У чему је снага Русије

Свака земља има своју политичку културу, и покушавати да некога слепо копирате апсолутно је бесмислено и штетно, а најважније је да су држава и друштво у хармонији, поручио је Владимир Путин

Као и сваке године, руски дискусиони клуб Валдај окупио је бројне учеснике, и са Истока, и са Запада. Овог пута, у условима пандемије, све је изгледало прилично другачије, имајући у виду да је већина учесника наступала у онлајн-формату. Нису се препуштали даноноћним беседама и живим расправама „за чашицом разговора“, уживајући у гостопримству руског председника Владимира Путина, који већ 17. пут узастопно наступа као покровитељ овог престижног форума. А многи западњаци долазили су у Русију, управо привучени могућношћу да проведу дан у друштву руског лидера, вечерају с њим, поставе питање и добију директан одговор. И овог пута је било физички присутних учесника, али значајно мање, поштујући мере против короне. Они који су желели да виде Путина, имали су за то прилику – на великом видео-биму, са кога се он обратио форуму из своје подмосковске резиденције Ново-Огарјово. Што, ипак, није битно утицало на домаћина да упути важне и далекосежне поруке Русији и међународној заједници – на форуму који је носио назив „Лекције пандемије и нова агенда: како претворити светску кризу у шансу за свет“.

ГЛОБАЛНА „ИГРА БЕЗ ПРАВИЛА“ Једна од првих је да међународна заједница „ни изблиза“ није учинила све неопходно у заједничком супротстављању пандемији. „Код многих се појачава осећање да почиње сасвим другачије време, да нисмо само на прагу кардиналних промена, већ и епохе тектонских поремећаја у свим сферама живота“, нагласио је председник. Говорећи о дешавањима у свету после избијања пандемије, нагласио је да глобална „игра без правила делује све више застрашујуће, понекад и као свршен чин“. Тешко је било претпоставити, додао је, да у 21. веку, чак и у најбогатијим земљама човек може да остане тако незаштићен пред „рекло би се не тако фаталном инфекцијом, не баш толико страшном претњом“. Нису најважнија медицинска достигнућа, већ „организација и доступност јавног здравства, вредности узајамне помоћи, служења и самопожртвованости, као и одговорност, прибраност и поштење власти – то је важно“, оценио је и додао да „само способна држава може ефикасно да делује у кризној ситуацији“.
Путин је запитао и – у чему је снага једне државе? Да ли је у тоталној контроли, репресији државних органа или војној и одбрамбеној моћи? „Уверен сам да је снага државе пре свега у поверењу грађана. Људи су извор власти. При чему таква држава може бити, условно речено, уређена било како. Нема значаја како се назива политичко уређење. Свака земља има своју политичку културу, традицију и сопствени поглед на развој. Покушавати некога слепо копирати апсолутно је бесмислено и штетно. Најважније је да су држава и друштво у хармонији“, рекао је и додао да кључну улогу за развој Русије игра грађанско друштво, „да глас наших грађана буде одлучујући“. Али како, запитао је опет, препознати да су то заиста прави захтеви грађана, а не „закулисна дошаптавања, или гласни урлици који прерастају у хистерију, оних који немају везе са нашим народом“? „Суочавамо се с тиме да истинске грађанске захтеве покушавају да замене интересима неке уске социјалне групе или, отворено речено, спољних сила“, рекао је Путин.
Поручио је да „демократију и грађанско друштво није могуће увозити“ и да смо видели како такви модели функционишу: „То је по правилу само обланда, фикција без унутрашњег садржаја, лишена чак и налика суверенитету. Тамо где се спроводе такве шеме, народ реално више и не питају. А њихови руководиоци нису ништа друго до вазали. Русија је, додао је, прошла дуг период у коме су главни извор стварања и финансирања невладиних организација били инострани фондови, но нису све оне имале за циљ да дестабилизују земљу и утичу на политичке одлуке: „Али чак и у том случају, оне су остајале туђинске и стране, не одражавајући интересе грађана Русије, већ иностраних покровитеља. Биле су средство у туђим рукама.“ Путин се заложио за подршку „иницијативама слободног, самосталног и национално оријентисаног грађанског друштва“, као гаранције „сувереног, постепеног развоја Русије, њеног истинског континуитета и кретања напред, наше способности да одговоримо на глобалне изазове“, уместо „апстрактног транснационалног разума иза кога се крију туђи интереси“.

О наследнику – када дође време

Није Путин, такође, желео ни да коментарише могућност да се 2024. поново кандидује на председничким изборима, истакавши да ће „видети када дође време“, али да је потпуно свестан да ће и то доћи једног дана, а да до тада треба напорно радити. Подвукао је да су, недавно усвојене, уставне промене усмерене на развој земље и јачање њеног суверенитета, а не само на поништавање његових председничких мандата. Као што је и говорио летос, ако уставне промене не буду усвојене, онда ће у наредне четири године све очи бити усмерене на потрагу за „наследником“, уместо на нормалан и стабилан рад. Они који прате рад руског председника знају – само треба пажљиво слушати шта говори, у његовим речима садржани су одговори на сва питања која се тичу Русије и њеног односа према другима. Ако нешто није јасно, онда треба сачекати. То се односи и на питање наследника.

ШТА НАС ОЧЕКУЈЕ У БУДУЋНОСТИ Од краја Хладног рата, рекао је, свет се неколико пута променио, а да они које називају политичким елитама то нису анализирали: или нису имали времена, или жеље и способности за то. Једни су за то време журно делили плен, други гледали како да се прилагоде, а трећи, међу којима и Русија, борили су се да преживе као целовита држава и очувају статус субјекта светске политике, оценио је Путин. И поставио нова питања: шта очекује човечанство у будућности, како треба да буде конструисан светски поредак, или бар нешто налик њему, да ли ћемо напред ићи осмишљено и координирајући наше кораке, или ћемо се кретати наслепо, ослањајући се искључиво свако само на себе?
„Суштински, послератни светски поредак створиле су три државе победнице: Совјетски Савез, САД, Велика Британија. Променила се улога Велике Британије од тада, СССР уопште не постоји, а Русију је неко покушао да отпише. Уверавам вас, драги пријатељи, ми објективно процењујемо наше интелектуалне, територијалне, економске и војне могућности. Како данашње могућности, тако и наш потенцијал. Јачајући нашу земљу и гледајући на то шта се дешава у свету, у другим земљама, хоћу да поручим онима који још увек чекају постепено гашење Русије: нас у том случају брине само једна ствар – како да се не прехладимо на вашој сахрани“, рекао је Путин. Био је то и његов одговор онима који позивају на укидање међународних институција, као што су УН и њихов Савет безбедности, и одбацивања права вета сталних чланица СБ. С друге стране, руски лидер је рекао да се може расправљати о „идеји корекције институционалног поретка светске политике“.
Како је нагласио, односи снага, могућности и положаја држава озбиљно су измењени у последњих 30-40 година. „Да, како сам већ рекао, не постоји више СССР, али ту је Русија. По својој економској тежини и политичком утицају, ка статусу суперсиле активно иде Кина. У истом смеру креће се и Немачка, постаје све важнији учесник међународне сарадње. Истовремено, значајно је трансформисана улога у светским пословима Велике Британије и Француске. Па и САД, које су у неком тренутку апсолутно доминирале, сада већ тешко могу да претендују на изузетност. А да ли је та изузетност уопште потребна САД? Наравно, озбиљно су ојачали Бразил, Јужноафричка Република и неке друге земље“, анализирао је нови распоред глобалних снага.
Оценио је да међународне организације које треба да буду непристрасни арбитри – често потпадну под јак утицај појединих држава, те долази до „жонглирања процедурама и манипулација“. Па се због тога „озбиљне међународне структуре, мотивисане нечијим егоистичним интересима, увлаче у политизоване кампање против конкретних лидера и земаља“. Као позитивне примере, међу осталима, навео је и улогу „ОПЕК плус“ на нафтном тржишту, али и Шангајску организацију за сарадњу, предвођену Русијом и Кином, „која већ скоро две деценије доприноси регулисању територијалних спорова и јачању стабилности у Централној Евроазији“. Истичући да је „у условима фрагментираног света овакав приступ често продуктивнији“ и „способан да удахне нови живот у мултилатералну дипломатију“, Путин је рекао да мултилатерализам треба схватити као неопходност укључивања оних који су заиста заинтересовани за решавање проблема.

МОСКВА–ПЕКИНГ: ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА БУДУЋНОСТ Председник Русије је у свом наступу на Валдају говорио и о другим, текућим политичким питањима (Наваљни, Нагорно Карабах, Белорусија…), али његове оцене о стратешким питањима глобалне стабилности и развоја свакако су најзначајније. Путин је, одговарајући на питање да ли може да замисли руско-кинески војни савез, рекао да „може да замисли било шта“. Нагласио је да су односи Москве и Пекинга досегли такав степен сарадње и поверења да теоретски може тако нешто да се претпостави, али да за таквом алијансом нема потребе, што не значи да би је искључио у будућности.

Један коментар

  1. Avatar
    Топлица

    // . . . хоћу да поручим онима који још увек чекају постепено гашење Русије: нас у том случају брине само једна ствар – како да се не прехладимо на вашој сахрани“, . . .//

    Oво може да засени и сјајног Николу Малевића !
    А ми, свесни да својим положајем и бројем тешко да можемо да опстанемо овде онакви какве нас памти историја, молимо се Богу да ојача – Русија ! Да сва њена блага и потенцијали буду у рукама патриота који бораве у домовини и који да превраћају родину од продавца енергената у развијену привреду. Војна индусрија сведочи о капацитету Руског генија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *