Чији је „Северни ток“

Не само што би Американци желели да целој Европи продају гас који они производе или контролишу већ им апсолутно није у интересу даље јачање Немачке и њено израстање у независног политичког играча

Питање је само када ће, а не да ли ће бити завршен гасовод „Северни ток 2“, поручио је прошле недеље немачки министар спољних послова Хајко Мас. Велики пројекат који спаја дном Балтичког мора обале Русије и Немачке одавно је предмет спорења унутар Запада, па чак и отворених претњи Вашингтона према Берлину. То је други магистрални гасовод који повезује две велике државе, без транзитних посредника који могу да закомпликују гасне испоруке са истока на запад Европе. Москва, као највећи произвођач и извозник, и Берлин, као највећи потрошач и увозник руског природног гаса, имају потребу да енергетску сарадњу учине мање зависном од спољних фактора. А то наилази на отпоре руских и немачких комшија који са подозрењем гледају на њихово зближавање, али и глобалних конкурената, првенствено САД. Не само што би Американци желели да целој Европи продају гас који они производе или контролишу (а „Северни ток 2“ умањује ту перспективу) већ им апсолутно није у интересу даље јачање Немачке и њено израстање у независног политичког играча. Сви остали разлози који се помињу у јавности поводом „Северног тока“ имају мало везе са стварношћу.
„Северни ток“ (1 и 2) је систем гасовода који треба да садржи укупно четири линије, свака с пропусном моћи од најмање 27,5 милијарди кубика природног гаса годишње, од чега су прве две пуштене у погон 2011. и 2012. године. Трећа и четврта („Северни ток 2“) требало је да прораде почетком 2020, али ће бити велики успех ако пројекат буде окончан до краја ове или почетком следеће, 2021. године. Свака линија дугачка је преко 1.200 километара и, осим Русије (118 километара) и Немачке (85), пролази кроз територијалне воде Финске (374), Шведске (510) и Данске (147). Траса оба гасовода је готово идентична, они „извиру“ у Русији, недалеко од Санкт Петербурга. За разлику од првог пројекта који започиње у Виборгу на самој граници с Финском, „Северни ток 2“ креће нешто јужније, из места Уст Луга, у приграничном региону с Естонијом.

„ПУТИНОВО ЕНЕРГЕТСКО ОРУЖЈЕ“ Ипак, за оба пројекта карактеристично је да заобилазе бивше совјетске републике и Пољску. Не само због тога, могу се сматрати и западним, односно европским пројектима, имајући у виду да веома мало пролазе кроз руско подморје, већ највише кроз територију ЕУ. На европски карактер указује и списак акционара оба гасовода. У првом пројекту је учествовао руски „Газпром“ са 51 одсто власништва, док су остатак делили немачки Wintershall и E.ON Ruhrgas, као и холандски Gasunie и француски GDF Suez. „Северни ток 2“ има више акционара, јер му је неопходна и шира политичка подршка у западним круговима, како би се неутралисао притисак Вашингтона. Половина акција у другом гасоводу припада „Газпрому“, док осталих 50 процената деле европски деоничари: француски Engie (бивши GDF Suez), аустријски OMV, британско-холандски Shell, као и две немачке компаније, Uniper и Wintershall.
Изјава Хајка Маса, како и доличи истакнутом дипломати, може се тумачити на више начина, да сви буду подједнако (не)задовољни. „Пројекат ’Северни ток 2’ биће завршен, питање је само када ће се то десити“, рекао је он. Присталице изградње гасовода тако могу да буду „умирене“ – биће завршен! Али када? То је део изјаве резервисан за противнике „Северног тока“: једног дана, у будућности, кад се стекну услови… Пре или касније, свакако. А до тада свашта може да се деси. Па ће онда Мас, или неки други министар, давати неке друге изјаве. Тако могу да резонују они који не желе да виде окончање „Северног тока 2“. Јер они сматрају да би изградња гасовода била награда Русији и њеном председнику Владимиру Путину за сва зла за која га оптужују – баш почев од пре десетак година када је немачко-руска сарадња почела да поприма стратешки карактер. Од тога да има агресивне намере према суседима, па преко анексије Крима, све до тровања бивших шпијуна и политичких противника. Списак грехова је подугачак, баш као и санкција уведених Русији. А све је почело од „Северног тока“ који је Вашингтон пре више од деценије назвао „Путиновим енергетским оружјем“.
Историја се понавља. Вашингтон и даље прети Европљанима увођењем санкција због учешћа у пројекту „Северни ток“, а посебно после наводног тровања руског блогера Алексеја Наваљног – где је улогу предводника у оптужбама према Москви преузела управо Немачка. Државни секретар САД Мајк Помпео је још крајем септембра рекао да Вашингтон ствара коалицију која треба да спречи завршетак изградње „Северног тока 2“! Изгледа да је Американцима заиста важно да пројекат не заживи, па макар по цену кидања трансатлантских веза и увођења санкција важним савезницима попут Немачке. Како је подвукао државни секретар, САД у овом пројекту виде „ризик за Европу“, јер она може да постане зависна од гаса који се допрема из Русије. Осим тога, нагласио је, „Северни ток 2“ је претња и за Украјину.
Помпео има у виду да би – изградњом „Северног тока 2“, уз „Турски ток“ чија је реализација у поодмаклој фази – улога Украјине у транзиту гаса (и уцењивању Русије) била изгубљена. Од „гасног господара“ Кијев би се претворио у енергетског патуљка, без већег утицаја на тржишна кретања у Европи. Треба ипак истаћи да је Путин обећао да покретање „Северног тока 2“ неће довести до престанка транзита преко Украјине. Американцима таква обећања, међутим, не значе ништа. „Надамо се да ’Северни ток 2’ неће бити завршен. Радимо на томе да створимо коалицију да до тога не би дошло“, саопштио је Мајк Помпео. И још додао да се нада да ће и Берлин доћи до истог става због онога што се десило са Наваљним, или „због реалних последица по безбедност у вези са зависношћу од руског гаса“.

БЕРЛИН ДА СЕ ПРИПРЕМИ ЗА САНКЦИЈЕ? Не деле сви у Немачкој мишљење Помпеа. Прошлог месеца је Мануела Швезиг, премијерка немачке државе Макленбург – Западна Померанија кроз коју пролази цевовод, саопштила да је „Северни ток 2“ завршен 97 одсто. Говорећи о претњама Вашингтона према немачкој луци Мукран која помаже изградњи, премијерка је нагласила да они не раде ништа незаконито: „Они омогућују постављање цеви за гасовод који је потпуно легалан.“ Још је директнији био европосланик из редова опозиционе Алтернативе за Немачку Максимилијан Крах који сматра да „Северни ток 2“ представља конкуренцију америчком гасу из шкриљаца и већ постојећим гасоводима који пролазе кроз Украјину и Пољску. „Успостављање економских веза између Немачке и Русије у енергетској сфери учиниће Немачку независнијом од утицаја САД. А то је непожељно за оне који маштају о америчкој империји на обе обале Атлантског океана“, рекао је Максимилијан Крах.
Није само немачка опозиција критична према Американцима. И Хајко Мас нашао је за сходно да појасни неке ствари, истичући да Вашингтон, док критикује Берлин, и сам обилато купује руске енергенте. „Одлуке о нашој енергетској политици ми доносимо овде, у Европи. И не критикујемо САД због тога што су прошле године више него удвостручиле увоз нафте из Русије и сада су избиле на друго место у свету по обиму увоза руске тешке нафте. САД користе своје право на самосталну енергетску политику. Ми чинимо то исто“, подвукао је немачки шеф дипломатије.
Из његових речи произлазе два могућа закључка. Прво, да Мас не разуме позицију своје земље у свету, да не могу иста правила да важе за САД и Немачку. Друго, ако ипак разуме да нису сви исти, онда баца рукавицу у лице Америци, по принципу – Немачка је велика сила првог реда, иста као САД, Русија или Кина. Ако је то посреди, онда се његове речи Вашингтону неће допасти. И ако Берлин остане истрајан у изградњи „Северног тока“, онда боље да се припреми на санкције и друге проблеме. Јасно је, међутим, да би Мас мало да затеже конопац са Америком, али да он ипак не пукне. Отуда и порука да ће пројекат бити завршен, али се „не зна када“. То је идеја да се све мало растегне, одуговлачи, не би ли се избегао гнев Вашингтона, а можда се у међувремену нешто промени у Белој кући и Стејт департменту, попут доласка Џозефа Бајдена на власт уместо Доналда Трампа. У том смислу, „случај Наваљни“ дође као идеалан изговор за отезање времена.

СУШТИНА СПОРА Тако долазимо до суштине спора. „Северни ток 2“ је потребан Русији, која би тако учврстила позиције и утицај у Европи, али неупоредиво више даје Немачкој. С финансијског аспекта, гасовод Москви не би пресудно помогао, имајући у виду да руски енергетски приходи много више зависе од нафте, него од гаса, као и то што Москва већ сада, кроз постојећу мрежу цевовода, продаје Европи огромне количине овог енергента. С друге стране, Берлину „Северни ток 2“ доноси још већу индустријску и привредну моћ, јер знатно појефтињује њену производњу, цементирајући немачку доминацију на континенту и јачајући независност према другим западним центрима моћи. С америчким скупим гасом из танкера то све није могуће. А о томе да би Немачка постала највећи дистрибутер руског гаса у Европи, да се и не говори.
Тада би Берлин заиста могао да претендује на улогу глобалне силе. Није то само „Северни ток 2“ – након њега на ред би дошла бар још два, или три, таква гасовода између Русије и Немачке, чиме би практично цео европски транзит пролазио кроз немачке руке. То је огромна моћ коју Русија може и спремна је да пружи Немачкој. Исто тако, увек може и да заврне гасни вентил ако Берлин буде критично угрожавао руске интересе. За Москву је то гаранција да ће Немци бити кооперативни, знајући од кога зависе. За обе земље то је чист добитак, финансијски и политички. А за Американце је ноћна мора, јер би то значило да Берлин и Москва почињу без њих да се договарају и деле утицај у Европи. Био би то страховит ударац америчким амбицијама у Европи и треба очекивати још жешћу и оштрију борбу у наредном периоду, без обзира на то ко победи на изборима у САД.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *