Почетна / Култура / КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ БАЛКАНА

КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ БАЛКАНА

У Галерији САНУ отворена изложба Градина на Јелици. Утврђени центар у Илирику VI века

Са више од пет стотина археолошких експоната представљен је мистични град са планине Јелице код Чачка, подигнут у VI веку, у време византијског цара Јустинијана на још старијим темељима. Археолози нису утврдили како се град звао, не зна се тачно ни којој је византијској провинцији тога доба припадао чачански крај и планина Јелица – Правој Мезији или Далмацији

Изложба Градина на Јелици. Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште, отворена 26. априла у Галерији САНУ у Београду, важан је културни догађај. Са више од пет стотина археолошких експоната представљен је мистични град са планине Јелице код Чачка, подигнут у VI веку, у време византијског цара Јустинијана на још старијим темељима. Археолошка истраживања су потврдила да је град био регионални центар овога дела Илирика. За градину на Јелици знало се још средином XIX века, али су археолошка истраживања почела 1984. године. Стрпљивим стручним радом археолози су дошли до бројних налаза који сведоче о свакодневном животу људи који су живели у овом граду, али и о животу у Илирику, овом делу Југоисточне Европе, па и у Византији у једном, како је истицано на отварању изложбе, периоду транзиције, на прелазу из антике у средњи век. Ваља подсетити да на Јелици има још доста посла за археологе, простор за истраживање захвата 42 хектара, а за нешто више од три деценије истражено је тек два одсто овога града.

Изложбу, чији је аутор археолог проф. др Михаило Милинковић, који више од три деценије води истраживања на Јелици, припремили су Галерија САНУ и Народни музеј Чачак, уз подршку Општине Лучани на чијој територији је село Град на Јелици у чијем је атару и градина која се истражује. О значају сазнања до којих се дошло истраживањем овог археолошког налазишта говорили су: Дафина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку, др Михаило Милинковић, професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду и Миодраг Марковић, дописни члан САНУ. Они су указали на изузетан значај открића до којих се дошло истраживањем градине на Јелици, а која представљају „кључ“ за разумевање касне антике, не само на просторима Србије него и шире. Истакнуто је и да се градина налази на свега неколико километара од Ибарске магистрале, и да би било добро да се што пре почне размишљати о градњи археолошког парка на Јелици.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *