ДЕНИ ДЕВИТО – Без комедије не умем!

Ексклузивно за Печат разговарала Дубравка Лакић

Нисам чудак, ја сам само хедониста. Нисам ни егоцентрик већ самоцентрик. Милошу Форману много, много дугујем… После година проведених у позоришту и на филмовима који нису имали успеха, он ми је омогућио улогу у тако великом остварењу какво је „Лет изнад кукавичјег гнезда“

Вишеминутне овације у здању „Курсал“ када је на сцену крочио „мали-велики човек“, амерички глумац, редитељ и продуцент Дени Девито (1944, Њу Џерси), који је са својих метар и педесет два центиметра висине с лакоћом испунио сав простор. Овом истрајном филмском и телевизијском комичару у Сан Себастијану уручена је награда „Доностија“ за изузетан допринос светском филму и свеукупно дело, а он је домаћинима и публици захвалио речима: „Преплављен сам великодушношћу људи и фестивала и то никада нећу заборавити. Ову награду желим да посветим свим људима који сакупљају неколико долара како би гледали филмове на великом платну, а не на компјутеру или телефону. Како би их гледали онако како су редитељи и писци замислили да их треба видети. Из дубине срца вам хвала и бог вас за то благословио.“
Сутрадан се на конференцији за новинаре присетио како је још као дете викендима стално гледао филмове маштајући о томе да и он, „попут вољене браће Маркс или Хемфрија Богарта“, једног дана постане глумац, у шта тада ни сам није веровао све док се у глуми није затекао, „покушавајући да сруши баријере између себе и публике“. Рекао је и да је први пут пожелео да режира када је гледао Понтекорвов филм „Битка за Алжир“, а да је продукцијом почео да се бави и „из нужде и из страсти, а и пошло ми је за руком…“
Духовити и шармантни Дени Девито (око 100 улога, 35 пројеката за филм и ТВ које потписује као продуцент и више од 15 као редитељ) за „Печат“ говори о глумачким и продуцентским биткама, вери у стваралачку страст, филмским почецима с Милошем Форманом и свом гласу поклоњеном једном цртаном јунаку…

У Сан Себастијану је почела и званична дистрибуција анимираног филма „Мало стопало“ у којем гласовно глумите не само на енглеском већ и на шпанском?
И на италијанском и немачком и руском, а то вам је било као да се пењем на Монт Еверест, тако да сумњам да ћу то још који пут поновити. Мислим да сам само покварио све те језике, но људима се свидело. Иначе волим анимиране филмове за децу, али оне који покрећу нека важна питања. У овом нашем случају покрећу се теме инклузије, ксенофобије, страха од непознатог. Све су то ствари које ме забрињавају.

Забрињавају ли и све Американце који су, попут вас, гласали за Бернија Сандерса, а не за Доналда Трампа?
Да. Они (Трампова администрација) само зарађују и само желе да зарађују. Мислим да они живе с паролом – ко умре с највише играчака тај побеђује; њих је баш брига за друге људе, вероватно не брину ни о својим унуцима.

Волели бисте да демократе победе на следећим изборима?
Знате шта, ови су, мислим на Трампову администрацију, кловнови, али и демократе су кловнови, ни у њих не верујем претерано. Себе бих назвао прогресивцем и волим да видим око себе људе који размишљају о универзалној здравственој заштити, образовању за све. Оне који размишљају о озбиљном раду на заштити животне средине, о преуређењу наше индустрије, о стварању одрживих енергетских система, о људским вредностима и хуманости према имигрантима, јер су и моје деде били имигранти. Ми смо велика земља и богати смо и мислим да би требало да водимо бригу о људима. Моја подршка ће увек ићи прогресивним кандидатима. И то је једино што могу да учиним, да такве подржим.

Чини се да у животу нисте чудак, али сте за себе бирали улоге чудака, тако и настављате?
Нисам чудак, ја сам само хедониста. Нисам ни егоцентрик већ самоцентрик. Кад год су сценарији заводљиви, ја не могу да им одолим. Волим и када се приче дотичу и ноћи, јер ме је ноћ одувек интересовала сама по себи. У праву су сви који ме сматрају ноћном птицом. Због ноћног живота још давно сам пореметио ритам спавања. Немам несаницу већ често спавам дању, састанке заказујем тек после подне.

Склони сте хумору и комедији, какав је ваш коментар на питање: да ли сте увек и духовити?
Без комедије не умем! Јесам комичар и волим што је то тако! Још ми је мама говорила да имам смисла за хумор, а и жена ми то каже, мада ме понекад критикује, каже да је мој смисао за хумор сувише ноторан. Па шта! Ништа не цензуришем, што на ум то на друм, све је слободно, па и псовка, све је крајње непредвидиво и отуда смех и комичност. Али да би филмска комедија била успешна и заиста смешна, најважније је поштовање простора који заузимају други људи, моји саучесници у филму.

Тих саучесника сте имали много током дуге каријере започете уз Милоша Формана с којим сте били велики пријатељ?

Милошу много, много дугујем … много му дугујем. После година проведених у позоришту и на филмовима који нису имали успеха, Форман ми је омогућио улогу Мартинија и учешће у тако великом остварењу какав је „Лет изнад кукавичјег гнезда“. Немојте мислити да је било лако ући у тај пројекат. Иако сам већ играо у истоименој позоришној представи, Милош је инсистирао да прођем аудицију заједно са стотинак других глумаца.

Још увек су свеже успомене на те дане?
То се не заборавља! Када сам стигао на аудицију, затекао сам Формана у просторији која је личила на болничку собу. Нешто је мудровао, а онда рекао да ће он „глумити“ Велику сестру а ја Мартинија! Можете ли да замислите Милоша Формана у улози коју је тако сјајно одиграла Луис Флечер! И данас се смејем када га се сетим онако озбиљног, како запиткује да ли сам данас узео лекове, шта сам радио током дана, како сам се осећао! И тако три од четири дана колико је трајала аудиција. Био је и остао веома методичан, а за све нас који смо у овој игри учествовали, и веома едукативан. Једноставно, и као човек и као филмски стваралац, Милош Форман је био особа од стила и интегритета. Он је јединствен човек, уникат. Велики филмски стваралац. Велики пријатељ који ми много недостаје.

И ви сте човек од интегритета. Осим што сте глумачка звезда и редитељ, веома вас поштују као озбиљног продуцента?
Ма, сви они би ме звали и генијем само да им продуцирам филм! Шалу на страну, продукција је посао који ме све више окупира, јер ми је заиста стало да заштитим визију филмског ствараоца, редитеља. Зато често користим свој утицај где год могу како би се замишљено спровело у дело. Прво одаберем сценарио а затим проверим количину страсти редитеља и ако се све сложи, крећем у јуриш за финансијерима које убеђујем, шармирам, претим, засмејавам, „уцењујем“, радим све живо само да изгурам пројекат.

Продуцирали сте и Форманов филм „Човек на Месецу“, Содербергову „Ерин Брокович“, па и Тарантинове „Петпарачке приче“?
Уз Формана се увек стане а да се и не пита, Содерберга необично поштујем, уосталом добио је Оскара, а Тарантинове „Петпарачке приче“ биле су једна од мојих чувених инвестиција у ауторову страственост. Гледао сам Тарантинов први филм „Пси из резервоара“, прочитао тај сценарио, срео га на петнаест минута и још тада му рекао: „Слушај, не интересује ме шта ћеш радити следеће, али знај да желим да будем део тога!“ Тако је и било.

Недавно сте завршили снимање тринаесте сезоне вољене и награђиване телевизијске серије „Увек је сунчано у Филаделфији“?
То вам је као трчање маратона с веома кратким паузама. И тако годинама. Међутим, некако је све то кул. Организујемо по три месеца интензивног снимања и изгурамо готово целу сезону. Не волим да устајем рано, али док тако интензивно радимо, и то морам да чиним. Кажем вам да је веома забавно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *