Почетна / Колумне / Похвала популизма и робијашнице друштвених мрежа

Похвала популизма и робијашнице друштвених мрежа

Дијего ФузароСпецијално за „Печат“ из Милана Дијего Фузаро 

Данас се – требало би да знате – у сталном медијском спектаклу оцрњује као популиста свако ко брани интересе који нису истовремено и интереси саме елите, односно свако ко се сврста на страну народа, а не елите, у класном сукобу између неофеудалне елите и беспомоћног пролетаризованог народа. У том смислу, драги пријатељи, Маркс, Лењин и Грамши би несумњиво били популисти. Чак и Исус Христос

Отворено писмо непријатељима популизма

Данас је борба против популизма постала борба финансијске елите, тог новог Господара који од 1989. године спроводи успешно масакр народних маса.

 Драги пријатељи, ви који машете, са „пустом дубином“ (Хегел), страшилом популизма, надам се да сте размислили о томе шта тај израз заиста значи данас. Не кажем историјски, већ данас, почев од 1989. године наовамо. Надам се да сте заиста подвргли тај концепт темељној теоријској анализи и да га користите, дакле, са познавањем, а не због простог инерцијалног аутоматизма по хајдегеријанском обрасцу „тако се каже“. Пошто користите опуштено ту категорију популизма, знали не знали, ви делујете као обична послуга мондијалистичке финансијске елите. Можда не знате, али водећи са таквим усхићењем борбу против популизма, ви се борите за мондијалистичку финансијску елиту, за новог Господара који од 1989. године наовамо спроводи успешно класни масакр беспомоћне масе (запослених на одређено време, радника, незапослених, средње класе у распаду итд). Оно што ви називате помпезно напретком није ништа друго него капиталистичка модернизација која уништава све што јој не одговара или јој се опире.  Данас се – требало би да знате – у сталном медијском спектаклу оцрњује као популиста свако ко брани интересе који нису истовремено и интереси саме елите, односно свако ко се сврста на страну народа, а не елите, у класном сукобу између неофеудалне елите и беспомоћног пролетаризованог народа. У том смислу, драги пријатељи, Маркс, Лењин и Грамши би несумњиво били популисти. Чак и Исус Христос. На крају, требало би да буде јасно: у наметнутом новоговору којим суверено управља елита, захваљујући и свом стандардном свештенству (интелектуалци, академици, новинари), одбацује се као популиста свако ко брани погледе који нису и погледи неоолигархијске елите, која има као референцу идеологију класног мондијализма, антисолидалне конкурентности, империјализма у име људских права и демократије „за понети“, уништавање суверених држава као препреке деполитизованој економији, диктатуру тржишта, као и а приори делегитимизацију свега што се противи тим стварима. Драги пријатељи, ми смо усред радикалне класне борбе, као никада до сада. То је прави једнострани масакр. А ви сте изабрали страну владајуће класе, у име борбе против популизма.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *