ЧАСЛАВ ОЦИЋ, АКАДЕМИК – МАСКЕ СУ, КОНАЧНО, ПАЛЕ

У Српској академији наука и уметности, а и изван њеног здања, формирала су се два „табора“ – један указује на потребу утемељења САНУ као „бастиона“ одбране државних интереса, а други подржава избор кадрова доказане анационалне, лево либералне оријентације, због чега уживају поверење и подршку НВО сектора, па чак и странаца, што није забележено у досадашњој пракси оваквих институција у свету

Изборна скупштина за нове чланове САНУ одржана је 8. новембра, после дуге и бучне полемике која је пратила цео изборни процес. Више него икад раније, чини се, до медија и најшире јавности долазиле су приче о разним закулисним радњама, које највишој српској научној и културној институцији не могу да служе на част. У самој Академији, а и изван њеног здања, формирала су се два „табора“ – један указује на потребу утемељења САНУ као „бастиона“ одбране државних интереса, а други подржава избор кадрова доказане анационалне, лево либералне оријентације, због чега уживају поверење и подршку НВО сектора, па чак и странаца, што није забележено у досадашњој пракси оваквих институција у свету.
О томе шта се изборима постигло разговарамо са академиком Чаславом Оцићем, интелектуалцем захваљујући коме су (истина, делимично) „маске коначно пале“. У том смислу, својеврстан допринос откривању чињеница било је, између осталог, и оно што је академик Оцић рекао у разговору који је у нашем листу објављен у јеку дискусија и јавних полемика уочи саме изборне скупштине САНУ.

[restrict]

Избори за нове чланове САНУ испраћени су великом медијском пажњом. Као највећи „успех“ избора у једном коментару невели сте избор дописног члана Александра Ђ. Костића у редовног члана Академије, захваљујући фаворизовању и лобирању управо председника САНУ. Је ли то стварна или Пирова победа?
Као што сам већ у јавним иступањима појаснио: „Са становишта оних који су Ал. Ђ. Костића снажно и на различите начине фаворизовали – то је највећи успех протекле изборне скупштине.“ Дакле, председник САНУ, књижећи ову лобистичку аквизицију као успех, може да буде задовољан. Исплатио се сав његов огроман труд који је уложио у том правцу пре и у току изборног поступка. Не мања је била и његова компромитација: уопште узев – многе маске су пале. Избори за челнике САНУ на пролеће показаће трошкове и користи ове операције, односно њен салдо. Највећи део кршења изборне процедуре, Статута САНУ и Закона о САНУ (пре свега, нелегална „испомоћ“ чланова Одељења историјских наука Одељењу друштвених наука) повезан је управо с форсираним аванзовањем Ал. Ђ. Костића. Кршења изборне процедуре у другим одељењима (најпре приликом избора др Миодрага Стојковића, а онда и у Одељењу ликовне и музичке уметности) захтевају већи простор, подробнију анализу, и превасходно исказе обавештенијих сведока (инсајдера) ове афере.
Ако сматрате да је то „успех“ председника, академика Владимира С. Костића, како онда објашњавате његову изјаву у интервјуу ТВ Н1 да је незадовољан резултатима избора?
То незадовољство је порука онима које је форсирао и којима је обећао избор, али нису прошли на изборној скупштини: Трудио сам се максимално, све сам дао од себе, нисам одговаран што сте пропали. Ништа вам не дугујем. У свом ламентирању поводом полемике изазване дешавањима око избора председник Костић чак „отвара политички (!?) простор“ за изјашњавање о томе да ли чланови САНУ више верују њему који је толико учинио за Академију или неким властохлепним сумњивцима у САНУ „који се буде кад ’осете крв’ (!?)“.
Резултат Костићевог незадовољства, претпостављам, јесте и његова понуђена али не и поднета оставка на место председника САНУ. Како ви, као неко ко догађаје у Академији посматра „изнутра“, видите председникову понуду?
Нећете веровати: Владимир С. Костић НУДИ (читај: симулира) ОСТАВКУ, и то „политичку“ оставку (да ли то значи да је он на то место 2015. дошао „политичким“ путем када је добио 63 гласа, таман толико да буде изабран). Коме нуди оставку: одељењима САНУ!? Али врло брзо се предомислио: сада је нуди секретарима одељења… То све говори о озбиљности понуде. Оставка је морални, а не политички чин јавног плебисцитарног изјављивања привржености и љубави. Ако се искрено сматра одговорним за неуспех избора, треба да плати цену тог неуспеха неопозивом оставком коју ће поднети ванредној скупштини САНУ. Али он не жели да ризикује евентуалну расправу на ванредној скупштини о својој одговорности за политизацију, комерцијализацију, сорошизацију, естрадизацију … и све друге негативне појаве које „красе“ његов председнички мандат у САНУ. А може неко случајно и да предложи да се његова оставка усвоји, недајбоже, да неки „профитери“ („мала, али упорна група“, или „црквено крило САНУ?!“) затраже и опозив председника. И тако испаре пусти снови о другом мандату… Тешко је замисливо да се Владимир С. Костић може тако лако растати од фотеље председника САНУ; једино, можда, ако му буде понуђена нека друга, већа и раскошнија фотеља.
Међутим, врх САНУ вас оптужује да се борите за власт у Академији…
Не само мене него сваког ко нешто озбиљније ради у својој области. Том оптужбом жели се неутралисати моја (и сваког другог) критика негативности у САНУ. Другим речима, да ми се зачепе уста. Председник Костић, иначе, комуникацију (и трагање за истином) схвата као једносмерну улицу. За њега је, дакле, једино легитимно преумљивање; свако питање, сваки трачак сумње у његову непогрешивост, или критика, треба одмах да дођу на удар цензуре. Он врло добро зна, као и ја, да у Академији постоје и многи чланови који су достојнији и од њега и од мене да буду на челу САНУ. То су сви они који нису безделници, потајници и наздравичари. А то је (тиха и радна и помало страховладом заплашена) већина академика.
Ипак, писма подршке стижу председнику Костићу, углавном од колега из струке, његових следбеника. Чему та апологија, зар председника Костића не брани његово научно дело?
Да, Костић је почео да води прави постхеројски рат путем посредника (war by proxies). Поред осталог, отворио је на званичном сајту САНУ нову рубрику „Реаговање стручне јавности“ са следећим образложењем: „Поводом напада објављиваних у појединим средствима информисања, којима се доводи у питање научни и морални интегритет, па и стручност председника Српске академије наука и уметности академика Владимира С. Костића, на адресу САНУ стигло је више писама и порука подршке, које је стручна јавност упутила академику Владимиру С. Костићу.“ Глодур званичног сајта (погодите ко је то!) преноси три писма: групе неуролога, Председништва Друштва неуролога Србије и доцента Медицинског факултета Александра Ј. Ристића (уживајте у новој, нетривијалној, стварносној прози; срам било онога ко и мало осети мирис буђи и сумпора, то непријатељ клевеће и лаже, а „што је више клевета и лажи“… ). А „Група неуролога и истраживача која је имала привилегију и срећу да у распону од неколико деценија до неколико година ради, напредује и докторира на научним и стручним пројектима професора Владимира Костића (наш ’професор’), због ког је барем део и одлучио да остане у Србији, са огорчењем и гађењем прати покушај његовог моралног линча на основу обичних лажи и измишљотина и из разлога који нам нису јасни“…
Добро, али није председник Костић одговоран за оно што други говоре о њему…
Сигурно да није, чак и кад је реч о људима који егзистенцијално зависе од њега. Али зато не може да побегне од одговорности за своје речи. У Куриру од 12. 11. 2018. у чланку под насловом „Кулић: Костићу, крадеш научне радове!“ академик В. С. Костић тврди: „То су наручени напади на мене (доказ 1: ?). Не познајемо се личбо, али знам ко је Миодраг Кулић. Човек је радикал (доказ 2: ?) и апсолутно није релевантан (доказ 3: ?).“ Апропо етикете „радикал“ присетио сам се анегдоте из мојих студентских дана: у листу Студент изашла је оштра критика уџбеника једног нашег професора, толико оштра да је заказан заједнички састанак студената и професора на коме се о овоме расправљало. Оптужени професор се бранио, поред осталог, и тиме да је писац приказа његове књиге – четник! „Паметан неки четник“, кратко је прокоментарисао професор марксистичке политичке економије, предратни робијаш (заједно с Мошом Пијаде и Родољубом Чолаковићем преводио у Сремској Митровици Марксов Капитал) – чувени Радивоје Кепа Давидовић.
Осећате ли се усамљеним у овим отвореним иступима и оценама поводом стања и неопходних праваца деловања САНУ у интересу државе Србије, или имате утисак да се часни српски интелектуалци ипак не мире са свеопштим пропадањем државе и да се „негде у потаји“ морални и образовани људи ипак буде?
На срећу, у Србији се у последње време шири круг пробуђених и будитеља, много их је више него што би се то могло закључити на први поглед. Ако погледате списак аутора у прве две књиге зборника Спорови о будућности Србије. Шта и како даље?, пријатно ће вас изненадити и охрабрити чињеница да су то претежно млади људи изузетних креативних снага. Узгред, трећа књига поменутог зборника носиће поднаслов „Буђење“.

ПИРОВА ПОБЕДА

Ето видите како је завршио мој позив председнику Костићу на дијалог. Тако што су се на њега устремили „мирис крви“, „линч“, „мржња“, „завист“, „власт“, „Други мандат“… Усмеравајући позив на дијалог ка острашћеној полемици, где се не бирају средства за постизање победе (уз бојни поклич: „напад је најбоља одбрана!“), по мом суду, перјанице и побочне трупе ове ружне и деструктивне работе све дубље тону у живо блато грешака, греха, кварежи (да се послужим хамвашевском хијерархизацијом непочинстава). А требало би да се подсете да је свака победа заснована на лажи и насиљу – Пирова победа.

МЕДВЕЂА УСЛУГА АКАДЕМИКУ КОСТИЋУ

Можда и сам Костић мисли да њега брани његово дело, али тако не мисле неки његови пријатељи. Тако, на пример, др Зоран Радовановић у прилогу „Одијум према Владимиру Костићу и недоследност критичара: Председника САНУ нема ко да брани“ („Данас“, 12. 11. 2018) ступа у одбрану усамљеног председника помажући му да одговори и на оне приговоре на које се председник снебива да се изјасни: „Следећа ’жаока’ тиче се ћутње САНУ поводом срозаног нивоа стицања звања у друштву. Запоставља се деликатан положај у којем се Костић налази. Њему у блиској будућности предстоји евентуални реизбор, а бар неки његови противници вуку за собом дебели багаж плагијаторства. Да ли је достојанственије да остане изнад таквог понашања или да га жигоше, уз ризик да му се замери како је започео изборну трку свим средствима.“ Дакле, све се, ипак врти око власти, односно фамозног другог мандата. Да ли је др Радовановић свестан да стављајући горње речи на папир чини медвеђу услугу председнику Костићу, јер оваквим оправдавањем понашања председника САНУ представља га као калкуланта, а не као принципијелног човека.

[/restrict] hairy women частный займ нижний новгородзайм под залог имуществазайм 3000 на карту

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *