Планета људи је планета без будућности!

Пред публиком се појавио нови, мaјклмуровски, политички документарни разарач

Нова документарна контроверза из продукције о том питању прослављеног Мајкла Мура, „Планета људи“, бави се учинком, односно његовим изостанком, такозваних алтернативних, „зелених“ технологија које би требало да замене изузетно штетна фосилна горива. По крајње опречним реакцијама на филм чини се да је ово Мурово дело, које, додуше, он не потписује као аутор, до сада изазвало убедљиво најватреније полемике и у широј јавности и у оквиру струке

Светски познат амерички „алтернативни“ филмејкер, оскаровац, што га свакако не чини алтернативним, бард документарног филма, по некима дрски и успешни активиста који је живот и дело подредио борби против моћних, богатих и злих који из сенке или отворено черупају и руинирају нашу цивилизацију, по другима велики преварант и лажов Мајкл Мур наставио је с радом после неуспелог покушаја да профитира на черечењу домаћих (америчких) политичких тема обрачунавајући се, помодно, с „трампизмом“ (филмови „Фаренхајт 11/9“ и „Мајкл Мур у Трампленду“). Сада се окренуо глобалним проблемима. Опет, разуме се, помодним. Његово ново дело, међутим, није потписано његовим именом. Остао је у сенци, као извршни продуцент. Дух, дрскост, цинични стил приповедања и сублиминалне монтаже, подметања и „билдовања“ истине или неистине присутни су у истом обиму као и раније иако је филм „Планета људи“ потписао дугогодишњи Муров сарадник Џеф Гибс, коме је ово остварење режијски, сценаристички и продукцијски првенац. Успео је да се истакне и на музичкој подлози, као композитор, што му је био иначе главни допринос приликом рада на неколико Мурових филмова.

Еко Робин Худ

Дакле, пред публиком се појавио нови муровски политички документарни разарач. У најкраћем, „Планета људи“ бави се, како и наслов каже, нашом планетом и нама, људима који из похлепе или немоћи, како ко, све чине да је што пре униште. Дакле, еколошки активизам је сада на тапету. Гибс и Мур су се постарали да то поткрепе сликом и речима. То да нам истиче време и да ћемо ускоро заиста уништити свој једини дом, да нам нема спаса, да се идиотски не само налазимо на трулој грани изнад амбиса и да је манијачки сечемо испод себе већ и да смо при крају тог самоубилачком тестерисања – одавно нам је познато. „Планета људи“, међутим, настоји да нам понуди много потресних „новитета“ из области актуелних светских покушаја да се „зеленим“ активностима смањи најпре емисија штетних материја које утичу на погубне климатске промене, а онда и да се створи база за адекватну индустријску подршку алтернативи такозваним фосилним горивима и, уопште, да се енергетски наш свет учини ефикаснијим, независнијим, обновљивим и нешкодљивим. И сви покушаји у том смислу који су у току или који се најављују постали су идеална мета за профитерски напад Мајкл Мура и његове екипе. „Планета људи“ је премијерно свету представљена на „Дан земље“ прошлог јула. Али контроверзни (најблаже речено) садржај није успео ауторима да обезбеди дистрибуцију дословно нигде. Нико није хтео овај филм! Тако бар тврди Мур. Чак су га одбили и стриминг сервиси. Мур се онда окренуо Јутјубу и бесплатно га понудио свету. Крајем маја је наводно филм напрасно скинут с Јутјуба. Мур је одмах објаснио како је „Планета људи“ превише провокативна и непријатна за моћнике који су нападнути у овом филму, па је отуд дошло до скидања с најпопуларнијег видео-сервиса на свету. Разуме се, филм је и даље у понуди Јутјуба, а наводна контроверза око његовог скидања и уопште садржаја довела је до преко седам и по милиона гледања! Ниједна му дистрибутивна мрежа не би обезбедила толику гледаност, те је Мур и овога пута остварио свој циљ да постане „народни херој“. Еко Робин Худ је бесплатно понудио своје дело угроженим масама смртника!
„Планета људи“ је, дакле, вокс попули за обичне смртнике целе планете. Филм поменутим муровским маниром разоткрива махинације моћника око алтернативних извора енергије и наводне зелене замене фосилним горивима. Пред камерама је продефиловало довољно уверљивих стручњака, који су додуше искључиво из одељка присталица теорија завере, а ако припадају оним другим, бивали су брутално дезавуисани и исмејани. Додуше, у контексту разоткривајуће драматургије „Планете људи“ другачије и нису могли да буду присутни. То разоткривајуће је истински застрашујуће и сви заједно бисмо одмах требало, ако ништа друго, да почнемо да се молимо Богу за милост и спас нас и нашег света јер нам је у суштини једино то остало.

Интернационална мафијашка дружина

Можда је у осуди овог друштва, које истински делује као интернационална мафијашка дружина, „Планета људи“ најуверљивија када је реч о „алтернативи“ фосилним горивима, пронађеној у фабрикама за прераду такозване биомасе. Оно што је требало да буде прерада одбачених и из разних разлога непрерађених органских остатака претворило се у масовну сечу шума ради добијања „сецканог дрвеног отпада“ чијим се сагоревањем добија гориво од „биомасе“, што је наводна алтернатива штетним фосилним горивима. Призори уништавања милиона хектара шума свуда по свету по налогу ових нових застрашујуће бројних „зелених компанија“, које отварају тренутно изузетно профитабилне фабрике за добијање горива од биомасе, истински су језиви. Већ идеја да се у ту сврху секу шуме је потпуно суманута, а поносно се спроводи скоро на целој територији Сједињених Држава, али и у добром делу света! Призори пустоши које ове компаније остављају иза себе је налик панорамама неког постапокалиптичног света. Ништа боља ситуација није ни када је реч о изградњи пољана с ветрењачама. Стручњаци ангажовани да објасне процес изградње ових наизглед моћних и истински зелених направа за добијање електричне енергије од ветра тврде да у њима нема баш ничега зеленог, као и да је штета од њих далеко већа од користи. Најпре јер се за њихову веома скупу изградњу користе бакар и неки врло ретки минерали, а онда и што, да би били иоле ефикасни, морају да заузму огроман простор на пољима која би требала да се користе у пољопривредне сврхе. А ту је и њихова слаба ефикасност услед великог губитка енергије приликом неопходног складиштења струје, те чињеница да су турбине кратког века и да их је после највише десетак година нужно поново градити. Дакле, то су већ два примера да су наводно спасоносне алтернативе за фосилна горива још штетније од њих. И трећи пример, с електричним возилима, једнако је туробно неефикасан. Јер да би се напуниле батерије аутомобила, неопходно је прикључење на електричну мрежу која и даље искључиво зависи од фосилних горива. Добро, помислићете, зашто онда не бисмо прекрили земљу соларним панелима и пожњели бесплатну издашну сунчеву енергију? Па, разочараће вас овај филм, јер је и израда соларних панела превише скупа, такође зависна од фосилних горива, као и од кварца, чија је експлоатација економски и политички проблематична. И соларни панели су претерано скупи, ограниченог трајања, недовољно поуздани и ефикасни и такође захтевају огромне површине.
Дакле, нема спаса? „Планета људи“ индиректно то тврди. И због тога се овом филму највише замера. У професионалним критикама медија готово да нема похвалне рецензије на садржај овог филма. Публици се, међутим, веома свиђа и преовлађујуће је мишљење Мурових поклоника да је „Планета људи“ поучно, потресно и веома храбро дело. Кључна примедба стручних критичара да филм само осуђује и да барата старим чињеницама и проблемима који су у међувремену решени или су барем ближе решењу, дакле да изврће истину, навела је Мура и Гибса да се у неколико наврата обраћају јавности саопштењима у којима тврде да је управо супротно и да никада нису имали намеру да изврћу истину већ само да укажу на проблеме тзв. алтернативе који су толики да је дошло до апсурда да је алтернатива гора од онога што би требало да замени, односно да је лек за исцељење нашег света још гори отров. Чини се да су у праву и једни и други. Због похлепе моћне „елите“ која води овај свет у пропаст и даље инсистирајући на безумном конзумерском капитализму чије се постојање заснива не непрестаном трошењу драгоцених ресурса, дошло се до тога да планета људи умире од – људи! Највећа, међутим, замерка овом филму, а на коју нема никаквог одговора који би је оповргао, јесте да „Планете људи“ не нуди решења, никакву алтернативу нездравој алтернативи коју осуђује. У једном тренутку је, додуше, неко изрекао оно што се данас никако не сме изрећи: има нас превише и превише трошимо! И зато под хитно треба смањити број људи и елиминисати потрошачки менталитет. Не треба помињати да је Муру и Гибсу, као и њиховом филму одмах прилепљено мноштво етикета од којих је свакако најштетнија да заступају такозвани екофашизам, односно нехуману „депопулацију“ света која мора да почне дословно одмах не би ли се макар мало прикочио раст становништва и неиздржљиви трошкови ресурса које оно тако бројно неминовно захтева и производи. Али како то учинити и ко би то требало да уради, филм не говори. Дакле, коначни је закључак да нема решења. А то је највећа мана и најстрашнија идеја овог филма. Шта ако је стварно тако? У једном делу филма Мур је упитао своје саговорнике, међу њима и обичне људе на улици, колики нам је, људима, рок трајања у датим околностима? Тек неколико њих нас је видело у некој иоле даљој будућности! Песимизам или реализам?