Почетна / Свет / Куда плови овај (европски) брод

Куда плови овај (европски) брод

Политички трусно (европско) тло никако да се смири, с учесталим апокалиптичним предсказањима и новим варничењима: Усијавање политичких страсти на линији Варшава–Берлин, наизглед бенигним поводом, показује колико је „ровито“ тле у које је „инвестирано“ много политичког капитала ради помирења два народа

Политичка варничења (опет!), тамо где их званични Берлин најмање жели, са (званичном) Варшавом: ту где авети прошлости најлакше, и најбрже, оживе. Кажем опет, јер су политичке страсти букнуле таман кад се чинило да су почеле да се хладе, усијане једним другим, и друкчијим, а болнијим поводом: неочекиваним, и резолутним, пољским захтевом и испостављањем (старих) рачуна Немцима да плате, макар и (толико) закаснело, ратне репарације у (астрономском) износу од билион долара, тј. 840 милијарди евра!

Причу о репарацијама оживео је лидер владајуће странке Право и правда Јарослав Качински, а у јавни оптицај недавно пустила пољска премијерка Беате Шидло: то је, једноставно, питање „пристојности и права према Пољској“. Премијерка је саопштила да ово још није „подигнуто на дипломатски ниво“, њена влада процењује какав, и званично, поступак да покрене.

 

ЗАПАЉИВА ТЕМА Да је тема „запаљива“, говори податак да је влада у Берлину, без обзира што захтев за плаћање обештећења још није добио „дипломатску форму“, промптно реаговала. Канцеларкин представник за штампу Штефан Зајберт је пренео новинарима у Берлину да је питање репарација за Немачку одавно, још пре више од шездесет година, дефинитивно „решено законски и политички“. Немачка страна се позива на чињеницу да се Варшава одрекла даљег инсистирања на репарацијама 1953. године, и поновила то, потом, у неким другим приликама, па је за Немце читава ствар тако стављена „ad acta“.

Пољаци се сада пак позивају на чињеницу да су се 1953. одрекли захтева за репарацијама под (изричитим) притиском Москве, и да се то „амнестирање“ односило само на Источну Немачку, која је потпадала под совјетску интересну сферу и припадала Варшавском пакту. А то значи, не на читаву Немачку…

Премијерка Шидло је и у неким другим приликама била „неугодан“ партнер Меркеловој. У време мигрантске кризе директно је оптужила немачку канцеларку да је „отворила врата онима који сеју смрт“. Европа мора, рекла је тада, да се тргне из летаргије и почне да мисли о сопственој будућности. Треба се дићи с колена и погледати истини у очи, а политичку коректност заменити здравим разумом, уз констатацију да нема те цене за коју би њена (пољска) влада била спремна да „прода безбедност Пољске“.

Колико је ова тема електрисала добар део пољског јавног мњења, бивајући повремено експлозивна, сведочи чињеница да је минулог викенда, поводом годишњице (деведесет девете) независности Пољске, улицама Варшаве марширало десетине хиљада људи, које су медији означили као „радикалне националисте“ и припаднике екстремистичког Народног радикалског блока, под паролама „Бог, част, отаџбина“, „Наш пут је национализам, удри, удри у либерализам“ и упозорењима да ће „Европа бити бела“ (без миграната и дошљака) или је „неће бити“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. A naše reparacije NATO paktu za 1999???




    2



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *