Почетна / Документи / ТУЖНА ПРИЧА О МИЛЕВИ И АЛБЕРТУ

ТУЖНА ПРИЧА О МИЛЕВИ И АЛБЕРТУ

Пише Милован Данојлић

Ајнштајн је, такорећи, наш свеопшти зет, и дозвољено је претпоставити да је, ако не директно, оно посредно, наша мудрица учествовала у формулисању великог открића. Колективна имажерија призива слику у којој супружници у исти мах једногласно кликћу: Еурека! E= mc2! За то немамо сведока ни доказа, али они нису ни потребни машти. За прехрањивање нашег изгладнелог ега добра је и оваква храна

Понекад размишљам о једној људској причи од пре стотину година, за коју су неки међу нама заинтересовани из нарочитих разлога. Њена јунакиња је Милева Марић (1875–1948) чији је живот карактеристичан за прве кораке равноправног укључивања младих жена у редовне послове модерног доба. Обдарена изразитом умном снагом, а ускраћена физички (хромост), кћи тителског земљопоседника, она је имала могућност да потражи себе на хоризонту који отвара високо школско образовање. У Аустроугарској монархији такав избор за лепши пол је био допуштен, мада не и уобичајен. Њено школовање се одвијало у образовним установама Новог Сада, Сремске Митровице (где су постојали добро опремљени кабинети за физику и хемију), преко Аграма (Загреба), до Цириха и Хајделберга. По том се простору из Титела путовало брже и са мање препрека него, данас, у уједињеној Европи, а свет је, као и данас, био примерно гостољуб према имућнима.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *