Апликација бржа од потреса

Земљотрес који је у недељу увече погодио Тангшан, а осетио се у Пекингу, Тијенђину и другим кинеским градовима на североистоку земље, представља накнадни потрес разорног земљотреса из 1976. године у којем је страдало више од 240 хиљада људи, тврде кинески сеизмолози

Понедељак, 26. јул 1976. године, био је један од преломних дана светске историје. У три часа и 42 минута тога дана кинески град Тангшан дословно је уништен земљотресом јачине 7,6 степени Меркалијеве скале. Био је то један од најразорнијих земљотреса у историји.
У потресу је страдало најмање 242.419 људи. Уништено је 85 одсто града који је тада имао око милион становника. Делимично или потпуно је уништено више од 180 хиљада објеката. На скали разорности од један до дванаест, земљотрес у Тангшану означен је као катастрофалан и добио је референцу једанаест.
Аутор ових редова је, током боравка у Тангшану, у неверици гледао железничке шине које су јула 1976. савијене као да су од пластелина и импресивне зидове са именима настрадалих у тамошњем меморијалном комплексу који верно дочарава атмосферу непосредно након катастрофе.

ПОТРЕС КОЈИ ЈЕ ПОРЕМЕТИО ГРАВИТАЦИОНО ПОЉЕ ПЛАНЕТЕ Један рад кинеских научника, објављен десетог јуна 1985. године, тврди да је земљотрес у Тангшану пореметио силу Земљине теже у том делу света. „Уочљива разлика између промена гравитације пре и после земљотреса показује снажно да су аномаличне промене гравитације повезане са земљотресом“, наведено је у научном раду (Gravity changes before and after the Tangshan earthquake of July 28, 1976, and possible interpretation) који су потписали Менгхуа Веј, Веј Џао и Ма Ли.
Катастрофа у Тангшану, заједно са осталим недаћама које су Кину погодиле те године, попут снажних земљотреса у провинцији Јунан крајем маја (Лунглинг земљотрес) и Сечуану (Сунгпан-Пингву земљотрес) током августа, подстакле су народно веровање да природне катастрофе, као последица неравнотеже у небеском поретку (тијен), указују на могућност да влада губи свој „небески мандат“, односно легитимитет. Да ствар буде гора, дугогодишњи премијер Кине Џоу Енлај преминуо је 8. јануара, а Мао Цедунг 9. септембра те године.

ИЗВЕШТАЈ СТИГАО ПРЕ ПОТРЕСА У недељу, 11. јула 2020. године, Кина није имала проблем с народним веровањима. Тога дана, у шест часова и 38 минута, у Тангшану је забележен релативно снажан земљотрес, јачине 5,1 степен Меркалијеве скале који се осетио у Пекингу, Тијенђину и другим градовима североистока Кине, али практично није причинио никакву штету. На занемарљивом броју старијих грађевина примећене су тек мање пукотине. Након тангшанске катастрофе Кина је уложила много знања и новца у квалитет и безбедност нових објеката, нарочито у самом Тангшану који је, попут далекоисточног Феникса, дословно подигнут из пепела.
Ако су почетна пометња и потом надљудски напори уложени у санацију последица земљотреса у Тангшану обележили 1976, модерне технологије обележиле су 2020. годину у Кини. Земљотрес регистрован у недељу, према тврдњама кинеских сеизмолога, представља накнадни потрес земљотреса из 1976. године.
Овога пута кинеске технологије биле су брже од земљотреса. Према извештају сајта Chinanews.com и листа „Чајна дејли“, становници околних региона, укључујући метрополе Пекинг и Тијенђин, упозорени су посредством апликација на мобилним телефонима и телевизора са активираним функцијама упозорења на опасност од земљотреса, пола минута пре него што се потрес осетио у тим градовима.
Могућност предвиђања земљотреса била је уграђена у идеологију Маове Кине. Више од четири деценије после његове смрти земљотресе и даље није могуће тачно предвидети, али су кинеске технологије постале брже од земљотреса.

НАЈРАЗОРНИЈИ ЗЕМЉОТРЕС

Најкатастрофалнији земљотрес у историји Кине, а највероватније и света, забележен је 23. јануара 1556. године, за време владавине династије Минг, у провинцији Шанси. Епицентар потреса који је, према подацима забележеним у државној администрацији династије Минг, однео око 830 хиљада живота био је у долини реке Веј, а осетио се у провинцијама Шанси, Гансу, Шандунг, Хенан, Хебеј, Хунан, Анхуеј и Ђијангу. Према данашњим проценама, имао је снагу од осам степени Меркалијеве скале. У аналима Минга забележено је да су планине и реке замениле места.
Португалски доминиканац Гаспар да Круз, који је боравио у Гуангџоу 1556. године, у својој књизи „Трактат о Кини“, објављеној 1569, извештава о овом земљотресу, стављајући га у контекст казне за људске грехе и појаву Велике комете која је могла да се види на небу те године. Да Круз се питао да ли је појава комете са разорним земљотресом у Кини знак несреће за цео свет и најава рођења Антихриста.

„НОРМАЛНА ФЛУКТУАЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСНЕ ОСЕ“ Кинески сеизмолози верују да је мало вероватно да ће се у подручју Тангшана у кратком року догодити још један земљотрес снаге веће од пет степени Меркалијеве скале. Епицентар недељног земљотреса удаљен је био 28 км од епицентра из 1976. године, тачно 132 км од Тијенђина и 177 км од Пекинга. Верује се да је овај земљотрес, како је наведено у извештају кинеских сеизмолога, нормална флуктуација земљотресне зоне.
Колика је била ослобођена снага земљотреса у Тангшану из 1976. године говори податак да су од тада до данас у том подручју забележена 332 накнадна потреса јачине преко четири степена Меркалијеве скале. Недељни земљотрес је пети накнадни потрес који је имао амплитуду већу од пет степени у том граду за последње безмало четири и по деценије. Последњи снажан потрес, јачине пет степени, забележен је 1995. у тангшанском дистрикту Гује.
Одмах након потреса у Пекингу је одржана конференција за новинаре. Љу Јине, заменик шефа кинеског сеизмолошког центра, рекао је да подручна зона земљотреса из 1976. године има осу дугу 140 км, да покрива нека подручја у Тијенђину и провинцији Хебеј, али да се Пекинг не налази у тој зони.
„Акумулација енергије тангшанског земљотреса 1976. трајала је хиљадама година, па је нормална појава да накнадни потреси трају деценијама. Учесталост и снага накнадних удара временом ће се смањивати“, рекао је Љу.

БЕЗ ПОСЛЕДИЦА ПО СТАНОВНИШТВО За разлику од удара из 1976, становници Тангшана били су мирни. Транспорт, комуникације и снабдевање електричном енергијом остали су стабилни.
Према наводима листа „Хебеј дејли“, железничке власти зауставиле су привремено возове чија се траса налази у зони земљотреса. Тај део Кине густо је премрежен пругама за возове великих брзина. Обављена је детаљна провера железничких објеката и опреме. Железнички саобраћај нормализован је већ у десет сати.
Током најновијег тангшанског потреса кинеско министарство за ванредне ситуације покренуло је протокол четвртог нивоа за суочавање са земљотресним катастрофама, док је влада провинције Хебеј огласила трећи степен опасности. За сваки случај, спасилачки тимови и експерти послати су у подручје епицентра земљотреса, са задатком да провере насталу штету и евентуалне губитке.
Потрес у Тангшану, забележен у недељу, био је прилика да се још једном подсетимо на разорну моћ природе што осећамо пролазећи и кроз актуелну пандемију вируса корона. Земљотрес у Тангшану из 1976. године уништио је око 7.200 породица. Више од 4.200 малишана остали су сирочићи, а 3.817 људи остали су инвалиди. У обнову Тангшана иницијално је уграђено пола милиона тона челика, још толико кубика дрвене грађе и два и по милиона тона цемента.
Данас је Тангшан урбани Феникс са седам и по милиона становника. Бруто домаћи производ градског подручја по глави становника премашује седамнаест хиљада долара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *