Почетна / Колумне / Писма из Тамног вилајета – Џамије поред пута

Писма из Тамног вилајета – Џамије поред пута

 

На простору БиХ, тог маленог „рта афричко-азијског континента“ у Европи, нестала је нација, а остала религија. Може ли она да спроведе испит савјести?

Није морао да се деси интервју у британском „Економисту“, па да би, преко јавно изреченог упозорења председника Француске, сваколика европска јавност спознала да БиХ као темпирна бомба прети експлозијом великих размера. Макрон као разлог наводи повратак џихадиста у Босну, а све у контексту шире приче о немоћи НАТО-а да изађе у сусрет изазовима с којима се суочава европски континент.

НАТО ИЗНАД СВЕГА Да је судбина ове балканске касабе дубоко увезана у европски и светски крвоток, јасна је чињеница која не датира од јуче. То одлично знају они који тренутно ведре и облаче у БиХ.
Када је крајем прошле године Бакир Изетбеговић онемогућио имплементацију резултата тек одржаних избора у БиХ ултимативним захтијевом да Република Српска прихвати пут у НАТО чланство, и изгласа у заједничким институцијама Годишњи национални извјештај у тзв. МАП-у, само наивни нису уочили везу на коју је недавно упозорио француски предсједник.
Аналитичари су се огласили. Између осталог приметили су да је „НАТО изнад свега“ немогућа мисија која пут у Европу чини исто тако немогућим путовањем, а џихадистима на Балканској рути, или тачније „џамијској рути“ јер је та рута видно омеђена са око 3.000 џамија, отвара врата да као „мигранти“ или повратници с ратишта ефикасно промијене вјерску структуру на Балкану. Но имајући то у виду, интересантно је указати да је Изетбеговићеву антиуставну акцију приступа НАТО-у прва подржала министрица околиша и туризма у влади Федерације Едита Ђапо, потпредсједница друге по снази Бошњачке странке СББ, великим интервјуом који је освануо на страницама Аваза 20. 10. 2019. Наслов разговора „Пут ка НАТО-у је пут до ЕУ“.

ЕКОЛОШКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ Она је нагласила да је придруживање НАТО-у и ЕУ процес који је повезан и компатибилан. „Оба циља имају исту сврху, а то је прикључивање наше земље породици демократских земаља у којима су загарантирани његовање и омогућавање слобода, правна сигурност, људска права и економски просперитет“, поручила је министрица.
Она подсећа и да су у децембру 2018. године министри вањских послова НАТО земаља одлучили да БиХ може послати свој први годишњи национални план (АНП) и на тај начин активирати Акциони план за чланство (МАП).
„Нажалост, у том тренутку се почело с политизирањем, проблематизирањем и појавом опречних ставова о путу ка НАТО-у, док све политичке елите изјављују да су за ЕУ. Мислим да је потребно да схвате да је пут ка НАТО-у једнако важан и да сигурно олакшава и води до ЕУ.“ Наравно да њен ресор околиша и туризма тешко да би требало да покрива питање политике муслиманско-хрватског ентитета. Но не заборавимо да је она три године провела у министарству иностраних послова, те двије године у министарству финансија…
Говорећи о значају НАТО интеграција, из Брисела је послала и слику у сандалама и тренерици. Лежерно и зелено, еколошки зрело, готово као да је ријеч о „еколошко-туристичкој“ НАТО интеграцији.
Неустрашиво је Едита пут у Европску унију представила као важну посљедицу најважнијег пута – у НАТО чланство.
И НАТО и Европска унија је курс политичког Сарајева који у суштини значи – ни НАТО ни Европска унија већ Исламска држава изграђена на чврстим темељима политичког наслијеђа Алије Изетбеговића и хомогеног исламског друштва надзираног и контролисаног од стране ефикасно изграђене исламске власти као монопола СДА.
Ако некоме до сада то није било јасно, јасним је учинио Макрон повезавши мождану смрт НАТО-а са слабом и стратешки разореном европском идејом и живим и деструктивним радикални исламом што у Европу хрли на босанске капије.

ЗАИСТА, МРЗИ ЛИ СВИЈЕТ БОСНУ? Зато се у тумачење Макронове „необавјештености“ укључио Златни љиљан Алијине војске Жељко Kомшић. А за њим сви остали: ратни начелник јавне и тајне полиције у Зеници Шефик Џаферовић, познат као главни полицајац који је зажмурио на ритуално одсјецање глава 192 војника и цивила са Возуће, у септембру 1995. Па онда лажни сарајевски аналитичари, чаршијски надриинтелектуалци, новинарски неандерталци … и на крају глава свега – принц исламизма, син Алије Изетбеговића Бакир. Они скупа уверљиво лажу поуздано вјерујући у наивност Бошњака који би требало да разумјеју да други увијек лажу о нама. Kао својевремено Себастијан Kурц, послије њега Виктор Орбан па Владимир Путин – однедавно и Ердоган, ево сада и Емануел Макрон, необавијештен, прича свашта.
Да је НАТО пред понором, да Европа откуцава као темпирна бомба а да је Босна у стању мождане смрти; како год обрнете, увијек је тачно.
Или да се НАТО изобличио, да је упркос огромној сили већ у сандалама и да није вриједан хаоса који Бакир и СДА праве међу народима и цијелој Босни и Херцеговини. Сипање мржње према свему другачијем и самообмане: „Заиста, а читав свијет мрзи Босну“, па опет мржња, као одговор на властите фрустрације и на наводну мржњу која долази и са Истока и Запада.
Босна, као земља и идеја, у интерпретацији приземних демагога из СДА, открива како су је згазили превелики изазови и пријетње, претешке да би их носила на својим плећима. На простору, тог маленог „рта афричко-азијског континента“ у Европи, нестала је нација, а остала религија, неспособна да над собом спроведе испит савјести, због историје препуне лажи, лешева, мучења и отимачина.
Толико узвишених дјела, високих метафизика, истанчаних филозофија везаних за Босну, која упорно скончава у сукобима и грађанским ратовима. Врхунци мисли и умјетности пониклих у тој земљи, у дјелима оних који су је напустили без жаљења, представљају се данас као бескорисни и трагични печат националних издајника.
Зар оваквој БиХ уопште треба неко да отвора очи?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *