Почетна / Свет / ИНДИЈАНА ЏОНС СЕ ЗВАО СЕР АУРЕЛ СТАЈН

ИНДИЈАНА ЏОНС СЕ ЗВАО СЕР АУРЕЛ СТАЈН

УСКРС У ДУНХУАНГУ, ЈЕДНОЈ ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РИЗНИЦА БУДИСТИЧКЕ КУЛТУРЕ

Прошле године, на Велики петак, репортер „Печата“ попео се на један од врхова знамените планине Мингша, на рубу пустиње Такламакан, трагајући по њеном непрегледном песку за тајновитим евроазијским спонама и истином о вишеструким крађама историјских драгоцености с почетка прошлог века, достојним сцена из филмова Стивена Спилберга

Важне су везе које се не знају. Које постоје. Неочекиване ‒ Црњански

Генетски тестови, обављени међу становницима Лићијана, у кинеској провинцији Гансу, недвосмислено су показали очигледно: да многи мештани имају кавкаско расно порекло. Изражен нос, светле очи, нешто виши стас… Откуд потомци Аријеваца, белаца, у провинцији Гансу, на западу Кине?

Ово питање подгрејао је средином прошлог века професор са Оксфорда Хомер Дабс, који је смело претпоставио да ови људи потичу од заробљених римских војника. Старе хронике, наиме, сведоче да су кинеске трупе, ратујући са Хунима, заробиле групу плаћеника који су се борили у формацији описаној као рибље крљушти. Дабс је закључио да су поменути војници могли да буду припадници неке од легија Марка Лицинија Краса, члана првог римског тријумвирата, уз Гаја Јулија Цезара и Помпеја Великог. Формацију рибљих крљушти Дабс је повезао са добро познатом формацијом корњаче (testudo), коју су римски војници користили углавном при опсадама утврда, а ређе у фронталним сукобима.

Трупе Марка Лицинија Краса доживеле су тежак пораз од Парћана 53. године пре нове ере. Тиме је заустављено ширење римске империје на исток, а Красу је одсечена глава. Легенда каже да су му Парћани претходно сипали растопљено злато у грло, како би га казнили због његове похлепе.

Дабс је претпоставио да су неки од римских војника сигурно били поштеђени и да су се, 17 година касније, као плаћеници, борили у редовима Хуна. Након заробљавања су насељени у провинцији Гансу. Његова интригантна хипотеза у међувремену је постала легенда. Мештани Лићијана данас јој дају на значају, трудећи се да своје село учине што популарнијим и туристички привлачним.

Ово је тек једна од многих загонетки које, попут сирена историје, призивају немирне духове западу Кине и централној Азији. Јер средња Азија је још увек живот сведен на људску меру. Врућ чај у хладно јутро, бистре студене реке, недогледна нетакнута пространства, Заратустра, високе планине, небрендирана одећа, пустиње, стада дивљих говеда, камиле, бивоље млеко, преимућство духовног над пуким материјалним и, можда, добра над злом.

У сувом песку пустиње Такламакан, где сам се запутио, савршено су мумифицирани остаци Аријеваца, стари око 3.800 година. Ове мумије, настале у природним условима, данас су изложене у музеју у Урумћију, главном граду Ујгурског аутономног региона Синђанг.

Према чланку Николаса Вејда, објављеном у „Њујорк тајмсу“ 15. марта 2010. године, ипсилон хромозоми са остатака мумифицираних мушкараца одговарају хромозомима људи са истока Европе, из Сибира и централне Азије. Анализе митохондријских ДНК остатака жена указује на њихово европско и сибирко порекло. Неки их држе за прото-Келте, а неки чак за рођаке предака старих Словена.

Кинески истраживачки тим са Универзитета у Ђилину, који је предводио др Хуеј Џоу, закључио је да се ради о припадницима европске и сибирске популације који су се мешали пре доласка у Таримску долину, пре око четири хиљаде година.

Ови људи, о којима скоро ништа не знамо, отворили су правац данас познат као Пут свиле, знатно пре епоха династија Хан или Танг и сурових монголских господара Евроазије. Под корацима ових тајанствених људи и копитама њихових коња настала је можда најважнија копнена артерија планете, кроз срце подручја које је Халфорд Џон Макиндер, четири миленијума касније, назвао географским стожером историје, односно стожерном облашћу света.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *