Енергетско опкољавање из правца „три мора“

Представници 12 махом сиромашнијих држава ЕУ, од којих већина потиче из некадашњег Варшавског блока, окупили су се у Љубљани у нади да ће Вашингтон одрешити кесу за изградњу потребних гасних терминала до којих би САД транспортовале течни гас на обод Европе

Tотални колапс – средином протекле седмице у Словенији је завладало безмало ванредно стање: завијале су сирене, а бројне црне лимузине с дипломатским таблицама крстариле су улицама Љубљане и околине, што је све дало наслутити да се ради о нечему посебном. И јесте, јер је Словенија била домаћин „Иницијативе три мора“, за чији настанак заслуге себи приписује актуелни председник Борут Пахор, иако у њој „равноправно учествује“ још 11 држава Европске уније које се налазе на потезу између Балтичког, Јадранског и Црног мора. Отуда и прозаичан назив иницијативе – три мора.

ТРАМПОВА ПАРТИЈА ГОЛФА У Словенији се тим поводом сјатило девет председника држава уз неколико председника влада и око шестсто привредника. Да не заборавимо и незаобилазног (и одлазећег) Жан-Клода Јункера, председника Европске комисије. Нико од њих, међутим, није био звезда вечери. Није то био ни амерички председник Доналд Трамп, „најпознатији словеначки зет“ како га је крстио мариборски лист „Вечер“, иако је био уредно позван. Пахор се понадао да Трамп учешће неће одбити, не само зато што је Доналдова жена Меланија Словенка него и зато што се баш згодно наместило да се у исто време амерички председник обрео на Старом континенту, што у посети код енглеске краљице, што у Француској због обележавања 75. годишњице искрцавања у Нормандији.
Трамп се, међутим, на велико Пахорово разочарање, уместо присуства на конференцији о „енергетском повезивању држава између три мора“ (што је ионако америчка ујдурма како би се минирао руски „Северни ток“, као и покушаји довођења руског гаса преко југа Европе), радије одлучио за – голф. Зато је уместо пут Љубљане отишао у супротном смеру, на своје имање у Шкотској. Очито ни Меланија није жудела за постојбином, па су Трампови у словеначку престоницу, на конференцију која протежира скупљи амерички течни гас, на један дан послали министра за енергију Рика Перија.

[restrict]

ЧЕТВРТИ САМИТ Био је то четврти по реду самит „Иницијативе три мора“. Прва три су угостили Дубровник (2016), Варшава (2017, увеличао га је тада и Доналд Трамп) и Букурешт (2018). За утеху, на овогодишњи самит у Љубљани је, кад већ Трамп није хтео, из Берлина дошао немачки председник Франк Валтер Штајнмајер, иако Немачка није међу државама чланицама Иницијативе. Штајнмајер је стигао право на свечану вечеру, где га је чекало место за главном софром – оној с Перијем, Колиндом Грабар Китаровић, Јункером, Пахором и још седам председника ЕУ држава. Рик Пери, звезда скупа, задржао се у Љубљани таман толико да провери да све иде по плану што се тиче минирања руских гасовода у Европи. Вашингтон је тај план лансирао још 2015. године, као казну због „руске агресије на Криму“. Идеју су прве пригрлиле и представиле као своју Хрватска и Пољска, а онда им се придружио и Пахор, у име Словеније. Све је претходно брижљиво режирао Атлантски савет, познати амерички „тинк-танк“.
Званично, циљ иницијативе је „смањити зависност европских држава, а пре свега оних које леже између Балтичког, Јадранског и Црног мора – од руског гаса“. И уместо руског, окренути се куповини америчког течног гаса (ЛНГ), који би у Европу стизао преко посебних терминала. Списак званица потврђује да су за тај подухват највише заинтересоване земље Балтика, те Бугарска и Румунија уз оркестрирање Словеније и Хрватске. Иницијативу, са изузетком Аустрије, не подржава ниједна држава из западног дела Европе, дакле ниједна од првобитних 15 држава Европске уније. Чланица Иницијативе није ни Америка, али јесте „заслужна за њен идејни камен темељац и неформално политичко спонзорисање“.
Другим речима, представници 12 махом сиромашнијих држава ЕУ, од којих већина потиче из некадашњег Варшавског блока, окупили су се у Љубљани у нади да ће Вашингтон одрешити кесу за изградњу потребних гасних терминала до којих би САД транспортовале течни гас на обод Европе, а одакле би се исти претакао ка осталим корисницима из Иницијативе три мора.

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНД Иако се уочи скупа очекивало да ће бити основан „инвестициони фонд“ тежак 500 милијарди долара, о томе у Љубљани, осим „усвајања идеје о формирању инвестиционог фонда“ – није договорено ништа. Једина конкретна свота поменута током форума јесте 500 милиона евра које је обећала Пољска.
Симптоматично је да чак три чланице „Иницијативе три мора“ – Аустрија, Мађарска и Словачка, које с Москвом имају пријатељске или бар избалансиране односе – тактички нису послале на овогодишњи скуп у Љубљани ни председника државе нити премијера, за разлику од Бугарске, Чешке, Естоније, Хрватске, Литваније, Летоније, Пољске и Румуније. Упркос томе, за Словенију је велики успех, чак рекорд, да је успела за истим столом да окупи девет председника држава. Идеја водиља Иницијативе јесте повезивање, за почетак, 12 „вољних“ држава путем „ЛНГ гасовода, чија је главна сврха да служи извозу америчког гаса добијеног фрекингом, чиме САД желе да смање европску зависност од руског гаса, иако је руски гас на слободном тржишту – уколико о слободном тржишту уопште можемо да говоримо – јефтинији од америчког“, оцењује мариборски „Вечер“. Зато је у Љубљану допутовало и око 600 представника разних предузећа из четрдесетак држава како би учествовали на посебном, „пословном форуму“ повезаним с политичким скупом, расправљајући о лукративној страни Иницијативе, с јасном антируском нотом.

БЛОКИРАЊЕ КИНЕ На делу је, нема сумње, наставак антируске политике диктиран од стране Вашингтона, а уз то и нова подела на „стару“ и „нову“ Европу унутар ЕУ.
Суштину „Иницијативе три мора“ огољује и чињеница да ју је својевремено смислио тадашњи амерички министар одбране Доналд Рамсфелд. Доналд Трамп ју је преузео и надоградио. С тим што се сада ради (како је признао и Изток Мирошич, десна рука словеначког министра спољних послова, задужен за „кључне и стратешки осетљиве послове и усмерења за делање Словеније у међународном околишу“) не само о блокирању Русије него и о блокирању Кине.
Мирошич, наиме, истиче и политичку страну Иницијативе, намерне да државе, које „сада веома зависе о руском гасу, добију алтернативне изворе енергије, а уз то смање политичку и безбедносну зависност“ од Русије.
Словеначке дипломате међутим напомињу и да је Вашингтон ове године донекле променио курс, па више није Русија главна мета америчке диверзије путем ЛНГ терминала у ЕУ него су сада све снаге усмерене у ограничавање стратешке експанзије главног америчког глобалног ривала – Кине. САД брине продор Кине у средњу и источну Европу путем иницијативе 16+1 и пројекта „Један појас, један пут“. Зато су САД „Иницијативу три мора“ упрегле и у спречавање продора Кине на европско тло.
Што се тиче корисника америчког гаса на „осовини Балтик – Јадран – Црно море“, ако је веровати писању „Вашингтон поста“, њима ће Иницијатива, уколико успе, донети уместо јефтинијег руског, неизвестан и што је најважније – скупљи амерички гас, упозорава словеначки портал „Инсајдер“. Словеначки новинари оцењују да је протекли самит у Љубљани разоткрио „много шта, а пре свега да словеначка политичка елита нема благе везе у каквом смо историјском тренутку“. Основни проблем Иницијативе је у њеној суштини, која је заснована на политичким (кажњавању Русије због кризе у Украјини), а не економским мерилима. При чему су САД и ЕУ подржале „промену режима у Кијеву“, игноришући – у стратешко важној држави каква је Украјина – безбедносне интересе Русије. Москва упркос томе није прекинула доставу гаса Европи, и тако стижемо до парадокса који је уочио и „Вашингтон пост“ – руски гас се исказао поузданијим од америчког, јер подразумева предвидљиве дугорочне споразуме, док амерички капацитети варирају, расту па опадају…
Занимљиво је да „Иницијатива три мора“, иако опстаје већ четврту годину, није успела да привуче више европских држава. Уистину је подржава скроман број земаља које леже између „три мора“. Европу чини 51 држава; између три мора леже практично – све. Уз то, није лако продати мантру о опасности да ће Русија прекршити договоре и прекинути доставу гаса ЕУ, нарочито у светлу чињенице да и сама зависи од држава ЕУ, пре свега о питању куповине високотехнолошке робе. Најзад, ни из самог постулата ЕУ о „слободном протоку људи, роба и капитала“ не проистиче да нечија „зависност од увоза“ представља – смртну опасност. По тој логици би, на пример, све државе које у целини или претежно зависе од увоза страних аутомобила, морале што пре да створе сопствену аутомобилску индустрију. Апсурд таквог резона је јасан. Па ипак, Вашингтон је управо такву логику успео да наметне Словенији и још 11 чланица ЕУ. Свих 12 је сметнуло с ума и то да је америчким добављачима течног гаса на првом месту профит, а не амерички а још мање европски стратешки интерес. Није тајна ни да би амерички произвођачи гаса радије пословали с богатијим Јапаном, него са сиромашнијим делом ЕУ држава, опомиње „Вашингтон пост“.

ДВАНАЕСТ ЛИЛИПУТАНАЦА Посебна прича су терминали. Колинда Грабар Китаровић је у Љубљани „украла шоу“ Пахору током самита, не само зато што су њене хаљине биле лепше од његових брижљиво изабраних одела и што је њен енглески бољи од његовог него и зато што ће први ЛНГ терминал бити на острву Крк, у северном Јадрану. Што је дигло на ноге партију Зелених у Словенији, и због загађења Јадранског мора, а последично и словеначког комадића истог (Пиранског залива), и због чињенице да су такви терминали еколошка бомба, пре свега јер хладе море. Обашка што протежирају гас добијен фрекингом, погубним по природну средину.
Упркос свим аргументима који говоре против америчког гаса, Словенија је одиграла важну улогу у америчком покушају минирања „Турског тока“, а посредно ради о глави и „Северном току 2“. И све то у доба када се Америка, донедавно „једина суперсила“ на свету, нашла у трговинском, делимично и политичком, безбедносном, шпијунском и технолошком рату безмало са целим светом а најпре са својим највећим изазивачима – Кином и Русијом. И баш када Москва и Пекинг граде све чвршће савезништво. У том „сукобу са целим светом“ председник САД и Европу убраја међу љуте ривале, чак противнике САД, а приде војним средствима уништава потенцијалне гасне токове који би са Блиског истока могли да допреме гас у Европу.
Европска бирократија, са Јункером као председником ЕК на челу, била је одана Вашингтону. Минирала је „Јужни ток“ који би био користан како за Србију тако и за друге државе регије. Русија је пронашла нови пут преко „Турског тока“, али САД су намерне да ни тај не дозволе, зато врше притисак на Европу, а ту им згодно дође „Иницијатива три мора“ као полуга за спровођење тог плана, попут некакве „енергетске Виљнушке изјаве“. Подсетимо, када је Вашингтон планирао незакониту агресију на Ирак, позивао се на „коалицију вољних“, источноевропске државе које су потписале Виљнушку изјаву којом су дале подршку америчким плановима за напад; међу потписницима тог документа су управо државе које су перјанице и у „Иницијативи три мора“.
Али на уму „12 Лилипутанаца“ (како су их окарактерисали словеначки коментатори), окупљених у Љубљани, заправо и није била висока политика него паре. То је произлазило већ из говора хрватске председнице. Она је о терминалу на Крку говорила као о свршеној чињеници. Друго је питање, међутим, хоће ли амерички Гуливер, наоружан слоганом „Прво Америка“ и оптерећен све већим бројем сукоба, уопште дати новце? Најзад, сме ли се рачунати на Америку која је прекршила међународне споразуме важне и за Европу, и која Европи отворено прети увођењем виших царина? О томе Рик Пери у Љубљани није прозборио ни реч. На крају је овогодишњи самит поетског назива „три мора“ испао до бола скупоцен фото-термин о трошку словеначких пореских обвезника. Кад се то упореди са пројектом „Један појас, један пут“ који оперише билионима долара, онда „Иницијатива три мора“ изгледа напросто смешно. И док се државе стишњене између „три мора“ забављају блокадом Русије и Кине, испред носа им одлазе милијарде евра потенцијалних кинеских инвестиција, које су, гледано кроз историју, реда величине неколико некадашњих „Маршалових планова“ што је после Другог светског рата препородио Европу.

[/restrict] займ онлайн на карту без отказа займ pay psглавфинанс займзайм от частного лица спб

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *