Злочин и манипулација

Зашто је јефтина и до које мере је нелогична лаж да Русија има интерес да дестабилише Балкан

Убиство Оливера Ивановића било је повод за нови талас антируске кампање од стране неких наших екстремно прозападно настројених политичара. После тог страшног догађаја чули смо паушалне оцене да он „иде у корист руском режиму“, тј. да „дестабилизација Балкана“, односно све што томе доприноси, „одговара Москви“. Било је и тврдњи да је руска мафија – а она је наводно под патронатом Кремља – повезана са српском на северу Косова, а тај криминални миље је, како се каже, био кључни фактор угрожавања безбедности Ивановића. У томе свему се ишло чак толико далеко да се – уз занемаривање временске димензије и олако мешање Јељциновог режима са садашњом руском влашћу – поигравало везама Беџета Пацолија са Москвом, уз скоро непосредно наметање закључка да је она, а не САД, закулисни заштитник приштинских политичко-криминалних структура, са упливом који то има и на трагедију што је била повод за пласирање таквих небулоза. Све у свему грубо се ишло ђоном на Русију у широком распону, од тога да она подржава српско екстремно становиште до потпуне супротности томе, тј. да кује завере са српским непријатељима. Како год било, све се сводило на закључак: Русија изазива проблеме на Балкану! Свеједно јој је како!

ГАСНИ ПРИОРИТЕТ Да кренемо од наведеног општег места разних професионалних русофоба. Не треба много речи и напора да се покаже о каквој глупости се ради. И то због елементарних руских интереса, а не емотивне, априори пријатељске перспективе посматрања руско-српских односа. Оставимо на страну заклињања у љубав између српског и руског народа и нераскидивост веза међу нашим земљама. Не мора Русија позитивне ствари да чини или да се уздржава од негативних, зато што јој је стало до нас. Може тако да поступа и само због себе. Посматрајмо сада све искључиво из угла хладних рачуна о којима толико воле да причају наши некритички западњаци, док у пракси, макар када се ради о националном интересу, исте запостављају.
Ствари стоје овако: како експлицитно наводи Институт Европе Руске академије наука, на врху пирамиде руских интереса у нашем региону је енергетика. Руској Федерацији је, у том контексту, приоритетно значајно да овде буде изграђен магистрални гасовод којим би снабдевала земље југоисточне Европе. То је за Москву врхунски економски, али и геополитички интерес, а прво је било планирано да он буде конкретизован кроз пројекат „Јужни ток“, док је сада, пошто је од стране евроатлантских структура блокиран, модификован у „Турски ток“. Ипак, суштина је остала иста. Русија тражи начин да буде изграђен систем гасовода на Балкану којим би овдашње земље, као и Мађарска, Аустрија и део Италије биле напајане руским гасом.

ГРАДИТЕЉИ И РУШИТЕЉИ Онај ко има такав интерес и ради њега је спреман да уложи, како се процењује, више од десет милијарди евра, не изазива немире тамо где намерава да инвестира и гради. Зар то није логично? Ко је луд да пали сопствени новац и спречава његово умножавање? Нико озбиљан. Да поновим: ко нешто гради око своје зоне радова (а она је у нашем случају огромна тј. хиљаду километара уздуж Балкана) не изазива оно што би их озбиљно угрозило, па вероватно и онемогућило. Напротив. То раде они којима је циљ да онемогуће да се велики подухвати реализују. Конкретно у вези са оним о чему говоримо, геополитички фактори којима је битно да се и пројекат „Турски ток“, исто као и „Јужни ток“, не преточи у функционални систем магистралних гасовода, имају интерес да праве хаос.
О коме се ради? Наравно о водећој НАТО сили – САД (или бар тзв. америчкој „дубокој држави“) и њеним клијентима. Да не испадне да говоримо начелно, довољно је присети се онога што се недавно дешавало у Македонији. Бивша власт у тој земљи је желела да се активно укључи у пројекат изградње руског гасовода. Чим је кренула тим путем, дошло је до упада албанских терориста, бујице разних афера, отпочињања својеврсне македонске ако не обојене револуције, онда макар таквих таласања. Поменута земља је тако доведена на корак до грађанског рата, а усиљени спољни притисци у комбинацији са унутрашњим тензијама довели су до промене власти. С тим је био скопчан и излазак Македоније из пројекта „Турски ток“.

ИСТИНА И ЛАЖ Ту се сликовито види да хаос одговара, да не заборавимо, онима који не желе да се нешто гради. За рушење, а не за стварање је корисна нестабилност. А као што је у склопу геополитичке комбинаторике енергетско питање важно Русима, оно је на други начин битно и евроатлантским центрима моћи. Као алтернативу конкретним руским гасним коридорима они имају за сада прилично апстрактне планове. Додуше, за двадесетак година можда тако и не буде, али да би Американци имали тада шансу, важно је закочити реализацију онога што је већ сада оствариво. Ради тога се, вероватно, не бирају средства. Зар би било смисаоно поверовати да је другачије од стране оних који су због својих енергетских интереса извршили низ агресија од Ирака до Авганистана, изазвали серију ратова од Либије до Сирије, подстакли масу унутрашњих немира и преврата збирно названих Арапско пролеће?
Стотине хиљада људи су све то платиле својим животима. Милиони су остали без кућа, руку, ногу, деце, родитеља. А они који су то све проузроковали, и уједно су и нас већ крваво бомбардовали и на друге начине сатирали, зар имају икакав проблем да нас поново гурну у несрећу због својих геополитичко-енергетских рачуна? И наравно да у тој игри пошаљу у смрт било ког појединца, укључујући и Оливера Ивановића? При томе, да не буде забуне, не тврдим да је тако када се о њему ради. Само, да на темељу чврстих аргумената парафразирам оне који без икаквих основа оштрицу усмеравају ка Русији: ако већ говоримо о томе ко има интерес за дестабилизацијом Балкана или чији геополитички интерес би могао да стоји иза убиства Ивановића, онда су ту најпре осумњичени западни фактори! То указују неумитне чињенице!

РАЗЛОЗИ ЗА АНТИРУСКУ КАМПАЊУ Толико о томе. А нама остаје да се осврнемо још и на то што су разни наши, по правилу истрошени, екстремно прозападно настројени политичари, али и други тзв. јавни делатници, са толико помахниталости баш сада кренули у напад на Русију. Ту постоји низ могућности. Неколико ћу само споменути: иду важни београдски избори па екстремном реториком покушавају да се позиционирају међу малобројним тзв. другосрбијанским гласачима за које се боре многобројне партије и групације; настоје да егзибиционизмом привуку медијску пажњу; покушавају да се додворе западним менторима који су их због досадашњих неуспеха скоро већ отписали. Тако можемо унедоглед, али није то циљ. Задржаћемо се још на две, чини ми се, најбитније могућности.
Прво, неки албански и западни кругови очито прижељкују косовску операцију „Олуја“, која би резултирала окупацијом и северног Косова, односно етничким чишћењем преосталих Срба на простору наше јужне покрајине. У том кључу треба сагледати изјаве некадашњег холандског „амбасадора“ у Приштини Роберта Боша и професора Едварда Џозефа са Универзитета „Џон Хопкинс“. Обојица истакнутих албанских лобиста су злоупотребили убиство Ивановића за изношење оптужби да је север Косова царство криминала (а као није то остатак Косова где је база албанске мафије која је данас у глобалним размерама потиснула чак и колумбијску). Из тога су провејавали и захтеви да се то стање што пре промени тако што би била успостављена директна власт Приштине. Последњи је то комбиновао и са грубим оптужбама на рачун Русије.

КОСОВСКА „ОЛУЈА 2“ Кључни циљ је да се Београд наведе да „одустане од севера Косова“, а оно буде комплетно окупирано. Директно или индиректно ради се томе у прилог, тако што би у српској јавности била створена представа да садашње стање не одговара чак ни Србима који живе на северном Косову, односно да га Русија користи да би „изазивала хаос“ и гурала Београд у сукоб са Западом, што последично „плаћају грађани Србије који су осуђени да таворе у беди“. Нећу сада да објашњавам да се и овде ради о бесмислицама јер нити имамо за то простора, нити је тако нешто потребно. Али битно је рећи да они који снују о походу на северно Косово имају интерес да пре него што он уследи покушају да изазову сумњу српске јавности у ефекте руске подршке. Јер Београд може да одбрани северно Косово, или пак дестимулише напад на њега, само чврстим партнерством са Москвом.
Пропагандном акцијом, којом се бесрамно тврди да нам ту Русија прави више штете него користи, делује се у циљу стварања опште конфузије која би поткопала националну подршку одбрани, уз помоћ Русије, угроженог српског становништва на Косову. А док се ми тако копрцамо у дилемама, ако до агресије евентуално дође – уместо да јој се одмах енергично супротставимо или чак и онемогућимо да до ње дође својим непоколебљивим ставом – Приштина те њени заштитници и лобисти (од Београда до Вашингтона) мисле да ће ствар брзо бити готова на начин како они то желе. А после би њихови овдашњи пријатељи и за ново етничко чишћење Срба, уверен сам, оптужили Русију! Са овим сценаријем смо завршили.

МАРОДЕРСКО ПРОФИТИРАЊЕ Постоји још једна могућност о којој такође има смисла нешто рећи. Она је баналнија од претходне, али је можда и реалнија када се ради о поплави антируских ставова пласираних од стране „наших“ радикалних западњака. Ствар је у томе да разни западни лобисти код нас и у региону покушавају да профитирају на ирационалном страху од Русије који се шири Западом. Трампова администрација, и сама изложена нападима да је повезана са Москвом, не супротставља се таквим тенденцијама, али се ипак полако прагматично преоријентише ка регионима где види своје приоритетне интересе. Другим речима, Трамп у Кини препознаје највећу опасност за САД, док Русију, иако сматра конкурентном, не ставља у пракси у први план. Друго су приче, али оне су, како наш народ то каже, често празне.
Када се ради о Балкану, који на Западу има значај пре свега у контексту надметања са Русијом, њему се у сфери опипљивих дела (манимо се речи) посвећује мања пажња него раније. Стара администрација је започела офанзиву у Македонији, а нова је њу само окончала. Но вероватно није спремна олако да улази у нове авантуре. Оне коштају и одвлаче пажњу. Да је тако видело се још пре пола године по све мањим средствима која је добијала евроатлантска пета колона у Србији. Њу је то наравно веома забринуло. Зато има појачан интерес да шири лажи о великој руској опасности која се надвија над нашим регионом. Убиство Оливера Ивановића је њеним припадницима мародерски послужило као згодна прилика за пласирање још једног пакета бесмислица те врсте. И, гле чуда, изгледа то почиње да се материјализује. Већ су јој стављена у изглед додатна средства.
Тиме бих завршио са освртом на нови талас антируске кампање који је запљуснуо Србију. Једино, још једном да нагласим: онај ко хоће нешто да гради, а Русија стоји иза плана изградње мегагасовода преко Балкана, не дестабилише области где је планирано и од стране тамошњих власти прихваћено да се изводе радови! То је до баналности логично, али у вихору прљаве пропаганде се често занемари.