Украјински избори под лупом Москве

Ако САД не признају легитимност власти у Венецуели, зашто Русија не би, с много више разлога, оспорила изборе у Украјини, спроведене уз отворено кршење демократских норми и процедура?

Две недеље уочи одржавања првог круга председничких избора у Украјини, заказаних за 31. март, на водећој позицији свих истраживања јавног мњења учврстио се глумац и шоумен Владимир Зеленски (41). Према истраживању Центра „Софија“, окончаном 4. марта, за Зеленског би гласало 20 одсто испитаника, за бившу премијерку Јулију Тимошенко 13,9, а за актуелног председника Петра Порошенка 13,1 проценат. Ови резултати показују – већ два месеца – стабилан раст кандидата Зеленског, који досад никада није учествовао у власти и то је очигледно његов најјачи адут. Други разлог пораста његовог рејтинга је то што не штеди речи критике на рачун актуелног режима, а посебно председника Порошенка. Ако се ови трендови наставе, и у последње две недеље кампање не дође до драматичних промена рејтинга председничких кандидата, Владимир Зеленски ће имати највеће шансе за победу, како у првом, тако и у другом кругу.

[restrict]

КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИКА И ЗА ЗАТВОР Власт као да додатно ради у корист Зеленског, оптужујући га за све и свашта, што у финишу изборне кампање може имати супротан ефекат – под условом да против Зеленског не буду изнети необориви докази, а не само пуке оптужбе као досад. „Читав је водопад увреда и лажи на мој рачун, појавиле су се и претње упућене мени, мојој породици, мојој деци. На то се троше милиони долара, али то све не функционише. Зашто? Зато што ништа за шта се ухвати наша власт не функционише“, саопштио је Зеленски 7. марта. Он тврди да је Служба безбедности Украјине (СБУ) инсталирала опрему за прислушкивање у његовој канцеларији, а да се спремају кривична дела против њега и његовог уметничког студија, за прање новца.
Али ни он не остаје дужан. Изјавио је да, у случају његове победе на изборима, једном од претендената на место председника Украјине прети – истрага за криминалне радње. Није прецизирао о коме је реч, али је парафразирао предизборни слоган актуелног шефа државе Петра Порошенка („Кандидата је много, председник је један“). „Кандидата је много, али један од њих, без сумње, иде у затвор“, поручио је Зеленски. Тиме је, без сумње, себе „кандидовао“ за Порошенковог главног политичког непријатеља.
Међутим, данашњи председник Украјине, да би уопште стао Зеленском на изборну црту у другом кругу, како ствари стоје, мора најпре да буде успешнији од искусне ривалке Јулије Тимишенко. Већ недељама њих двоје се смењују на другом и трећем месту, па у овом тренутку делује да ће Порошенко имати много мука да уђе у други круг. Сукоб са популарним Зеленским, који у последње време свој имиџ гради на директној конфронтацији са шефом државе, сигурно Порошенку неће донети мирну предизборну завршницу. Гласачи високо цене храброст Зеленског да се супротстави државној олигархији, као и његову младост и енергију. С друге стране, Тимошенкова засад остаје некако у сенци овог сукоба, што јој не придаје на популарности, али је и не уводи у велике турбуленције. Утисак је да се предизборна битка свела на обрачун двојице – Порошенка и Зеленског. Ако актуелни председник поклекне, тешко се може надати другом кругу избора. У том смислу, већ се шире гласине да је спреман да бежи из земље ако изгуби, што је класичан метод притиска на њега.
Што се тиче Зеленског, тврди се да иза њега стоји моћни олигарх из Дњепропетровска Игор Коломојски. И Зеленски је пореклом из овог града, а још једна важна спона која их повезује је њихово јеврејско порекло. Парадоксално, Коломојски је био главни финансијер екстремистичких добровољачких батаљона који су ратовали на истоку Украјине против проруских снага. Није му сметало ни то што су многи међу њима следбеници неонацистичке и антисемитске идеологије. У том рату он је присвојио велике профите, између осталог снабдевајући украјинске трупе горивом. С друге стране, Кијев је ширио гласине и да Коломојски ради за Кремљ, а ове оптужбе су јачале паралелно са ескалацијом његовог сукоба с Порошенком. У таквом политичком тренутку на сцену ступа Зеленски, који готово у потпуности мобилише проруско бирачко тело са истока Украјине…

ШТА ЋЕ УЧИНИТИ РУСИЈА Тако се дошло до ситуације да свака информација о Зеленском, чак и негативна, иде њему наруку. Што га Порошенко више напада, Зеленском рејтинг брже расте – чиме се председниково пропагандно оружје окреће против њега самог. Не помаже превише ни максимално коришћење административних ресурса у кампањи, јер су грађани Украјине дубоко свесни на какву политичку превару су (још једном) насели у случају „револуције достојанства“, познатије као „евромајдан“. Пошто је председник и апсолутни владар Украјине у последњих пет година, Порошенка сматрају најодговорнијим за изневерена очекивања и све што је снашло ову земљу. Када се томе додају и оптужбе које шире политички противници, да је своје профите за време боравка у власти увећао за 80 пута, док је народ из месеца у месец стезао каиш, онда је јасно зашто муку мучи да уђе у други круг.
Према резултатима истраживања агенције „Рејтинг“, спроведеним закључно са 28. фебруаром, Зеленски је опет први, али са чак 25,1 одсто, док је други Порошенко са 16,6, а Тимошенкова је трећа са 16,2 одсто гласова испитаника. Важан детаљ овог истраживања је да највиши „антирејтинг“ има управо Порошенко – скоро половина испитаника за њега не би гласала „ни под каквим околностима“. С друге стране, највише њих, 25,1 одсто, верује да ће Порошенко на крају ипак изборити други председнички мандат (Тимошенко 19, Зеленски 17), што сведочи о општој перцепцији моћи коју има актуелни председник. Ипак, приликом моделирања резултата другог круга избора показује се да би Порошенко изгубио од оба противкандидата (против Тимошенкове 31 према 24, против Зеленског 37 према 24). Зеленски би пак према овом моделу добио оба противкандидата, Тимошенкова би од њега изгубила најубедљивије, са 42 према 24.
У оваквој ситуацији поставља се и питање – шта ће учинити Русија? У ситуацији када проруско бирачко тело преузима кандидат Коломојског, када Тимошенкова, иако веома јак кандидат, остаје готово без шанси за победу, а Порошенко не бира средства не би ли се пробио у завршницу избора… Зеленског су Порошенкови пи-ар тимови чак и оптуживали да је „руски кандидат“, али ове тврдње је засад немогуће потврдити. Додуше, остају забележене његове речи да би разговарао с руским председником Владимиром Путином о томе како да се заустави рат у Донбасу, али нема поузданих доказа о томе да би Зеленски био најбољи председник са становишта сарадње с Москвом. Ипак, вероватно би био бољи од актуелног шефа државе који годинама систематично убија сваку наду да се односи две братске државе могу поправити.
Руски премијер Дмитриј Медведев указао је почетком марта да је легитимност председничких избора у Украјини под знаком питања, јер предизборна кампања „протиче уз кршење општеприхваћених демократских норми“. „Важно је да ли ће та победа бити поштена, да ли ће ти избори бити легитимни, без фалсификата. Недавни догађаји терају нас да сумњамо у најгоре“, упозорио је Медведев. Председник Владе РФ је пре свега имао у виду украјинску одлуку да се руским посматрачима забрани присуство на бирачким местима у овој земљи. „То је озбиљно кршење међународних обавеза. Тако нешто се крајње ретко среће у пракси“, подвукао је премијер. Друга ствар због које Москва може да не прихвати изборне резултате јесте то што је фактички лишено права гласа око три милиона Украјинаца који живе на територији Русије – због одбијања Кијева да организује гласање у суседној држави, сматрајући је агресором. Да забринутост Москве није без разлога, показују и реакције међународних фактора, који такође указују на неприхватљивост забране боравка руским посматрачима.

МОГУЋЕ ДРАМАТИЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ Последице руског непризнавања легитимности избора могле би да буду далекосежне и драматичне. На унутрашњој политичкој сцени то би свакако донело још више буре, где Порошенко ионако има велике проблеме. Треба се подсетити и пролећа 2014, када Русија није признавала легитимност власти у Кијеву, проистекле из државног удара, али је ипак прихватила победу Петра Порошенка на председничким изборима исте године. Непризнавање избора водило би и ка дерогацији Минских споразума, а самим тим било би и увод у нову дестабилизацију у Донбасу – овог пута са много опаснијим исходом и за кијевску власт, али и за државност Украјине. Јер ако САД могу да не признају легитимност власти у Венецуели, с председником Николасом Мадуром на челу, зашто Москва не би могла, с много више разлога, да оспори изборе у Украјини спроведене уз отворено кршење демократских норми и процедура? Са свим последицама које из тога проистичу…

[/restrict]