Почетна / Интервју / Владимир Пиштало – БАЛКАН ЈЕ ПРИВИЛЕГОВАНА ОСМАТРАЧНИЦА

Владимир Пиштало – БАЛКАН ЈЕ ПРИВИЛЕГОВАНА ОСМАТРАЧНИЦА

Ми лако разумемо медитеранску, италијанску, шпанску културу. Ми можемо лако разумети средњоевропску културу као што је немачка, пољска, мађарска, као што можемо лако разумети и турску културу. У Италији би рецимо оклевали да направе филм о Достојевском јер је то за њих недокучиво и мрачно, док ми слична ограничења готово да немамо, и због тога би положај Србије могао да буде и велика предност, посебно културна

Српски нобеловац Иво Андрић деценијама је узор и непресушна инспирација писцима са ових простора. Мало је, међутим, оних који су се одважили да ,,оживе“ Андрића у свом књижевном делу, и да то учине са онолико снаге, храбрости, истрајности и знања колико је то, по готово неподељеном мишљењу читалачке публике и критике, успео у Сунцу овог дана („Агора“) наш саговорник Владимир Пиштало. Колико интересовање је овај неуобичајени – по теми и форми (у писмима – прецизније речено епистоларној) – роман изазвао код читалаца потврђује чињеница да је за само месец дана распродат. Смештајући Андрићево дело усред личног књижевног мита, Пиштало је своју „причу о појачаној садашњици“ исписао као писмо Андрићу, епистоларни роман тока књижевне свести. Усред мреже бритких асоцијација, замаскиран је у манифестни говор есеја који садржи скривену збирку прича и збирку песама и путопис. Читаоца извештава о Андрићевим прозорима у свет и свест из паноптикума, циркуса, из књига; о књижевним прозорима у страст и у тајну жене; о ономе што заиста јесу митски хероји његовог доба; о Гаврилу Принципу и Младој Босни као друштвеноисторијском контексту неправде последњег кметства у тадашњој Европи; али и о истини данашњег света и његовог неоколонијалног устројства у коме „усрећитељи траже од усрећених да се одрекну сопствених очију“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *