Почетна / Србија / Косовско опредељење

Косовско опредељење

Пише Милош Јовановић

Свако српско повлачење из косовског боја довело би до даљих геополитичких проблема и опасности

Дијалог између власти у Београду и сецесионистичких власти у Приштини више се не води. Он је прекинут након увођења такси од сто одсто на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине. С обзиром на предмет дијалога – боље је што је тако.

ТАЈНА ПОНУДА Наиме, актуелна српска власт је у протеклих годину дана покушала да наметне идеју разграничења као могуће, односно пожељно решење. Реч је заправо о признавању сецесије јужне српске покрајине под условом да Србија заузврат добије нешто. Да ли је то нешто требало да представља део покрајинске територије, вероватно северни, брже чланство у Европској унији, новац у виду донација или од свега наведеног помало, остало је тајна.
Наведена тајна, међутим, и није важна јер о чему год да се радило, то нешто би евидентно било, у најмању руку, плаћено прихватањем сецесије Косова и Метохије на највећем делу покрајинске територије. А такав чин је напросто неприхватљив.
Прво, зато што би признање косовске сецесије представљало негацију српске историје и српског националног идентитета. Рекавши да је „косовско опредељење било и остало метафизички образац одржања Срба“, Радован Самарџић је вероватно најдалекосежније сажео суштинску протканост Косовског завета и српског националног бића и његове културе. Раскинути ту нит значи довести у питање само одржање Срба као народа. О објективној и дубокој укорењености косовског завета у националном идентитету Срба немало пута је писао и други српски историчар Милош Ковић са истим закључком: ако се Срби као заветна нација одрекну косовског завета, неминовно ће довести у питање сопствени опстанак.

ПАРАЊЕ ЏЕМПЕРА Ако, међутим, и оставимо по страни Светог кнеза Лазара, српску епику, српски устанак, Ракића, Први балкански рат и све оно што се тешко да набројати на малом новинском простору а непосредно је и тесно повезано с косовским заветом у Срба, остаје још један важан разлог који предају Косова и Метохије, у било ком облику, чини неприхватљивом.
Овде долазимо до реал-политике и једноставне чињенице да би свако српско повлачење из косовског боја довело до даљих геополитичких проблема и опасности. Прва од њих се зове „Велика Албанија“, чије би евентуално стварање дестабилизовало цео регион, имајући у виду албанске претензије у Македонији и Црној Гори. Сама Србија би међутим била, у случају прихватања косовске сецесије, подложнија даљим сепаратистичким покушајима и цепању територије, од Рашке области, преко југа централне Србије до северне Србије, односно АП Војводине. О томе да ствари стоје управо како су овде описане, потврду даје и наше најскорије историјско искуство. Данас је барем јасно да се Крајина бранила у Словенији, Косово у Крајини, а да се Рашка област и цела Србија бране на Косову и Метохији. Другим речима, без држања ове линије џемпер, који је почео да се пара, неминовно ће се распарати до краја.

СПРЕМАН ОДГОВОР Ако, дакле, предаја не може бити опција, шта нам ваља конкретно чинити?
Преговарати се увек може и мора, али на јасним основама и у задатим оквирима Устава Републике Србије и правно-обавезујуће Резолуције 1244 СБУН која је и даље једини посебни међународно-правни документ на снази. Упоредо се мора наћи модус вивенди који ће гарантовати Србима на Косову и Метохији опстанак, развој и апсолутну безбедност. Ово последње подразумева и спремност државе да реагује на сваки адекватан начин у случају да безбедност Срба у јужној покрајини буде угрожена од стране Албанаца.
Коначно, потребно је имати и спреман одговор на могућност уједињења КиМ и Албаније, одговор којим би се у балканску једначину увела и Република Српска, а можда и делови других држава. Само на овај начин, кроз дефинисање и спровођење озбиљне стратегије „замрзнутог конфликта“, може се и мора држати линија одбране. Ово се мора чинити тим пре што међународне околности нису никада, од почетка 1990. године, биле повољније за српску националну политику, о чему уосталом сведочи и процес повлачења признања сецесије Косова и Метохије.
Коначно, држање проблема Косова и Метохије у статусу „замрзнутог конфликта“ омогућава да се ради на даљем, свеукупном, јачању земље и српства – економски, инфраструктурно, војно, културно и друштвено, у смислу тежњи за постизањем консензуса о најважнијим државним и националним питањима. Јер само снажна и уређена држава може ефикасно да брани своје границе.

Аутор је председник ДСС-а и члан Председништва покрета „Метла“

4 коментара

  1. Hvala sto imam gde da kazem da sam Srbin.Ovo su jedine novine u kojima moze da prodje moja MUKA.Ovo je moja zemlja u kojoj ne smem da kazem da sam SRBIN da ne bi uvreddio amere nemce ili sipotare ili koga vec.Nev erovatna je politika,mudrosti kolju vodi Vucic i ostali Dacici i ko vec oko njega.Oni kukaju na one iz 2008 sto nisu reagovaLI juce i danas se desavaju mnogo gore stvari po Srbski korpus a oni se prave ludi. Nemojmo da naserdamo na provokacije vele oni.A meni vec trideset godina hijene otkidaju deo po deo tela a moja drzava kaze Nemoj da nasedas na provokacije.Ovde nesto duboko SMRDI.A riba sa glaxe smrdi.Nije to problem ovih danas,to je vekovni problem.To je problem SRBSKE navodne inteligencije.SANU srbske svesti koju su nam nemci i ostali usadili.ILi cemo se dozvati pameti ili cemo nestati kao i ostali stari narodi.Neznam da li mi koji se osecamo i zovemo Srbima mozemo sagledati sunovrat u kojemu zivimo.Ja sad razumem parolu SLOBODA ili SMRT.




    8



    0
  2. unutrašnji dijalog

    Slažemo se da ne sme biti srpskog povlačenja iz kosovskog boja, boja za odbranu teritorije KiM?
    Članak je u osnovi odličan. Postoje zapažanja, nedorečenosti za koje treba pojašnjenje.

    ZAMRZNUTI BRISELSKI SPORAZUM – najbolje RASKINUTI SPORAZUM Naravno, dok se ne ispune fer „uslovi“ za pregovore, na prvom mestu povratak 250.000. proteranih Srba, povratak celokupne srpske imovine itd.?
    DIJALOG… više se ne vodi (prekinut zbog taksi). Dijalog znači razgovor koji proizvodi sporazum-dogovor, to je BRISELSKI SPORAZUM kojim se otima KiM od Srbije (odredjuje status – Kosovo država – primopredaju teritorije, što se prećutkuje i krije od naroda. Zato BS nije dostavljen Skupštini na debatu i referendum, nego je prihvaćen na osnovu Vučićevog tumačenja).
    POZIVANJE NA REZOLUCIJU R.1244 o Kosovu, naravno. Ali šta ako Vučić-Tači ubrzano izmisle „kompromis“ i potpišu pravnoobavezujući sporazum, proglase „normalizaciju“ i Kosovo prime u članstvo UN, Unesko, Interpol… Biće istorijski rešeno Kosovo – predato-poklonjeno albanskim muslimanima za vek.vekova? Kakav smisao će tada imati R-1244 (nevažeći dokument, ad akta), Ustav Srbije…? Nisam ja džabe rekao parolu nakon potpisivanja veleizdajničkog Briselskog sporazuma 2013: Albancima teritorija KiM – Srbima NIŠTA (0), i manje od toga – Srbija preduzima dugoročnu obavezu da finansira opstanak Srba na Kosovu(!)?
    RAZGRANIČENJE – nedefinisano je ZAMKA (jel se misli na razgraničenje izmedju Srbije i Kosova ili izmedju Srba i Albanaca na Kosovu) – da se prihvati razgraničenje, a očigledno je da se misli na ono razgraničenje „integrisani administrativni prelazi u klasičnu carinsku granicu po Briselskom sporazumu, što se prećutkuje? Na toj osnovi (sakrivanja medjunarodnog akta-dokumenta) prihvaćen je i Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve atribute albanske držaave.
    STOP veleizdajničkom BRISELSKOM SPORAZUMU!!!!!




    5



    0
  3. Tоплица

    Уважени господине Јовановићу,
    Вашем горњем тексту, једва да се са патриотске стране може наћи замерка. Тако је, колико знам, и са другим Вашим јавним оглашавањима, али таквих оглашавања мало је ! Јер имамо у виду да сте Ви председник странке која никада није била издајничка, и посебно кад смо свесни све теже и теже ситуације у коју као држава упадамо. Ако у ова тешка времена немамо средства, онда зашто изостаје прикупљање патриотских интелектуалаца, шетњи улицама главног и других градова, лепљење парола, макар јединичних . . . ? Колико нам вреди овај ауторски текст, овако објављен, макар и у јединственом светионику, омиљеном недељнику ?




    2



    1
  4. Borba za KiM je borba protiv Amerike, KiM je plijen lopovskih, otimačkih, pljačkaskih radnji Amerike.!!! Kada je potpisan Kumanovski sporazum, a potom R1244 , Amerikanci su već isplanirali petooktobarski puč, i sve ovo što nam se dogadja poslije prevrata !!! Poslušnici – VELEIZDAJNICI na čelu Srbije se mjenjaju, ali program veleizdaje ostaje trajan i stabilan!
    Samo je privid da su na medunarodnom planu okolnosti za odbranu KiM a povoljnije nego prije. Sada nam je naša vlada i predsedni……….najveći neprijatelj…….. opasniji i zlokobniji od Amerike i E.U !!! Kako ih se riješiti …??? S N S ima veći broj članova nego bilo koja partija u eutopskim zemljama, iako se po broju stanovnika na mozemo nikako usporedjivati sa velikim europskim drzavama!!! Kada se tome doda potpuni informativni mrak……………… i svi izborni manifetluci vladajućih…….
    opozicija koja to nije…….i samo čeka da zamjeni vladajućeu veleizdaji……………..Teško je biti optimista !!!!




    3



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *