Излог књиге

Слободан Јовановић
ПОРУКЕ И ПУТОКАЗИ
Catena Mundi, Београд

Књигом Поруке и путокази српска култура смањила је дуг према Слободану Јовановићу. Када се драма Другог светског рата завршила, и када су одлуком савезника промењене карте додељене Југославији, Јовановић се нашао на погрешној страни. Међутим, то га није спречило да и даље пише о ситуацији у Србији и Југославији. Са пријатељима и колегама окупљеним у Југословенском народном одбору основао је часопис Поруке. На његовим страницама пуних осам година (1950–1959) неуморно је коментарисао суморну југословенску стварност. Није било ниједне значајне теме о којој није изрекао суд. Слободан Јовановић, што није било познато српској јавности, писао је о Резолуцији Информбироа, разлазу са Стаљином, уставним реформама 1952. и многим другим темама које су дале идентитет титоистичкој држави. Поред Јовановићевих текстова, у књизи се налази предговор приређивача, проф. др Јовице Тркуље, библиографија емигрантских текстова С. Јовановића и текстови емигрантских интелектуалаца о њему. У предговору ове књиге стоји да „одговори Слободана Јовановића на тадашња питања и дилеме у листу Порука имају значај археолошког белега ископаног из згаришта једне цивилизације, бивше грађанске и југословенске, сведочанство о трагедији њених емиграната, о времену када су странице историје попуњаване злом. У том смислу ова књига није само лични документ о раду и личности Слободана Јовановића у последњој деценији његовог живота. Она је много више од тога: драгоцена слика, печат времена, делић огромног мозаика српско-југословенске трагедије коме још увек нисмо сагледали смисао, облик и величину. У овим текстовима је дошла до израза још једна Јовановићева особина: кураж мишљења, способност и спремност да јасно и одрешито изнесе свој став, без обзира на официјелне ставове. Захваљујући томе, Јовановић се у свим својим иступима јављао као човек става, тако да је посебна вредност његових текстова куражан став и критички суд. Поседовао је ретке одлике српског интелектуалца који јасно разликује државу од њеног политичког режима“.