Javni i tajni razlozi protesta u Rumuniji

NOVA OBOJENA REVOLUCIJA

Od kako je Nikolae Čaušesku svrgnut, pre 28 godina, protesti poput sadašnjih nisu zabeleženi. Država je toliko uzdrmana da su analitičari počeli da govore o „novoj obojenoj revoluciji u ovoj državi“

Demonstracije su organizovali pred zgradom vlade na Trgu pobede pripadnici rumunske dijaspore kojih samo u Evropi ima tri miliona. Rumuni koji ne žive u matičnoj državi okupljeni su u Federaciju Rumuna, a ona rukovodi akcijama dijaspore. Rumunski gastarbajteri su došli u Bukurešt iz skoro svih evropskih država jer su navodno ljuti zbog načina na koji se upravlja njihovom domovinom. Kažu da su svoju zemlju napustili zbog korupcije, malih plata i nedostatka mogućnosti, preneo je AP. Među demonstrantima na Trgu pobede je, kako prenosi rumunska televizija „Antena 3“, primećen i ambasador SAD u Rumuniji Hans Klem, što protestu daje politički kontekst koji prevazilazi pitanja korupcije i donošenja zakona o amnestiji.
Masovne antivladine proteste (sa 250.000 učesnika), započete 10. avgusta, obeležili su agresivnost demonstranata, stradanje ljudi, hapšenja i podnošenja krivičnih prijava. Različiti izvori saopštavaju različito o broju stradalih, ali najčešće se navodi da je život izgubilo četvoro ljudi, dok je povređeno 450 demonstranata i 35 policajaca. Policija je upotrebila suzavac i vodene topove. Predstavnik policije saopštio je da su putevi do Trga pobede bili blokirani, što govori o dobroj organizaciji protesta.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis osudio je prekomernu upotrebe sile od strane žandarmerije i zatražio objašnjenje od ministra unutrašnjih poslova.

[restrict] POLITIČKI ZAHTEVI Demonstranti su imali političke zahteve: raspuštanje parlamenta i sprovođenje vanrednih izbora, nezavisnost pravosuđa, stvaranje jednodomnog parlamenta u kome bi „sedelo“ 300 senatora, pri čemu 100 iz dijaspore (Rumuni iz Francuske, Italije, Nemačke, SAD i drugih zemalja).
Demonstranti su izrazili nezadovoljstvo poreskim sistemom i reformom u oblasti penzija, sistemom socijalne pomoći, razvojem ekonomije, posebno poljoprivrede i preduzetništva. Pri tome se klicalo Evropskoj uniji i NATO-u, demokratiji i tražilo uvođenje elektronskog glasanja. Demonstranti su tražili i ostavku vlade. Istovremeno s protestom u Bukureštu održani su i protesti u drugim manjim gradovima Rumunije. Demonstranti ističu da ostaju na ulici do ispunjavanja uslova koje su postavili.
Oni traže i ostavku glavnog tužioca nacionalne antikorupcione uprave Laure Kodruci Kovesi, premijerke Vioriki Denčile, zatim da Socijaldemokratska partija smeni svog lidera Liviua Dragnea, koji je i bio osuđivan na zatvorsku kaznu zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije.
Protesti su održani dok su premijerka Denčile i poslanici parlamenta na odmoru.
Analitičari su protest ocenili kao „najveći od svrgavanja Čaušeskua“, pri čemu ukazuju da je motiv za demonstracije bio odluka nove vlade o pomilovanju i amnestiji osuđenih političara zbog korupcije. Demonstranti, koji su nosili parole „Ne priznajemo zakone usvojene od kriminalaca“, „Ostavka!“, smatraju da će se na slobodi naći opasni kriminalci i korumpirani političari.
Zbog nasilnosti demonstranata policija je zadržala oko sto učesnika protesta, pri čemu je većina već poznata policiji zbog nereda na fudbalskim utakmicama, prenosi „Juronjuz“. Državne institucije su zbog svega povećale zaštitu svojih objekata, jer su demonstranti pokazali želju da ih zauzmu.
Posle vikenda broj učesnika protesta se značajno smanjio, ipak na ulicama ih je i dalje oko 10.000. Krila im daje i odluka Vojnog tužilaštva koje je podnelo krivične prijave protiv policije zbog mešanja u proteste 10/11. avgusta 2018. godine. Nejasno je kakve veze s protestom ima Vojno tužilaštvo, budući da nije proglašeno ratno stanje, ali je jasno da se ovako samo produbljuje kriza u Rumuniji.
Protesti su već izazvali određene efekte, jer je, na primer, ministar ekonomije, trgovine i preduzetništva Florijan Žjanu dao ostavku i to preko svog fejsbuk naloga gde je napisao da je to učino iz etičkih razloga: „Ne odobravam mere preduzete od strane vlasti. Moja ostavka je nešto najbolje što sam mogao da učinim za svoje dete. Kako ću mu sutra pogledati u oči i šta da mu kažem za ove godine?“ Žjanu je na mestu ministra proveo svega 28 dana. Ostavku je dao i generalni sekretar vlade Daniel Šandru.
Da podsetimo, na prethodnim izborima održanim decembra 2016. pobedila je Socijaldemokratska partija. Novi premijer Sorin Grindjanu (koji je kratko bio na ovom mestu) stupio je na dužnost 4. januara 2017. i odmah je „predložio amnestiju zatvorenika kako bi se ispraznili prepuni zatvori“. Najviše zatvorenika je osuđeno za korupciju, pri čemu antikorupciono tužilaštvo još istražuje više od 2.000 novih slučajeva korupcije i zloupotrebe vlasti (na svim nivoima). Prema podacima „Transperensi internešenela“, Rumunija je visokokorumpirana država i zauzima 48. mesto u svetu o ovom pitanju.
Na događaje u Bukureštu reagovale su Nemačka, SAD, Belgija, Kanada, Francuska i Holandija, koje su u zajedničkom saopštenju upozorile da neodgovorni potezi vlade u Bukureštu podrivaju međunarodnu reputaciju same države u Evropskoj uniji i NATO. Reagovala je, kako prenosi „Dojče vele“, i evrokomesar za pravna pitanja Vera Jurova, koja je demonstracije nazvala opravdanim i antikorupcionim.

MRAČNA POZADINA Protesti u Rumuniji imaju dakle svoj javni tajni povod. Javni je opisan, a šta bi mogao biti tajni povod?
Ukoliko se vratimo godinu dana unazad, na decembarske izbore 2016. godine, možemo primetiti da su analitičari tada ocenjivali da su u Rumuniji pobedili evroskeptici (Socijaldemokratska partija), koji mogu dovesti do smene strateškog kursa Rumunije. Izbori su održani u atmosferi optužbi Nacional-liberalne partije (do tada na vlasti) da je zavisna od Zapada i lično od Džordža Soroša. Odmah posle Nove godine (2017) formirana je vlada, a s njenim formiranjem organizovani su i protesti (18. januara) od strane prozapadnih nevladinih organizacija i partija. I na januarskim protestima 2017. kao razlog za proteste navođen je zakon o amnestiji prema kome bi se na slobodi našlo oko 2.500 zatvorenika koji su osuđeni za uzimanje mita ili korupciju u visini do 44.000 evra.
Tada je reagovala Evropska komisija, koja je javno izrazila „uznemirenost“ zbog namera nove vlade, a ambasade brojnih zapadnih država u Rumuniji su optužile novu vladu za korupciju. Nova vlada se tada odbranila, jer organizatori nisu mogli da sakupe više od 50.000 ljudi iz Rumunije voljnih da protestuju protiv politike vlade. Zato su na novim protestima angažovali dijasporu, naravno među njom ima i građana koji nisu po poreklu Rumuni. No ko će u masi od 250.000 ljudi utvrđivati nečiju nacionalnost.
Neki analitičari, međutim, proteste postavljaju u sasvim drugačiji kontekst. Naime, zašto je za vreme „slobode“ (postkomunistički period) sve pošlo naopako u Rumuniji: pojavila se korupcija, populizam, prenaduvavanje evropskih vrednosti, uz istovremeno odsustvo pomoći Evropske unije i NATO-a. Rumuniju su pretvorili u izvoznika jeftine radne snage, koju u Uniji niko i ne štiti, dok se NATO širi po Rumuniji i izaziva Ruse. Ako se zapuca, ko će stradati – opet Rumuni. Upravo aktuelni protesti, organizovani ne od Rumuna iz Rumunije već iz dijaspore, koja bolje živi od sunarodnika u matičnoj državi, smatraju sagovornici portala pandoraopen.ru, pucaju ne na reformu pravosuđa nego na evro i NATO skepticizam, koji je sve snažniji i u Rumuniji.

[/restrict]