„Крижари“ – нова претња Србима

Претеће писмо Павелићевих „крижара“ председнику Србије није ни случајан ни наиван потез него нова претња са Запада српским интересима на Балкану

Председнику Србије Александру Вучићу стигло је претеће писмо које су потписали „Павелићеви крижари, усташки герелци“ у коме најављују нове злочиначке војне операције према српском народу уз препознатљиву усташку реторику – убиће, заклаће, силоваће… Није случајно да је писмо упућено из Хановера, јер је управо територија Западне Немачке и Аустрије највише коришћена као платформа за поратно терористичко деловање усташа и „крижара“ према Југославији. А није наивно зато што сада знамо да су све усташке групе и организације на Западу све време свог постојања под контролом западних обавештајних служби. Тако да је питање чија је рука стварно писала спорно писмо, усташка или западна.

 

ПРОДУКТ ЗАПАДНИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ Наводно, покренута је истрага како би се утврдио идентитет пошиљаоца огавних претњи, али не треба очекивати да се у државама које су биле сигурна кућа и платформа за усташко терористичко деловање утврди да је озбиљна ствар у питању. Ако се уопште идентификује, биће то вероватно неко са проблемом у глави и ко заслужује пажњу лекара, а не наших безбедносних служби. Не смемо више бити наивни и а приори прихватати оно што нам сервирају, јер ово писмо упућује на неке давне обавештајне игре које би се могле поновити.

Познато је, наиме, да су „крижари“ били терористичке групе у ослобођеној Југославији које су углавном чинили припадници поражених фашистичких формација злочиначке НДХ. Како се то деценијама сматрало, био је то усташки покушај да се у тек ослобођеној Хрватској народ дигне на устанак против новог комунистичког система, под пропагандом да ће им комунисти забранити веру и нацију. Сада све више јача теза да то у ствари није била усташка него идеја западних обавештајних служби.

Припадници усташког покрета били су фанатизовани клерофашистички добровољци који се никада и нигде нису одрицали својих идеја и својих симбола. Како се, онда, догодило да усташке злочиначке групе, које су се затекле или су накнадно убациване на територију ослобођене Југославије, промене обележја и прихвате назив „крижари“? Било је међу њима и нешто домобрана, али су ове бандитске групе углавном чиниле усташе које због својих злочина нису смели да се предају. Ипак, најчуднија ствар код „крижара“ јесте – како је могуће да они који су се тешким биткама са југословенским партизанима пробили у Аустрију, како би се предали Енглезима или Американцима, а где су видели спас, уопште дођу на идеју да се враћају назад „мечки на рупу“?

Усташама је било више него јасно да су потпуно поражени и да немају никакве шансе да поново овладају Хрватском. Тако једини логичан одговор на то питање, којим се иначе нико није озбиљно бавио, може бити да их је неко на то присилио или „наговорио“. Тај неко могу бити само енглеске и америчке обавештајне службе које су имале јаке разлоге да баш тако учине. Непосредно по завршетку Другог светког рата велики савезници постали су велики противници који су се плашили директног војног сучељавања, али су били потпуно свесни да нека врста сукоба предстоји. Зато су енглеске и америчке тајне службе добиле стратегијски задатак који ће трајати деценијама – селекција и придобијање појединаца и група из поражених фашистичких снага за борбу против комунистичких земаља.

ЕНИГМА ПАВЕЛИЋ Данас се јасно види да су усташе биле најподеснија поражена формација чије су се главешине и официри искористили у ову сврху. У време почетка операције илегалног убацивања усташа из Аустрије у Хрватску, Анте Павелић је још увек био у Европи, у Аустрији и Италији. Било је просто невероватно да он, са својом усташком елитом, није ухваћен од стране Енглеза или Американаца. Како објаснити чињеницу да су скоро сви познати немачки фашисти ухваћени и суђени, а скоро сви усташки су успели да побегну? Како су немачки, и који су побегли, касније хватани по свету, а усташке нико није дирао? Зато је ближе истини да су Павелић и његова свита заробљени, али да је та информација прикривена, управо због тога да би по основу уцене пали договори, трговина и дилови са усташама. Западне службе имале су свој интерес и задатак, а усташе нису баш биле у прилици да било шта одбију спасавајући голи живот. А у ствари и није им понуђено мало – живот и опстанак усташког злочиначког покрета.

Тако комплетна замисао око „крижара“ уопште не мора бити усташка, него западних обавештајних стратега. Иако су добро знали све о усташким злочинима, то су покушали да маскирају безазленим крстом, као да су у питању неке нове некомпромитоване формације које немају везе са злочинима. Поистоветили су католичку веру са хрватском нацијом и покушали да подигну народ на устанак за очување тих основних вредности, вере и нације. Вешто су искоришћена јака верска осећања хрватског народа и пресудан утицај Римокатоличке цркве, одбачени стари компромитовани симболи и наметнуто ново обележје у виду безазленог белог платненог крижа на капи по коме их је народ одмах прозвао „крижари“.

Операцијом се управљало из Аустрије, што опет значи да су америчке и енглеске службе знале о чему се ради. Да је пао договор са Павелићем види се и по томе што су се његови најпоузанији људи илегално враћали у Југославију (Хрватску). Комплетном операцијом руководио је злогласни Макс Лубурић, детаље акција разрађивао је најбољи усташки обавештајац Божидар Кавран, а Ерих Лисак, шеф полиције НДХ, добио је задатак да успостави контакт са надбискупом Алојзијем Степинцем у Загребу, како би се институције Kатоличке цркве у Хрватској што боље искористиле као ослонац и подршка „крижарима“. Ипак, много тога им није ишло по плану па је Лисак ухапшен заједно са Степинцем и осуђен на смрт, док је Степинац осуђен на затворску казну. Устаљено је мишљење да су усташке главешине и ратни злочинци побегли ватиканским „Пацовским каналима“, што је тачно, али се данас све јасније види да су и ватиканске канале и дисперзију усташа по свету у ствари контролисале енглеске и америчке обавештајне службе.

Тако су усташе, маскиране у „крижаре“, постале прва оружана терористичка формација у ослобођеној Европи, формација коју су искористиле америчке и британске обавештајне службе за борбу против комунистичких земаља. Тада нису била сасвим јасна та перфидна подметања која усташе засигурно нису саме смислиле. Незамисливо је да се усташе одрекну својих симбола јер то се никада није десило сем под притиском. Своје симболе и злочиначку идеологију љубоморно су чували као смисао свог постојања, како у НДХ, тако и у емиграцији, па све до данас. Зато нам чињеница да су „крижари“ уместо усташких симбола на капи носили бели платнени крижић много тога говори о злоупотреби вере и верских осећања у прљавим комбинацијама са Запада.

 

ВЕРОНАУКА МРЖЊЕ Иако је комплетна идеја о оружаном устанку у Хрватској тада пропала, „крижари“ су направили велике проблеме новој Југославији и нису тако лако уништени. За време деловања никада нису имали више од 2.500 припадника, разбијених у много малих самосталних група, а ипак су се одржали пет година (од 1945. до 1950). За то време су успели да убију око 2.000 припадника КНОЈ-а, Озне, и касније Удбе. Не би се толико одржали без велике подршке и заштите Римокатоличке цркве, што се види из податка да је 1952. године у југословенским затворима било око 250 свештеника, и то скоро сви католички.

Толерантан и покровитељски став католичких свештеника према злочинима усташа и „крижара“ одржао се до данас. Ових дана Хрватску потреса афера о антисрпским иступима Крешимира Багарића, вероучитеља Основне школе „Матија Губец“ у Загребу. Он је деци објашњавао како је у „Олуји“ требало направити још више злочина и између осталог рекао: „Ми смо будале, требало је да пустимо два коридора. Један до Загреба, а други до Ријеке. Па кад им понабијају главе на колац, онда да уђемо.“ Мандат вероучитеља је у надлежности надбискупија које су задужене за спровођење школског вјеронаука у складу са уговором између Хрватске и Свете столице. Па ипак, они нису никада разоткрили ниједан сличан случај ширења мржње од стране католичких свештеника. Тако је и Багарића тајно снимио и разоткио један ученик.

 

КО ЈЕ НАРУЧИО ПРЕТЊУ? У овом тренутку је битно, због анализе спорног претећег писма, да нису сви „крижари“ ликвидирани, него су поједини успели да побегну на Запад, где се некаква идеја о „крижарима“ пренела на млађе проусташке присталице и одржала до данас.

Сасвим је могуће и да је претеће писмо председнику Вучићу нова ујдурма хрватске обавештајне службе. Има јаких разлога за такву сумњу јер су својевремено хрватске тајне службе смишљено и плански преузеле усташе из емиграције које имају присне везе са усташким скупинама и организацијама у иностранству. Тако су неки важни људи из садашњег хрватског безбедносног система некада припадали проусташким групама сличним овој која се представља као „крижари“. По основу таквих веза никаква „наруџбина“ од стране хрватских тајних служби не би била спорна, а камоли реализација једног претећег писма.

Важније је зашто се „крижари“ поново јављају баш у садашњем политичком тренутку, када САД мењају стратегију за Балкан и оријентишу се на специјални рат према Србији, у коме Хрватска као послушни члан НАТО-а има своју улогу. Очито неко покушава да актуелизује стару замисао – да се хрватска мобилише по идеји „крижара“ а да се помало избацује усташка симболика. Поново Запад покушава да онима који данас пале и жаре Хрватском пришије безазлени бели платнени криж. Јер ради се о симболу који хришћански свет унапред прихвата и не сумња да се иза тако мирољубивог симбола може прикрити армија зла.

Неће то бити лако, јер као што је већ речено, усташе се тешко одричу својих симбола, а ако то ипак чине, значи да их је опет неко натерао („наговорио“). То се види и у претећем писму које потписују као „крижари“, али исто тако не заборављају и јасно дају до знања да су усташе. Такође јасно показују и своју злочиначку идеологију и намере према Србима када цитирају стару идеју министра НДХ Милa Будака – трећину Срба побити, трећину протерати а трећину покрстити (похрватити). Усташе се не стиде својих злочина и јавно најављују нове.

Претње усташа, па тако и „крижара“ треба озбиљно схватити. Јер када су слаби, знају да се прикрију и примире, а када прете и најављују зло, редовно имају јака леђа – подршку некога веома моћног на глобалном плану. Уосталом, неки прастари договори и дилови никада нису прекинути, а јаке везе усташких главешина са моћним људима на Западу никада нису недостајале. Ако је на сахрани усташког емигранта Гојка Шушка био тадашњи амерички министар одбране Вилијам Пери, и ако је одржао бомбастичан говор о савезништву и заједничким интересима, одакле нама право да то заборавимо и да олако проценимо како су се данас неке ствари промениле обичном најавом нове стратегије према Србији и српском народу. 

Изненадна појава давно заборављених „крижара“ може се гледати и као нови покушај да се Хрвати окупе на клеронационалној основи у новој борби против оних који наводно представљају рецидиве комунизма и разне друге опасности у виду православне цркве и руског утицаја, а то су наравно Срби.

На крају, ако би покушали одредити степен опасности од „крижара“, најбоље је упоредити их са исламским терористима – и код једне и код друге групације у питању је злоупотреба вере у терористичке и насилне сврхе уз јак верски фанатизам. И једни и други имају средства за извођење терористичких акција, обучене и високо мотивисане људе и потенцијалне циљеве. Док је исламистима циљ цео хришћенски свет, „крижарима“ је само његов део везан за српство и православље.

 

Један коментар

  1. Već je stereotip da Brisel, Amerika prevashodno kao i Englezi vrše stalan pritisak na našu zemlju i to će i nadalje raditi jer nismo voljni da se priključimo NATO paktu.A kada bi se nekim slučajem to i dogodilo mržnja prema pravoslavlju nikad neće utihnuti, i ako pogledate imbecilne filmove koje proizvodi Amerika, Pravoslavni narodi su im veća briga nego sve ekstremne islamske organizacije u svetu.Najlošiji momci su uvek u filmovima Rusi i Srbi i tako se održava javno mnenje i njihovim držama da smo im jedina opasnost za njihove nacionalne interese.Krajnje idiotski i prizeman stav od koga nikada neće odustati.Jedino mi nije jasno zašto se ne zabrane nevladine organizacije koje na našoj teritoriji zdušno podržavaju iste stavove zapada, i koliko nemamo petlje da ih dekretom ukinemo kako je to Putin uradio u svoj zemlji.

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *