Јавни и тајни разлози протеста у Румунији

НОВА ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА

Од како је Николае Чаушеску свргнут, пре 28 година, протести попут садашњих нису забележени. Држава је толико уздрмана да су аналитичари почели да говоре о „новој обојеној револуцији у овој држави“

Демонстрације су организовали пред зградом владе на Тргу победе припадници румунске дијаспоре којих само у Европи има три милиона. Румуни који не живе у матичној држави окупљени су у Федерацију Румуна, а она руководи акцијама дијаспоре. Румунски гастарбајтери су дошли у Букурешт из скоро свих европских држава јер су наводно љути због начина на који се управља њиховом домовином. Кажу да су своју земљу напустили због корупције, малих плата и недостатка могућности, пренео је АП. Међу демонстрантима на Тргу победе је, како преноси румунска телевизија „Антена 3“, примећен и амбасадор САД у Румунији Ханс Клем, што протесту даје политички контекст који превазилази питања корупције и доношења закона о амнестији.
Масовне антивладине протесте (са 250.000 учесника), започете 10. августа, обележили су агресивност демонстраната, страдање људи, хапшења и подношења кривичних пријава. Различити извори саопштавају различито о броју страдалих, али најчешће се наводи да је живот изгубило четворо људи, док је повређено 450 демонстраната и 35 полицајаца. Полиција је употребила сузавац и водене топове. Представник полиције саопштио је да су путеви до Трга победе били блокирани, што говори о доброј организацији протеста.
Председник Румуније Клаус Јоханис осудио је прекомерну употребе силе од стране жандармерије и затражио објашњење од министра унутрашњих послова.

[restrict] ПОЛИТИЧКИ ЗАХТЕВИ Демонстранти су имали политичке захтеве: распуштање парламента и спровођење ванредних избора, независност правосуђа, стварање једнодомног парламента у коме би „седело“ 300 сенатора, при чему 100 из дијаспоре (Румуни из Француске, Италије, Немачке, САД и других земаља).
Демонстранти су изразили незадовољство пореским системом и реформом у области пензија, системом социјалне помоћи, развојем економије, посебно пољопривреде и предузетништва. При томе се клицало Европској унији и НАТО-у, демократији и тражило увођење електронског гласања. Демонстранти су тражили и оставку владе. Истовремено с протестом у Букурешту одржани су и протести у другим мањим градовима Румуније. Демонстранти истичу да остају на улици до испуњавања услова које су поставили.
Они траже и оставку главног тужиоца националне антикорупционе управе Лауре Кодруци Ковеси, премијерке Виорики Денчиле, затим да Социјалдемократска партија смени свог лидера Ливиуа Драгнеа, који је и био осуђиван на затворску казну због злоупотребе службеног положаја и корупције.
Протести су одржани док су премијерка Денчиле и посланици парламента на одмору.
Аналитичари су протест оценили као „највећи од свргавања Чаушескуа“, при чему указују да је мотив за демонстрације био одлука нове владе о помиловању и амнестији осуђених политичара због корупције. Демонстранти, који су носили пароле „Не признајемо законе усвојене од криминалаца“, „Оставка!“, сматрају да ће се на слободи наћи опасни криминалци и корумпирани политичари.
Због насилности демонстраната полиција је задржала око сто учесника протеста, при чему је већина већ позната полицији због нереда на фудбалским утакмицама, преноси „Јуроњуз“. Државне институције су због свега повећале заштиту својих објеката, јер су демонстранти показали жељу да их заузму.
После викенда број учесника протеста се значајно смањио, ипак на улицама их је и даље око 10.000. Крила им даје и одлука Војног тужилаштва које је поднело кривичне пријаве против полиције због мешања у протесте 10/11. августа 2018. године. Нејасно је какве везе с протестом има Војно тужилаштво, будући да није проглашено ратно стање, али је јасно да се овако само продубљује криза у Румунији.
Протести су већ изазвали одређене ефекте, јер је, на пример, министар економије, трговине и предузетништва Флоријан Жјану дао оставку и то преко свог фејсбук налога где је написао да је то учино из етичких разлога: „Не одобравам мере предузете од стране власти. Моја оставка је нешто најбоље што сам могао да учиним за своје дете. Како ћу му сутра погледати у очи и шта да му кажем за ове године?“ Жјану је на месту министра провео свега 28 дана. Оставку је дао и генерални секретар владе Даниел Шандру.
Да подсетимо, на претходним изборима одржаним децембра 2016. победила је Социјалдемократска партија. Нови премијер Сорин Гриндјану (који је кратко био на овом месту) ступио је на дужност 4. јануара 2017. и одмах је „предложио амнестију затвореника како би се испразнили препуни затвори“. Највише затвореника је осуђено за корупцију, при чему антикорупционо тужилаштво још истражује више од 2.000 нових случајева корупције и злоупотребе власти (на свим нивоима). Према подацима „Трансперенси интернешенела“, Румунија је висококорумпирана држава и заузима 48. место у свету о овом питању.
На догађаје у Букурешту реаговале су Немачка, САД, Белгија, Канада, Француска и Холандија, које су у заједничком саопштењу упозориле да неодговорни потези владе у Букурешту подривају међународну репутацију саме државе у Европској унији и НАТО. Реаговала је, како преноси „Дојче веле“, и еврокомесар за правна питања Вера Јурова, која је демонстрације назвала оправданим и антикорупционим.

МРАЧНА ПОЗАДИНА Протести у Румунији имају дакле свој јавни тајни повод. Јавни је описан, а шта би могао бити тајни повод?
Уколико се вратимо годину дана уназад, на децембарске изборе 2016. године, можемо приметити да су аналитичари тада оцењивали да су у Румунији победили евроскептици (Социјалдемократска партија), који могу довести до смене стратешког курса Румуније. Избори су одржани у атмосфери оптужби Национал-либералне партије (до тада на власти) да је зависна од Запада и лично од Џорџа Сороша. Одмах после Нове године (2017) формирана је влада, а с њеним формирањем организовани су и протести (18. јануара) од стране прозападних невладиних организација и партија. И на јануарским протестима 2017. као разлог за протесте навођен је закон о амнестији према коме би се на слободи нашло око 2.500 затвореника који су осуђени за узимање мита или корупцију у висини до 44.000 евра.
Тада је реаговала Европска комисија, која је јавно изразила „узнемиреност“ због намера нове владе, а амбасаде бројних западних држава у Румунији су оптужиле нову владу за корупцију. Нова влада се тада одбранила, јер организатори нису могли да сакупе више од 50.000 људи из Румуније вољних да протестују против политике владе. Зато су на новим протестима ангажовали дијаспору, наравно међу њом има и грађана који нису по пореклу Румуни. Но ко ће у маси од 250.000 људи утврђивати нечију националност.
Неки аналитичари, међутим, протесте постављају у сасвим другачији контекст. Наиме, зашто је за време „слободе“ (посткомунистички период) све пошло наопако у Румунији: појавила се корупција, популизам, пренадувавање европских вредности, уз истовремено одсуство помоћи Европске уније и НАТО-а. Румунију су претворили у извозника јефтине радне снаге, коју у Унији нико и не штити, док се НАТО шири по Румунији и изазива Русе. Ако се запуца, ко ће страдати – опет Румуни. Управо актуелни протести, организовани не од Румуна из Румуније већ из дијаспоре, која боље живи од сународника у матичној држави, сматрају саговорници портала pandoraopen.ru, пуцају не на реформу правосуђа него на евро и НАТО скептицизам, који је све снажнији и у Румунији.

[/restrict]

Један коментар

  1. Dog god ambasadori (pa bili oni i americki) slobodno vrsljaju po zemljama haos je zagarantovan.Svi imaju pravo da vole i rade za koga hocu ali samo do granije moga zivota.Davno su oni nekaznjeni presli te granice i ne samo oni.Sto strani sto domaci placeni.Tu je klkjuc svih zala.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *