Почетна / Србија / Кретенско питање

Кретенско питање

Шта Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација говори о независности Косова и Метохије?

У праву је Александар Вучић, председник Србије.

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ У праву је када, одговарајући на позив Вука Јеремића, лидера Народне странке и некадашњег министра спољних послова Србије, да се решење питања Косова и Метохије тражи у оквирима Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, пита – „ево, ја питам све вас овде, и који ме приватно подржавате или не подржавате или ме мрзите“ – „па што нисмо прихватали Резолуцију 1244? Па јесам ли то ја прихватио премештање преговора из Уједињених нација у Европску унију? Ја, или неко други? Је ли то неко други пре нас донео одлуку да каже Еулекс је добродошао, и европска мисија нека ради тај посао, а не Уједињене нације? Кажите ми, људи, сви ми овде кажите, ко је то урадио? Ја или Јеремић и Ђилас, и Тадић? Је л’ их неко питао, је л’ неко смео да пита било шта око Резолуције 1244? (…) Онда смо отерали Уједињене нације у мајчину, и рекли, добродошла Европа да преговара с нама, где је 23 од 28 тадашњих земаља признало независност Косова. Је л’ тако? А онда сте поред свега тога донели одлуку да упутите оно кретенско питање, које смо само ми у целом свету направили, само ми у целом свету, Међународном суду правде.“

Збиља, истина је све ово. Истина је да све ове побројане потезе, који су миц по миц удаљавали јужну српску покрајину од остатка Србије, није предузела Вучићева већ власт његових претходника, пре свега Бориса Тадића и Вука Јеремића, док се Драган Ђилас у то време више занимао зарађивањем новца него решавањем косметског проблема. И истина је да је су управо из тих потеза проистекли и даљи Вучићеви потези који су наставили у истом смеру – пре свега Први бриселски споразум – и да све то заједно сада и те како отежава нашу позицију.

Али није истина и да је Јеремићево и Тадићево кретенско обраћање Међународном суду правде – с тим што је можда примеренија и тежа врста дијагнозе од пуког кретенизма, будући да је тешко замислити и једну другу нашу реакцију на једнострано проглашење независности дела наше територије која би произвела неповољан одговор по нас, што би значило да се с онаквим питањем није погрешило случајно, него намерно – није дакле, упркос свему томе, истинита ни Вучићева тврдња да смо Међународним судом правде „дали легитимизацију албанској независности на Косову. Дали печат албанској независности, ми, Срби“. Ово из простог разлога што пресуда Међународног суда правде није обавезујућа него је реч о значајно блажем облику, о саветодавном мишљењу које не производи даље конкретне последице; уосталом, да је другачије, Косово би већ било у Уједињеним нацијама уместо што се од нас, и даље као и пре тога и као и пре 2008. године, тражи пристанак на то.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању        

Један коментар

  1. Рецимо да је „кретенско питање“ бенигно, како то аутор сугерише, зашто је уопште постављано?

    Међутим, оно што јесте главно, најважније и истински трагично, то је измештање преговора из Уједињених нација у Европску унију у којој је 23 од 28 тадашњих земаља већ било признало независност Косова!
    То може учинити само неко изузетно глуп или злонамеран: Тадић и Јеремић у тандему!




    2



    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *