Почетна / Свет / ИНТЕРМАРИЈУМ И НОВЕ МАПЕ ЕВРОПЕ

ИНТЕРМАРИЈУМ И НОВЕ МАПЕ ЕВРОПЕ

ГЕОПОЛИТИЧКО ПРЕКОМПОНОВАЊЕ СВЕТА

Промена геополитичких односа у свету, чији смо сведоци последњих година, посебно се, што је и очекивано, одражава на Балкан и исток Европе. С једне стране, оживљавају се дуго заборављени, односно замрзнути пројекти, а с друге редефинишу се доскорашњи циљеви

Крајем прошле године, на страницама часописа Форин аферс британски дипломата Тимоти Лес изнео је свој предлог „новог“ и „прагматичног“ приступа Запада Балкану. У најкраћем, Лес предлаже да Запад на Балкану одбаци мултиетничност као принцип и подржи „интерне фрагментације“ постојећих мултиетничких држава. Циљ је, наводи Лес, обезбеђивање стабилности на иначе нестабилном и геополитички трусном подручју. Водећу улогу у новом прекрајању граница, према Лесовом предлогу, треба да преузму САД, како би „завршиле посао који су започеле на Балкану“. Овај „посао“, подсетимо се, започео је разбијањем федералне Југославије, која је разорена у дугом и крвавом грађанском рату.

На опасност од нових конфликата на Балкану упозорава и колумниста магазина Форбс Даг Бандоу, који се такође залаже за цртање нових граница. За разлику од Леса, он не прећуткује веома активно и пристрасно учешће Запада у југословенској кризи: „САД су желеле да неке нације очувају а друге да разоре. У једном случају су наглашавале и осуђивале етничка чишћења, а у другом окретале главу на другу страну и негирале злочине… Из Приштине и Београда сада допиру непријатељски тонови и претње, и баш због тога је време да САД и ЕУ поново умешају прсте и овога пута учине праву ствар.“

На Балкану ће, пре или касније, доћи до промене граница, а нове међе ће се најпре повући у Македонији и на Косову, тврди бивши заменик шефа ЦИА за Балкан Стивен Мејер. Лес, Бандоу и Мејер у томе нису усамљени. Балкан се већ неко време, из угла западних стратешких интереса, посматра као потенцијално ново ратно жариште на „европском коридору ка Блиском истоку“ (војни аналитичар Данијел Сакман у својој анализи за Нешенл интерест).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *