Мртве душе из шпијунског мрака

Пре него што су утврђене кључне чињенице покушаја убиства Сергеја Скрипаља, британска штампа евидентира читав низ других досад неразјашњених ликвидација. Готово све се оне, да се не пропусти прилика, стављају на душу Владимира Путина

Као у стара добра времена Хладног рата између совјетског и западног блока, актуелни односи Русија–Британија запали су у стање дубоког замрзавања које прети да отвори могућности за све исходе, нарочито опасне.

ВЕЛИКИ САТАНА У КРЕМЉУ Шпијунски инцидент од 4. марта у британском граду Солсберију у пуном је цвату. Још ништа није доказано, али сва пропагандна оружја су извучена на положаје, а Владимир Путин је већ разапет на британски крст. Русија је рогати ђаво који прети лагодном миру устаљених чињеница у супериорном свету западних демократија. Још само да се демократије усагласе којим мукама ће се подвргнути Велики Сатана у Кремљу будући да империје углавном не дејствују на основу чињеница (оне ометају перцепцију кривице других и превише су тврдоглаве).

Из Москве је прошле седмице, одмах по избијању шпијунске „афере Скрипаљ“, на Острво стигло званично саопштење из руског Министарства спољних послова: Русија са тровањем у Солсберију нема никакве везе, а цела прича о Сергеју Скрипаљу, руском шпијуну високог војног чина, који је „окренуо ћурак“ и почео да служи британској контраобавештајној служби МИ6, покренута је само да би се прикрила британска обавештајна делатност у Русији.

Званична прича за јавност саопштава да је руски обавештајни пуковник Сергеј Скрипаљ прошле године, у пакету размене шпијуна високе обавештајне вредности између Лондона и Москве, транспортован кући и ослобођен у замену за британске обавештајце на „непријатељској територији“.

Пуковник Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија тренутно су у критичном стању након што су, како гласи званична британска верзија, били „изложени отровном нервном гасу“ у Солсберију, где је Скрипаљ добио азил и смештај. Антитерористичка јединица блокирала је све прилазе кући и део оближњег градског кварта у Солсберију, а мере детоксикације терена уведене су на ширем простору.

Званична истрага, за сада, барата податком да су отац и кћерка 4. марта посетили тржни центар у Солсберију пре него што су пронађени у конфузном стању на оближњој клупи.

[restrict]

ДИПЛОМАТСКО-ПРОПАГАНДНА КАНОНАДА Бивши обавештајни пуковник безбедности у руској војсци Сергеј Скрипаљ (66) раније је био ухапшен у Русији под сумњом да је достављао војне тајне британској контраобавештајној служби МИ6, али је касније (2010) ипак добио могућност за азил у УК након једне размене шпијуна између две земље.

Афера Скрипаљ пада управо у време када су односи између Москве и Лондона у стању „дубоке конфронтације“, како их, уосталом, дефинише и Џејмс Ландел, политички уредник „Би-Би-Сија“.

После покушаја убиства Сергеја Скрипаља, и пре него што су утврђене кључне чињенице ове саге, почела је општа дипломатско-пропагандна канонада свих азимута између Уједињеног Краљевства и Русије.

Не чекајући шта ће све изнедрити даља открића, шеф британске дипломатије Борис Џонсон већ је изашао пред посланике Парламента и уверавао их да случај Скрипаљ „заудара“ на трагичан крај једног другог руског шпијуна високе обавештајне вредности, а у служби Запада, Александра Литвињенка. Његова смрт (тровањем) на територији Британије (2006) укњижена је, такође, на рачун Кремља.

Литвињенко је умро у болници од тровања високорадиоактивним изотопом. Попио је у једном ресторану шољицу чаја „заслађену“ дозом полонијума 210, а његову ликвидацију због издаје „директно је наредио Владимир Путин“.

Скрипаљ је тренутно у критичном стању заједно са кћерком Јулијом (33) која се затекла у друштву оца у критичном моменту ове „отровне приче“.

Званична Москва на све ово још једном тврди да нема ништа са овом причом, али је, као да ништа није речено, високотиражни лондонски „Сан“ у уторак 13. марта целу прву страну испунио насловом „Доста нам је Владимира“. У Парламенту посланица Ивет Купер тражи да Британија одмах поведе истрагу, а да обавештајне службе поново отворе досијее о 14 случајева шпијунирања у којима се помиње кривица и присуство Русије. Један од ових досијеа односи се на руског олигарха Бориса Березовског, некадашњег пријатеља, а потоњег жестоког непријатеља Владимира Путина. Березовски је после бега из Русије, а пре него што је отворена прича о његовом незаконитом богаћењу у време „перестројке“ бившег председника Бориса Јељцина и распада СССР-а, био тежак десетине милијарди долара. Са Темзе је наставио да води кампању за обарање Путина. Нађен је обешен у својој луксузној кући у унутрашњости Британије, а за смрт је и тог пута окривљен Путин.

Међу „мртве душе“ мрачних коридора у подземљу британско-руских односа острвска штампа протеклих дана евидентира читав низ других досад неразјашњених ликвидација. Готово све се оне, да се не пропусти прилика, стављају на душу Владимира Путина.     

Енглески хумор

Свакоме с имало здравог разума смешно делује да нека земља, па макар то била и бивша империја, даје Русији некакав ултиматум. Оно што ни Хитлеру није пало на памет урадила је у понедељак британска премијерка Тереза Меј дајући Москви 24 часа да „објасни“ зашто је бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ отрован руским нервним гасом. Русија је, наравно, одбила ову форму комуникације, нагласивши да не може да износи никакве закључке без узорка отрова и без стриктног поштовања међународно признате процедуре у истрази. Ултиматум је истекао, и британска премијерка је пред парламентом изнела пакет мера којим намерава да казни Москву због, како је то острвска влада описала, „незаконите употребе силе од стране руске државе“. Прва најављена мера је протеривање 23 члана руског дипломатског представништва у Лондону за које се верује да су агенти руске обавештајне службе. Проглашавање тих људи за непожељне би, како сматра Мејова, подрило руске шпијунске способности на британском тлу. Тереза Меј се одлучила и на суспендовање одређених контаката с Русијом на високом нивоу. То укључује отказивање планиране посете шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова Лондону и отказивање одласка званичне британске делегације на предстојеће Светско првенство у фудбалу које се одржава у Русији. Мејова је најавила и замрзавање руске државне имовине у Великој Британији која би могла бити коришћена за наношење штете националној безбедности, али није прецизирала о којој се имовини ради. На списку се налазе и одређене мере које Британија намерава да предузме, али које не могу бити објављене јавности, додала је премијерка.

С друге стране, лидер опозиционе Лабуристичке партије Џереми Корбин позвао је британску владу да делује против Русије „на основу јасних доказа“. „Наш одговор мора бити одлучан и истовремено одговарајући и при томе он мора да буде заснован на јасним доказима“, истакао је Корбин. Британски медији пишу да је Корбинов портпарол на конференцији за медије рекао да се лидер лабуриста не слаже са тврдњом британске владе о умешаности Русије у тровање.

У првом реаговању на најаву Терезе Меј, Москва је оценила да се ради о „непријатељским акцијама“ које неће остати без одговора. Британски потез је „увредљива провокација без преседана која подрива темеље нормалног дијалога наших земаља“, саопштило је руско Министарство спољних послова и додало да је „британска влада изабрала сукобљавање с Русијом“ уместо да по окончању истраге употреби међународне структуре, укључујући оне у оквиру Организације за забрану хемијског оружја. „Очигледно је да, бирајући једностране и нејасне методе истраге овог инцидента, британске власти поново покушавају да лансирају свеопшту антируску кампању“, наводи Министарство и оцењује да је „неприхватљиво и недостојно“ за британске власти да „испуњавајући сопствене бедне политичке циљеве“ додатно појачавају напетости у односима с Русијом. „Наравно, наш одговор ће уследити“, закључило је Министарство.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *