Почетна / Свет / ДРУГА СТРАНА АМЕРИЧКОГ СНА

ДРУГА СТРАНА АМЕРИЧКОГ СНА

У САД, једној од богатијих држава света, према различитим статистичким, научним и медијским подацима, у сиромаштву живи између 41 (подаци научника) и 47 милиона (званични податак) људи

Специјални известилац за екстремно сиромаштво и људска права у Уједињеним нацијама, професор Филип Алстон хтео је да се позабави проблемом сиромаштва у САД, те је посетио најсиромашнија места ове државе. Обишао је поједине реоне Лос Анђелеса, Сан Франциска, мале градове Алабаме и Западне Вирџиније с намером да напише чланак за „Гардијан“ а како би указао на „тамну страну америчког сна“. Његов извештај „Алстонова студија о САД“ скренуо је пажњу остатка човечанства на сиромаштво у овој земљи.

„Епско Алстоново путовање кренуло је од обале до обале, од сиромашних ка још сиромашнијима, почевши од Лос Анђeлeса и Сан Франциска, преко дубоког Југа да би стигао у колонијални Порторико, а потом се вратио у округе Западне Вирџиније пратећи разочарање људи у приватно предузетништво и одбијања државе да помогне.“ Управо за време његовог боравка у Лос Анђелесу републиканци су у Конгресу гласали за умањење пореза, што ће повећати финансијску неједнакост, која је иначе достигла екстремни ниво у овој индустријски развијеној држави. Чак девет милиона људи има додатак 0, тј. не зарађују или не добијају од државе ни један једини цент за храну.

УТИЦАЈ РАСНОГ ФАКТОРА Алстон је путујући по САД увидео и како расни фактор утиче на сиромаштво. Поводом ситуације у округу Лоундес (Алабама) констатовао је: „Расни фактор у америчкој кризи и сиромаштву нигде се не јавља тако очигледно као на дубоком Југу, где и данас крвари отворена рана ропства.“ Специјални известилац УН је потом посетио „црни појас“. Овај термин се појавио због плодне црне земље (тзв. црнице), али је касније почео да се везује за афроамеричку већину на овом простору. Веза између тла и демографије овде није случајна. Запажено је да на овој земљи одлично успева памук, а за његово сејање, негу и брање кoришћена је робовска радна снага, што је подстакло и трговину робљем. Потомци робова још живе у „црном појасу“ и страдају од невероватног сиромаштва, иако су формално слободни људи.

Потом је Алстон посетио Порторико, три месеца после проласка урагана „Марија“, који је опустошио острво. Али сиромаштво на острву је било видљиво и пре урагана. На острву је двапут веће сиромаштво (44 одсто популације је сиромашно) у односу на целе САД (укључујући и посебно Алабаму у којој је сиромашно 19 посто становника). После проласка урагана сиромашних је чак 60 посто људи. Због свега што је видео Алстон је записао: „Вашингтон је ко бајаги забринут и много говори о овом проблему, као и проблему кршења људских права у другим државама. Но у САД се примећује потпуни слом друштва. Држава не само што је дозволила све ово него ништа не предузима да се проблеми реше. Жалосно.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *