Једини гарант опстанка – јака Србија!

Конференција „Дан дијаспоре 2018“

Мостови преко којих би се између дијаспоре и матице одвијао саобраћај у оба смера још увек су – једносмерни. У међувремену дијаспора је изгубила и своје министарство у Србији

Дан дијаспоре постао је место сусрета, разговора, нових идеја, али и решења за питања која се тичу матице и дијаспоре, биле су поздравне речи којима је почео „Дан дијаспоре 2018“, 7. јула у Београду, конференција коју су организовали Универзитет „Сингидунум“ из Београда и Теслина научна фондација (САД), уз подршку Фондације „Студеница“ (САД), Српског народног савеза (САД), Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ (Аустрија), Организације српских студената у иностранству, Матице исељеника, Српског привредног друштва „Привредник“ и других.

ЧЕТИРИ МИЛИОНА У РАСЕЈАЊУ Присутнима се најпре обратио ректор Универзитета „Сингидунум“, проф. др Младен Веиновић. „Статистички показатељи кажу да данас у свету живи 11 и по милиона Срба. У Србији 6,2 милиона, у Републици Српској 1,2 милиона, у Црној Гори Срби чине трећину са 182.000 становника, а готово четири милиона Срба данас је у расејању! Српски народ је расут на пет светских континената. Највише нас има у Сједињеним Америчким Државама, у Немачкој, затим Аустрији и Швајцарској, значајан број Срба живи у Канади, Великој Британији, Шведској и Италији. Српска дијаспора настала је још 1690. године са првом Великом сеобом под Арсенијем Чарнојевићем. Велике сеобе Срба у 17. и 18. веку узроковала је политичка ситуација тадашње Европе. Данас статистике говоре следеће: према подацима Светског економског форума, Србија је одливом мозгова, на неславном, веома високом месту и иза ње су само земље као што су Бурунди, Алжир и Хаити“, рекао је Веиновић. „Није проблем што људи одлазе јер мобилност је основа Европске уније, проблем је што се не враћају и што немају контакта са својом земљом када једном оду.“

[restrict]

ОДНОС ДИЈАСПОРЕ И МАТИЦЕ Након ректора реч је добио Мирослав Мајкл Ђорђевић, један од најистакнутијих Срба у Сједињеним Америчким Државама. Мирослав Ђорђевић је оснивач и председник америчке задужбине „Студеница“ из Сан Франциска која већ две деценије стипендира студенте и младе таленте у Србији и под чијим покровитељством је финансијску помоћ добило преко две хиљаде младих лидера и професионалаца. Оснивач је и први председник најутицајније организације коју је дијаспора Срба до сада основала, а која носи назив „Конгрес српског уједињења“.
„Као и већина дијаспора у свету, и наша дијаспора би могла да буде органски и требало би да буде органски, неотуђени део наше нације и српског народа! Међутим, доласком на власт комуниста 1944. године, тај неотуђени део је нестао и дијаспора се сматра непријатељем. То је све било и наставља да буде на огромну штету српске државе и српског народа“, истакао је Ђорђевић, подвлачећи да су Срби у расејању владама Србије након распада све три југословенске творевине (СФРЈ, СРЈ, СЦГ) постављали увек исто питање – Какву политику намеравају да воде према сународницима у региону и дијаспори? И ни од једне нису добили никакав одговор, уз крајње игнорантски став према предлозима из Меморандума насловљеног „Мостови обнове и напретка – односи матице и дијаспоре“. Уз изградњу чврстих мостова у области привреде, културе и државотворности, у Меморандуму је писало да Београд дијаспору Срба мора да третира као део јединствене српске нације. Под два – са својим многоструким капацитетима дијаспора може и треба да буде та важна (можда и пресудна!) енергија која би убрзала реформе и напредак у отаџбини и осигурала јој бољу будућност. И три – политика према дијаспори треба да одбаци сваку врсту ксенофобије и идеолошког непријатељства и буде заснована на поштовању права свих Срба у расејању.
Нажалост, како је закључио Ђорђевић, мостови преко којих би се између дијаспоре и матице одвијао саобраћај у оба смера још увек су – једносмерни. У међувремену дијаспора је изгубила и своје министарство у Србији, а данас се још једино спомиње по донацијама које из иностранства прослеђује члановима својих породица да би што нормалније живели и школовали наследнике (који би одмах по дипломирању одлазили из земље…). Расељени Срби и због (најчешће) неповољног пословног амбијента све мање инвестирају и у отварање нових фирми и додатних радних места (да би млади и факултетски образовани људи остајали) у Србији…
После госта из Америке реч је имао и академик Српске академије наука и уметности Зоран Радовић, који је причао о научној и уметничкој дијаспори, али и политици повратка, док су у име државе за говорницом били Ненад Нерић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и Марко Миленковић, државни секретар из Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Нерић и Миленковић само су прочитали већ припремљене текстове, али нису присуствовали ни једној од 14 презентација на два паралелна панела, иако је много тога из ове области управо на овом скупу покренуто са „нулте“ тачке. Међутим, као што је неколико предавача истакло, промене које највише могу да утичу на дијаспору морају да дођу изнутра, из јаког државног апарата који ће усмеравати, помагати, саветовати, и кроз институције (које тек треба да оснује) политички се борити за Србе изван матице, али никако (само) контролисати дијаспору.

ЧЕТВОРО НАГРАЂЕНИХ

На крају свечаног дела манифестације четворо заслужних за допринос сарадњи дијаспоре и матице примило је сребрне медаље и сертификате Теслине научне фондације из САД које им је уручио њен председник Никола Лончар.
Прву награду, Теслин народ, односно медаљу и захвалницу за дугогодишњи рад за српску заједницу у Мађарској, научно популарисање лика и дела Николе Тесле у тој држави, као и повезивање делова српске нације у Средњој и Југоисточној Европи са Србијом, добио је аутор овог текста, проф. мр Властимир Вујић из Будимпеште, дописник „Печата“ из Мађарске. Друга награда отишла је у руке Тамари Ћирић, повратници из Чикага која је у Нишу покренула портал „Онлајн матичар“, као и систем учења српског језика путем интернета. Трећу награду добила је књижевница Марина Булатовић Барни из Канаде, док је четврта награда уручена Ани Карпановој, младој уметници из Украјине која је своје радове посветила највећем српском научнику – Николи Тесли.

АСИМИЛАЦИЈА И НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА

Србија не извози само сопствену будућност (јер ју је у последњој деценији напустило преко пола милиона академаца) већ спада и међу државе с најнижим наталитетом у свету! Најновија студија УН показала је да је од 224 државе на 207. месту, док је по старости становника на високом деветом месту, уз процену да ће до 2030. године изгубити више од 15 одсто становника и спасти на испод пет милиона људи.
Један од закључака „Дана дијаспоре 2018“ третирао је хитну превенцију негативних демографских кретања код Срба. Влади Србије васколика дијаспора (у овом тренутку у свету живи 42 одсто свих Срба!) понудила је (поново) свесрдну помоћ кроз побољшање економске ситуације, мере подстицања рађања Срба, јачање бриге о здрављу, репродуктивном здрављу и здравим стиловима живота, побољшање квалитета образовања, подршке жени, родитељству, породици, као и бриге о старима!
С друге стране, закључено је да су нови мостови с матицом неопходни јер се Срби (врло брзо!) асимилују и већ друга генерација рођена у иностранству прекида односе с домовином родитеља. Да би се то што пре спречило и потомци остали у јединству нације – неопходан је национални програм Срба (у којем ће чврсто своје место имати и Срби изван Србије). Услов за њега је формирање Државног секретаријата за националну политику у Србији, а предложено је и да премијер Србије има још једног заменика који ће бити одговоран само за – националну политику.

[/restrict]

2 коментара

  1. unutrašnji dijalog.r.j.

    JAKA SRBIJA – jedini garant opstanka, Ja kažem: JAKA SRBIJA – JEDINSTVO SRPSKOG NARODA – GARANT OPSTANKA. Nema garancija i napretka ako nema jedinstva (pod uslovom da su ispunjeni svi elementi jedinstva). Da je tako, vreme je pokazalo. Kada je Srbija bila najjača ekonomski, vojno, politički… u periodu 70-80-90-tih god. stvarani su u to vreme uslovi da se ona razbije na svim poljima, čak i teritorijalno. Pogotovo danas kada se stvaraju novi destruktivni principi protiv jedinstva Srbije koji ne ulivaju optimizam u budućnosti, kao što je navedeno: Jednosmerni mostovi izmedju srpske dijaspore i matice Srbije; Gašenje ministarstva dijaspore u Srbiji; Ignorisanje značaja konferencije Dana dijaspore u Srbiji…? U destruktivne principe treba dodati i marginalizovanje SP CRKVE kao najjačeg faktora-ujedinitelja srpskog naroda, DEMOGRAFSKU POLITIKU – KONTRADIKTORNE FINANSIJSKE MERE za podsticaj radjanja protiv bele kuge: Bela kuga vlada (najviše) u srpskom narodu – a najveći finansijski podsticaj daje se nac. manjinama koje imaju natprosečan i enormni natalitet (Albanci, Romi, muslimani…): 12.000 din mesečno za treće dete deset god, 18.000 din mesečno za četvrto dete deset god. Ovakva demografska politika će u budučnosti da dovede Srpski narod u MANJINSKI POLOŽAJ (jer na radjanje-natalitet najviše utiče tradicionalistički i ideološki i kulturni uticaj uticaj koji je veoma različit, primera radi, kod hrišćana i muslimana). Mogu hrišćani da se ponose evropskim standardima (kao što se Srbija ranije hvalila bratstvom i jedinstvom naroda i narodnosti) ali evidentno je da hrišćani kontinuirano gube nacionaln-verski identitet. ZATO po pitanje demografske politike – najpravednije je SISTEMSKIM REŠENJEM ZA CELU SRBIJU, da se podsticaj radjanja protiv bele kuge finansijski – STIMULIŠE PO BRAČNOM PARU – A NE PO BROJU DECE (da se blokira separatistička ideologija koja je oduvek prisutna i dovodi do ratove). To znači da svaki bračni par (novosklopljeni brak) dobije isti-jednak finansijski podsticaj radjanja, bez obzira na nacionalnost i veru (na primer limitiran novčan iznos od 10-15.000 dinara mesečno, do punoletstva dece, pod uslovom da imaju decu). SAVET ZA DEMOGRAFIJU koji je formiran (predsednik Vučić) na brzinu je doneo gorenavedene finansijske mere za podsticaj radjanja bez skupštinske rasprave-debate – da bude uključen i širok sloj društva?

    POJAM JAKA SRBIJA – jak srpski nacionalni identitet – podrazumeva sledeće značenje: (u nastavku) …

    • Dobro obrazlozeno, da bi postali jaki kao prvo uvesti redovno sluzenje vojske i dobro je naoruzati, da bi imali vise dece zakonom zabraniti abortus, ovde bi nasa Crkva trebala da odigra glavnu ulogu da natalitet ide kroz Crkve i da svaka parohija vodi brigu o svemu tu je uspeh zagarantovan. Razviti ekonomiju, sve vrste i svi gradjani koji su po vecim gradovima bez posla i na teretu socijalnog vratiti na Sela i dati im sav potreban alat uz osnivanje Poljoprivrednih zadruga i dati im napustena imanja besplatno na koristenje.Nasi ljudi u iseljenistvu bi trebali biti u ministastvu inostranih poslova koji su skolovani i govore perfektno engleski, spanski i srpski timebi pokrili skoro ceo svet. Inzinjeriske jedinice da naprave puteve do svakog Sela i zaseoka da im se dovede struja i da se putevi nasipaju kamenom kojeg Srbija ima u izobilju a kada se stvore uslovi da se asfaltiraju a i nemora ako bi se ovi putevi redovno odrzavali. Dozvoliti iseljenicima da otvore svoju banku (deonicari) za finansiranje fabrika i privatnika itd. Ovo je samo delic razmisljanja, nema prostora da se temeljno opise sta bi trebalo uraditi da Srbija bude jaka ponovo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *