Почетна / Свет / ПОКЛОН ОД АЛАХА

ПОКЛОН ОД АЛАХА

СИЛОВАЊА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И МИГРАНТИ

Keln PegidaПише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ

Догађаји за Нову годину у Келну били су прва најава колонизације Старог света. Пола године после тога цела Европска унија, на челу с Немачком, живи у страху пред растућом насилношћу муслимана, посебно сексуалне природе, јер избеглице не силују само одрасле жене већ и децу, девојчице, дечаке и мушкарце

Само у јулу ове године у Немачкој је забележено 131 силовање, 72 покушаја силовања, док је 175 жена било изложено сексуалном узнемиравању за која су одговорни имигранати. Готово сва дела почињена су на јавним местима. Један покушај силовања догодио се у римокатоличкој цркви у Триру, а други на гробљу у Ибенбирену. Сви насилници су били из Авганистана, Ирака, Марока, Сирије, Судана, Етиопије и других држава Блиског истока и Африке.

Податке о силовањима Немица и Немаца, као и друге криминалне радње избеглица објавио je, између осталих, на свом саjту њујоршки аналитичко-истраживачки центар Гејтстон институт под насловом „Криза мигрантских силовања у Немачкој измиче контроли“. Суштина анализе, поред навођења података, јесте сазнање да постоји наређење медијима из врха немачке власти да не пишу о преступима избеглица, па ни о силовањима, док државна статистика пријављене случајеве класификује у рубрику „Nicht pressefrei“ (поверљиво, није за медије).

Да драма буде већа постарало се и немачко правосуђе. Прва пресуда поводом познатих новогодишњих силовања у Келну изазвала је опште огорчење. Наиме, 26-годишњи Алжирац, учесник у колективном силовању и први осуђени, ослобођен је по главној тачки оптужнице (сексуално насиље). Потом је уследио нови шок. Ниједан од муслимана миграната оптужених за силовања, лаке крађе и слична дела није добио више од условне казне на шест месеци. Сами муслимани су ово јавно (и у европским медијима) протумачили као „Алахов дар белог меса“. С друге стране, сви који би да нешто учине брзо се саплету о „политичку коректност“, тачније тумачење ове флоскуле различитих невладиних организација, „експерата за људска и друга права“ и, што је тешко поверовати, о (само)цензуру: противници овакве политике према мигрантима немају приступ главним медијима, а уз то већина становника Немачке и кад их питају за мишљење неће да се изјасне или говоре очекиване фразе. Истраживачи јавног мњења ово оцењују као самоцензуру, односно као неповерење у власт.

Сами Европљани нису ни приметили (а кад су се освестили било је касно) да су жртве колонизације коју спроводе, у културном смислу, углавном мање развијени народи, у Европу пристигли из најудаљенијих тачака Трећег света. Одједном на очи Европљана из таме излазе „деца подземља“, коју су наивно прихватили становници Старог света.

[restrictedarea]

СЕКС ЏИХАД Према мишљењу већине муслимана у ЕУ (оних пре новог таласа миграција) њима је Алах подарио европске жене и то правдају цитирањем Курана (сура 33:50). И  њихова „десница“ с радошћу ће и без колебања узети беле „робиње“. Сада је тешко рећи где је почела ова епидемија сексуалног насиља над европским женама и нешто мање мушкарцима, а под знамењем зеленог полумесеца. Према неким британским аналитичарима први „секс џихад“, тачније метод сламања неверника силовањима, успешно је испробан још 80-их и 90-их година прошлог века у Скандинавији, у социјалистичком рају, перјаници толеранције.

Швеђани су по наруџбини Националног савета за превенцију криминалних делатности  2005. године истражили питање силовања у периоду од 1997. до 2001. године. Аутори студије утврдили су да су муслимански мигранти склонији насиљу и силовању жена од Швеђана. Најагресивнији према женама у Шведској били су мигранти с Блиског истока, код којих је ниво сексуалног насиља био 5,3 пута виши него код локалног становништва.

Ова студија има велику ману – рађена је уз уважавање политичке коректности (која је већ тада представљала репресивну идеологију) – јер аутори нису навели националну и верску припадност миграната, али су и изостављали одређене податке да „поправе лошу слику о мигрантима у Шведској“. Међутим, ако се упореде подаци исте институције из 1996. године (тада је истражен период 1985–1989) са овим из 2005, јасно се види да су досељеници из Северне Африке (Алжира, Либије, Марока, Туниса, Ирака) силовали 16 до 17 пута више од Швеђана и других Европљана.

Извештај Управе Уједињених нација за наркотике и криминал из 2012. године констатује да се на сто хиљада људи у Шведској догоди 66,5 силовања, што је највећи степен у односу на остатак света. Горе стање било је само у Нигерији. Но овај извештај се није бавио националном и верском припадношћу силоватеља, као ни тиме која група жена је била жртва насиља. У Извештају УН се констатује да се смањила смртност изазвана криминалним деловањима, али се повећао број насилних криминалних радњи у поређењу са 1975. годином за 300 одсто, а силовања за 1.472 одсто.

Занимљиво је да је 1975. година постала преломна у историји Шведске. Управо тад је шведски парламент донео одлуку о масовном пријему миграната, са циљем преобраћања Шведске од хомогене скандинавске у мултикултуралну државу. До те године проценат силовања у Шведској био је скоро нула одсто.

 

НЕДОСТАТАК ИНФОРМАЦИЈА Сада ниједна држава ЕУ не зна колико има миграната из Сирије, Авганистана, Пакистана и Ирака, а да не говоримо да то нису знали ни до новог масовног прилива избеглица са Блиског истока и Севера Африке. Дошавши у државе Уније, они су се утопили у гигантска гета у која слабо залази полиција (осим специјалаца у ретким приликама) и која функционишу по својим законима и правилима. Код 90 одсто „избеглица“ које су у протекле две године дошле у државе Уније није утврђен идентитет, тако да полиција нема података колико је међу њима криминалаца. Да је међу њима позамашан број трговаца дрогом и терориста Европљани су се могли уверити у Француској и Немачкој.

Да трагедија буде већа, медији Уније крију истину ревносније чак и од совјетских (тамо се могло између редова нешто и сазнати). Извор стварних информација је углавном интернету (блогови, коментари). Тако једна Швеђанка на својој Фејсбук страници пише: „Власти игноришу жалбе жена суочених с узнемиравањима, понижењима и силовањима од стране миграната. Ми смо пустили на слободу ђавола“, завршава коментар. Друга пише да се обратила Имиграциној служби и рекла да се плаши да изађе из куће, да мигранти систематски силују Швеђанке. „Плакала сам, не могавши да задржим бол. Говорила им да хиљаде људи осећају исто што и ја. Одговорили су ми ’да жале’, али да одлуке доносе политичари, те да ће они учинити шта могу.“ Аманда (како се потписала на Фејсбуку) обратила се премијеру Стефану Левену, али одговор није добила (нити се нада се да ће га добити), а питала га је зашто је демонстрирао такву одлучност (у заштити муслимана) када је запаљена џамија у Ескилстуну (овде углавном живе мигранти из Сомалије и ово је град са највише силовања и криминалних радњи у Шведској), а да ништа није рекао о узроцима паљења (због силовања)?

Премијер Шведске Стефан Левен је убрзо после овог догађаја дао интервју телевизијској станици Си-Ен-Би-Си и изјавио „да силовања нису повезана с имиграцијом“. Затим је, ширећи руке, додао: „У Шведској силовања постоје одавно!“

За првих седам месеци 2013. године, према подацима анонимних извора из Националног савета за превенцију криминалних делатности Шведске, само у Стокхолму муслимански имигранти силовали су више од хиљаду Швеђанки (тачније то је број пријављених силовања). За муслиманске мигранте апсолутно је неважан узраст жртве: више од 300 силованих је имало мање од 15 година. Број силовања у Шведској је од 2012. до 2013. порастао за 16 одсто. Према анонимним мишљењима из полиције силовања нису извршена само ради задовољавања сексуалних потреба него и да се покаже ко је нови газда у Европи. Преко силовања шаље се порука. Ако жене желе заштиту нових „газда“, будући да су се њихови мушкарци показали као неспособни, морају прећи у ислам. Ову јасну поруку нико у Европи (још) неће да чује и схвати.

То још снажније потврђују незванични подаци шведске полиције. Мигранти са Блиског и Средњег истока и из Африке чине за 400 до 900 одсто више силовања него што признаје Национални савет за превенцију криминалних делатности Шведске. „Само 10 до 20 одсто жртава обрати се за помоћ полицији, а једна трећина њих су девојчице узраста до 15 година“, тврди један полицајац који је тражио анонимност.

Описи неких случајева на блоговима ужасавају. У децембру 2011. група Авганистанаца силовала је седам сати мајку двоје деце у Центру за мигранте Маријанелунд. Напасници су се смењивали, затим себе частили наркотицима и борбеним покличима. Жена је преживела, али се претворила у живи леш. Прикована је за инвалидска колица због повреде унутрашњих органа, а постала је и пацијент неуропсихијатрије. Авганистанац, организатор овог гнусног злочина, починио је још четири слична. Од 11 силоватеља у затвор је послато седморо, остали су ослобођени јер су у моменту извршења дела били малолетни.

Keln Pegida 1

ДЕВЕТИ КРУГ ИМИГРАЦИЈЕ Какво је стање на ову тему после последњег „деветог таласа“ доласка миграната у Европску унију из 2015. године? То знају полицајци свих држава Уније, али за сада ћуте.

У Норвешкој број силовања у 2006. порастао је за 40 одсто у односу на 2000. годину. Више од 65 одсто починилаца долази из муслиманских држава Трећег света, иако, на пример, они чине тек 14,3 посто становника Осла. Нешто више од 80 одсто жртава су белкиње, а многе су (по правилу то чине оне које су преживеле групно силовање) потом извршиле самоубиство. Да иронија буде већа, донедавно се родитељи у Норвешкој нису плашили да пусте децу у дискотеке или барове. Сада, после доласка „гостију“ из Авганистана, Пакистана, БиХ, Либије и Сирије чак и амбасада САД брани својим сарадницима у Ослу да напуштају објекат увече и у касне ноћне сате.

Жене су главне жртве овог новог терора. На пример, у марту 2012. године 20 муслиманских „избеглица“ силовало је 11-годишњу девојчицу на базену. Прво су се потукли с дечацима, а потом су жртву издвојили, отерали у туш-кабину и силовали је. Полиција је одбила да изврши увиђај. Медији су известили о догађају, сакривши националну и верску припадност извршитеља.

Део европског друштва штити силоватеље, при чему предњаче феминисткиње, истичући да су „жртве саме криве јер су провоцирале силовање“.

Ни у Великој Британији није ништа боље. Последњи политичар који је хтео да сачува „добру стару Енглеску“ био је Џон Мејџор. Сада Британијом харају банде имиграната, а медији повремено откривају део неславне стварности. У Оксфорду је ухваћена банда (чинили су је Пакистанци и Северноафриканци) која је годинама силовала малолетнице у овом граду. Поред тога, муслимански имигранти су организовали и дечју проституцију, а све је дошло до јавности када су 12-годишње девојчице дошле да изврше прекид трудноће. Банда је до хапшења деловала осам година (2004–2012).

Најгоре је за британски систем је то што су се родитељи и девојчице обраћали државним институцијама, а добијали одговор „не претерујте“!

У мају 2012. пред судом у Ливерпулу нашло се девет мушкараца исламске вероисповести (пореклом из Пакистана и Авганистана), који су током низа година силовали 40 девојчица (старости од 12 до 13 година) у Рочдејлу (предграђе Манчестера). Показало се да је полиција знала за ове случајеве, али се плашила да нешто предузме да их не би оптужили за исламофобију. Један од деветочлане банде био је и 43-годишњи мушкарац, отац петоро деце и редовни посетилац џамије. Суд их је осудио на различите затворске казне, од 4 до 12 година с правом помиловања.

У енглеском граду Ротерему, центру „старе добре Енглеске“, жртве секс џихадиста од 1997. по 2013. године биле су и белкиње и жене из редова заједнице Сика, све укупно 1400 особа. Једну девојчицу, на очи њених вршњакиња, секс џихадисти су полили бензином и запретили да ће је запалити ако се било коме пожали. Полиција је дуго одбијала да започне поступак истраге, иако су пријаве стизале. Тек када су неки очеви провалили у просторије џихадиста, полиција је реаговала и похапсила „проблематичне“. Ово је један од ретких случајева које је 2012. описао британски Тајмс.

Према делимичним подацима жртве муслиманских банди („сексуалног џихада“) у Енглеској и Велсу чини и више од 2.500 деце. Према Дејли мејлу стотине Британки су у ропству у тајним борделима или живе као сексуалне робиње. Лист њихове мучитеље назива „Азијатима“, јер се у Енглеској, због политичке коректности, не сме поменути национално и верско порекло извршитеља кривичног дела. Но, од 56 ухапшених и изведених пред суд 53 су били муслимани пореклом из Пакистана, Авганистана и с Блиског истока.

„Сексуална револуција“ на исламски начин дошла је и до Француске. Према незваничним подацима, годишње буде око пет до седам хиљада жртава – девојчица, девојака и жена. Многа силовања су групна и правним језиком речено „извршена с посебном жестином и цинизмом“.

Године 2014. у граду Еври четири малолетна муслимана (Турци и Мароканци) силовали су 18-годишњу Парижанку на железничкој станици, „јер се нашла на погрешном месту у погрешно време и постала је дар Алаха“, објаснили су силоватељи новинарима. Чак се и Римокатоличка црква умешала покушавајући да помогне Францускињама. Надбискуп Гранмер на свом блогу говори о овој невољи која је задесила Францускиње и све познате случајеве представља јавности, јер велики медији то неће, пошто су одговорни за силовања у Француској у 98 одсто муслимани.

Но вратимо се Немачкој, мети „синова Алаха“ давно пре најновијег пресељења миграната са Блиског истока и Севера Африке. У мају 2006. године Берлин је био шокиран силовањем девојке од стране неколико Турака и једног Африканца у релативно безбедном кварту Шарлотенбург. Акт су снимили мобилним телефоном и снимак поставили на интернет, хвалећи се пред друговима својим неделом. Будући малолетни, дечаци су ослобођени. Године 2012. два Турчина силовала су 16-годишњу девојчицу на паркингу, и потом јој поцепали унутрашње органе флашом коју су јој гурнули у полни орган. Случај ове младе Немице, сада инвалида, није разматран у немачким медијима.

После догађаја у Келну шеф градске администрације Хенријета Рекер обратила се грађанима позивом „да се понашају пристојно“ и да избегавају непријатности с избеглицама.

Неки немачки медији признали су „пропуст“, на пример централни телевизијски канал ZDF, али и поред тога у немачком друштву се укоренио утисак да медији отворено лажу (Lügenpresse, тј. лажљиви медији).

Пошто су власти отворено стале на страну миграната, већ у јануару 2016. године по целој Немачкој проширио се талас сексуалних напада. Мигранти из исламских земаља осећају се владарима Немачке. Сексуалне нападе и силовања чине на аутобуским и железничким станицама, у парковима, на паркинзима супермаркета… Жртве нису само жене већ и дечаци. Примера је превише, али немачки судски и медијски систем као да је на страни секс џихадиста, јер су они „избеглице“, а избеглицама је све дозвољено.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *