ДВОСТРУКИ УДАРАЦ „ДУБОКОЈ ДРЖАВИ“

ТРАМПОВО КАДРИРАЊЕ

Председник САД Доналд Трамп успео је у једном дану да на две важне државне функције постави себи блиске и одане људе, који ће, извесно је, спроводити његову политику у борби против „дубоке државе“

Сенат Сједињених Америчких Држава потврдио је 21. маја постављање Џона Ретклифа за директора националних обавештајних служби, функцију коју је као вршилац дужности од 20. фебруара обављао један други истакнути Трампов лојалиста, нама добро познати специјални изасланик за преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел. Истог дана сенатски Комитет за спољне послове прихватио је именовање Мајкла Пака, конзервативца и некадашњег блиског сарадника бившег главног стратега Беле куће Стива Бенона, за шефа америчке Агенције за глобалне медије, у чијем саставу се налазе пропагандни сервиси САД попут „Гласа Америке“ и „Радија Слободна Европа“.

ФАНТАСТИЧНИ РЕТКЛИФ „Ретклиф је фантастичан. Ако ствари наставе да се крећу у садашњем правцу, имам шансе да разбијем дубоку државу. То је група злих људи, која је веома лоша за нашу земљу“, рекао је Трамп у једном интервјуу по именовању Ретклифа за кровног директора свих 17 америчких обавештајних агенција. Додао је да је Ретклифов претходник Гренел „имао храбрости да уради оно што је учинио“ – јавности испоручио тајна документа која бацају ново светло на аферу о наводном руском мешању у америчке председничке изборе 2016. године на којима је Трамп поразио Хилари Клинтон. Документа која је Гренел учинио доступним указују да је постојала завера унутар Федералног истражног бироа да се у замку увуче и судски гони бивши Трампов саветник за националну безбедност Мајкл Флин, а неки од њих указују на умешаност функционера администрације бившег председника Барака Обаме, укључујући и тадашњег потпредседника, а сада главног фаворита за демократског председничког кандидата Џозефа Бајдена.
Ово објављивање докумената било је и кључна тачка спорења око именовања Ретклифа на садашњу позицију и главни разлог чињеници да је он први директор националних обавештајних служби који није, како пише „Асошијетед прес“, „добио широку двопартијску подршку од успостављања те функције 2005. године“ него се гласало по стриктним партијским линијама, па је резултат био 49:44. Чињеница је, а на то указује и АП, да демократе, иако су се противиле именовању Ретклифа, нису користиле „своје уобичајене методе за одуговлачење“, већ су омогућиле да се процедура оконча што је пре могуће. Бројни амерички аналитичари у томе виде сигнал да демократе преферирају Ретклифа у односу на Гренела, коме су желели да што пре виде леђа управо због објављивања поменутих докумената, у нади да ће он „мало повући ручну“ у вези с тим. Трамп пак верује да би Ретклиф требало да настави тамо где је Гренел стао и да ће то и радити, док ће главни државни правобранилац Вилијам Бар, такође близак председнику Трампу, „искористити те информације и учинити исправну ствар“.
Сасвим је очекивано и нормално да Трамп свог кандидата за неку функцију сматра „фантастичним“, али шта за њега кажу Трампови противници? Ово је други пут да Трамп Ретклифа предлаже за директора националних обавештајних служби. Први пут, у јулу прошле године, Ретклиф је одустао од кандидатуре услед жестоке ватре медија наклоњених демократама пошто је установљено да је „преувеличао“ своја достигнућа док је био на месту федералног тужиоца за тероризам и имиграциона питања. Као да Хилари Клинтон није ономад, између осталог, причала како је једва сачувала живу главу од српских снајпериста у Тузли у време када је рат већ био увелико окончан – марта 1996. Ретклифа сада оптужују и за склоност ка теоријама завере и у томе виде разлог због којег он никако не може обављати поверену му функцију. Приљежним истраживачким радом, достојним нашег „Инсајдера“ или „Крика“, бивши помоћник директора ФБИ за контраобавештајни рад Френк Фиглиуци дошао је до овог закључка пошто се својим очима уверио да Ретклиф на свом твитеру прати неколико канала који изражавају сумњу у званичну верзију терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001, и „Кјуенон“ који тврди да америчком и светском политиком влада ланац педофила. „Постоје забринутости због његових симпатијама за завере – посебно оне у корист председника. На пример, по магазину ’Мадер Џоунс’, Ретклиф је веома критичан у односу на истрагу ФБИ о скандалу Трамп–Русија и промовише теорију да је та ствар била осмишљена како би се подривала (Трампова) администрација“, написао је Фиглиуци у тексту за „Ен-Би-Си њуз“. Рекло би се да је оваквом тврдњом, али и доказним материјалом овај контраобавештајац више дискредитовао себе него Ретклифа.

КОНЗЕРВАТИВНИ ПАК Истог дана и на сличан начин као што је Ретклиф прошао кроз Сенат, Мајкл Пак провукао се кроз сенатски Комитет за спољне послове добивши партијски потпуно подељену подршку од 12 спрам десет гласова. Колико је функција додељена Ретклифу важна на националном обавештајном плану, толико је она дата Паку значајна на пропагандном пољу. Као шеф Агенције за глобалне медије, Пак управља буџетом од 750 милиона долара годишње и моћним пропагандним сервисима међу којима су „Глас Америке“, „Радио Слободна Европа“, „Радио Слобода“, „Радио Слободна Азија“ и „Радио-телевизија Марти“ (чије је деловање усмерено на Кубу).
Иако је овим медијима забрањено емитовање на територији САД, Трамп их сматра веома опасним по свој рад на месту председника, јер верује да представљају елемент „дубоке државе“ којим се подрива политика коју води. Доиста, када се мало пажљивије погледа програм „Гласа Америке“ који код нас преноси Н1, стиче се утисак да се тај медиј претворио из сервиса који пропагира америчке вредности и интересе у гласило које је спрам Трампа објективно исто онолико колико је то Н1 спрам Вучића и српских националних интереса.
Пак по својој биографији и карактеру представља потпуну супротност ономе што су били његови претходници, посебно онај непосредни – Џон Ленсинг, човек који је, да би подржао наративе либералне и прогресивистичке елите, себи дозвољавао да изговори глупости као што је она да Русија у своје пропагандне сервисе РТ и „Спутњик“ улаже десет пута више новца од САД. Колико је то сумануто јасно је када се узме у обзир да буџет Агенције за глобалне медије, као што смо навели, износи 750 милиона долара годишње и да би онда Русија у те сврхе морала да издваја невероватних 7,5 милијарди долара. Дакле, за разлику од досадашњих „врховних команданата“ америчке државне пропаганде који су заступали позиције либерализма и „напредњаштва“, Пак је конзервативан човек окренут традиционалним вредностима које су блиске и срцу Стивена Банона, иначе великог поштоваоца европских традиционалиста и суверениста попут Јулиуса Еволе. Пак је раније био шеф Клермонт института, конзервативног тинк-тенка, чије гласило „Клермонт ривју оф букс“ прогресивци сматрају „библијом интелектуалног трампизма“. Уредник тог издања Чарлс Кеслер Трампову победу на председничким изборима оценио је као „ослобађајући тренутак за конзервативизам“. Пак је 1977. године основао продукцијску кућу „Манифолд“ и објавио читав низ документарних остварења на разне друштвене и историјске теме међу којима су филмови речитих наслова попут „Холивуд против вере“ из 1995, или „Културни рат у кампусу – пет прича о политичкој коректности“ из 1993. У сарадњи с Беноном снимио је филм о родоначелнику америчке нуклеарне морнарице Хајману Риковеру и „Последњих 600 метара“ о рату у Ираку.
И Паков пут до садашње функције, као и Ретклифов, био је дуг. Планиран је од 2018. и од тада су бројне препреке морале бити превазиђене да би се замисао остварила. Ово показује две ствари. Прво да је „дубока држава“ упорна у томе да спречи промене које је Трамп током своје предизборне кампање обећао да ће спровести, а друго то да су и Трамп и његови блиски сарадници одлучни да упркос постављеним препрекама и жилавом отпору естаблишмента те промене и остваре. Наравно, проћи ће још много времена док се и обавештајна и пропагандна заједница у Америци суштински не реформишу и врате у службу народа, а не олигархије, али почело је. Риба се чисти од главе и Трамп управо то жели да учини и овим именовањима. Најпрљавије ће постати када се стигне до црева.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *