Луде двадесете – други пут!?

Столеће протекло од најзначајније деценије у историји филма

Деценија од пре једног века је била најутицајнија у смислу трајних промена које је донела у свим сегментима филмске индустрије. Појава звучног филма, великих холивудских студија, Оскара, неких од најчувенијих и најутицајнијих филмова свих времена, технолошко и креативно унапређење стваралаштва, све су то благодети „лудих двадесетих“. Занимљиво је да има разлога да се и наше луде двадесете, иако или баш зато што су почеле на најлуђи негативни начин, сматрају потенцијално једнако револуционарним за судбину филмске уметности

У потрази за одговором која је најуспешнија или/и најзначајнија деценија у историји филма стручњаци, филмски зналци или напросто добро обавештени, искусни и образовани обожаваоци филма највероватније ће поћи од свог срца, односно афинитета. Али ако се оставе личне склоности и љубави, а употребе стручни критеријуми, уопште неће бити тешко да се закључи да је филм, као и све што се дешавало те деценије наглог и на свим пољима бурног просперитета, односно нагле промене набоље на свим плановима који чине живот модерног човека, доживео највеће и најквалитетније промене током двадесетих година прошлог века. Дакле, тачно пре сто година. Прецизније, рачуна се да је тај по свему златни период у развоју филма трајао од краја Првог светског рата до почетка чувене депресије 1929. године која је на најбруталнији начин окончала најпросперитетнију деценију у развоју западне цивилизације прошлог века. Одговор на ово питање може да се потражи и из перспективе да ли су важније промене које су се десиле у време када су се постављали темељи филмске уметности или пак надградње у каснијим периодима које су зидале неке нове „грађевине“ у структури историје филма. Да ли су, дакле, битнији темељи или оно што је потом на њима изграђено?

Већина се одлучила за темеље

Отуда су у освртима на ову тему готово једногласно историчари филма и познаваоци ове уметности дошли до закључка да су „луде двадесете“ биле и те како „луде“ и за развој филма. Луде, дакако, у најпозитивнијем смислу. То је време када су снимљени најчувенији филмови у читавој филмској историји, посебно ако се она сагледава из позиције изградње или надградње филмске теорије и технике. У овом периоду су, међутим, створени и други елементи филма који су на драстичан начин обликовали ову уметност и успоставили јој правац кретања и развоја који је произвео све оно што је дошло касније. Не зна се заправо шта је у том смислу значајније за историју филма. Да ли су то чувена поменута остварења која су директно утицала на потоњу појаву и рад бројних филмских аутора великана, или, рецимо, појава звучног филма и последична потпуна техничка промена? Или је најзначајније тадашње оснивање чувених великих холивудских филмских студија који су још увек, иако данас озбиљно уздрмани, центар филмског света?

Осим златне ере у стваралаштву Чарлија Чаплина и Бастера Китона, двадесете године прошлог века су украсили стожери филмске историје као што су „Џез певач“, који је отишао у историју као први звучни филм („са причањем, играњем и певањем“) после кога ништа није било исто, те „Оклопњача Потемкин“ (мало је рећи чувени филм Сергеја Ајзенштајна) која је променила филмску технику и у филмску производњу увела појам уметности монтаже. Ако се поред неколико десетина других мање историјски важних, али ипак веома значајних филмова из овог времена, помену и „Метрополис“ Фрица Ланга, који се сматра претечом СФ жанра, па „Човек са камером“, „Носферату“, „Наполеон“, „Страдање Јованке Орлеанке“, јасно је колико је ова деценија била напредна и утицајна на све што је потом дошло, у бројним случајевима као директна последица поменутих бисера „лудих двадесетих“. На листама критичара који су у неколико наврата током претходних деценија покушавали да истакну најбоље филмове свих времена, у самом врху, међу првих двадесет, увек је било највише филмова из двадесетих година прошлог века. На тим листама увек су били присутни сви горепоменути наслови.

Мада, можда тих филмова и не би било, а ни многих других касније, да баш током те деценије није створен такозвани студијски систем производње и дистрибуције филмова, стварања звезда и заправо свега што филмску индустрију чини и данас. Оснивање холивудских студија („великих пет“), МГМ, „Фокс“, РКО, „Парамаунт“ и „Ворнер брадерс“, поставило је моћне темеље америчке филмске уметности захваљујући којима је филм у наредним деценијама постао озбиљан бизнис који је увек пословао с профитом и најуспешније је промовисао, па и на многим местима, инсталирао „вредности“ америчке културе и живота уопште. Не треба заборавити да је на измаку те деценије, 1929. године, почела додела Оскара, најзначајније филмске награде на свету која је била промотор америчког филма, холивудских звезда и, дабоме, гламурозног „америчког начина живота“. Створен је, дакле, систем који функционише и данас, систем који је, може се слободно ићи и тако далеко, створио идеју о неодољивој, савршеној Америци коју су њени моћници тако радо извозили широм света, неретко је намећући и силом. Та је идеја, међутим, прво пласирана у филмовима.

Сличност деценија које раздваја један век

Луде двадесете су се завршиле суморно и лудо на најгори могући начин. Чувеном економском кризом која је експлодирала 1929. и потоњом страшном економском депресијом која је припремила терен за Други светски рат. Тим негативним лудилом које је обузело цео свет прошла је та позитивно луда филмска деценија током које је баждарена филмска уметност и створени темељи да се она касније преобрати из уметности у уносну индустрију. Свака наредна деценија доносила је нешто своје, неку новину, мноштво филмских бисера и великих уметника који су их стварали, као и бројне легендарне глумачке звезда. Ипак, да би се поновио један такав период великих промена с могућим последицама које имају потенцијал да трају деценијама, да донесу тако значајне измене да се с правом каже да више после њих ништа не може бити као пре, као што су то биле „луде двадесете“, требало је да прође тачно сто година. Да, ми управо живимо на почетку такве деценије. Околности су врло сличне као пре једног века. И ова, као и ондашња револуционарна, почела је светском пандемијом. У оно време, додуше, чувена шпанска грозница која је однела милионе живота била је при крају. Наша пандемија је на почетку и њене последице на свет су у повоју.

Међутим, текућа пандемија вируса корона већ има моћне последице на филмску индустрију, која се захваљујући њој, али и променама што су се развитком технологије и из економских разлога већ почеле да дешавају, увелико, неповратно и драстично мења. Развитак технологије ће сигурно донети револуцију типа првог звучног филма од пре сто година. Ова технолошка револуција ће филмску индустрију потпуно преселити у виртуелни свет, а епидемија короне промениће начин дистрибуције који се и иначе убрзано мењао с дигитализацијом и развитком интернета, те су отуд филмови постали доступни путем интернет видео-клубова, кабловских оператера и тзв. стриминг сервиса. Уколико пандемија буде додатно онемогућила коришћење биоскопска, ова трансформација филмске дистрибуције ће значајно утицати на измену филмске уметности која је узгред добила и досад незабележену демократизацију ауторског спектра омогућавањем комплетне производње дела чак и помоћу мобилног телефона и то буквално свакоме. Уз то, холивудски студији основани пре сто година постали су до те мере превазиђени да су у последње време, а тренд се појачава, готово потпуно замењени телевизијским и онлајн студијима (ХБО, „Нетфликс“, „Амазон“…) – они заправо представљају савремене мејџорсе холивудске продукције који, додуше, више нису у Холивуду али су новотарија нашег времена, једнако значајна за статус филмске уметности као и оснивање великих студија пре једног века. Најава да ће и деценија на чијем смо прагу, а коју такође називају лудом, али у сваком негативном смислу, имати своју економску кризу, вероватно и најстрашнију у историји модерне цивилизације, заокружује мноштво неодољивих поређења нашег доба великих промена с оним од пре једног века. Дакле, „луде двадесете“ – други пут?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *