Почетна / Оглашавање / Нека опише сву нашу историју

Нека опише сву нашу историју

ХрамПише Наташа Јовановић

О васељенској димензији Храма Светог Саве и руској помоћи

Замишљен као споменик захвалности Светом Сави, улога и значај храма на Врачару мењали су се кроз време. У почетку мала црква, претрајавајући велике и ине ратове, одлуке о наставку изградње и замирање радова, добијала је нове димензије и полако израстала у највећи православни храм на Балкану. И још значајније, постала је место не само српског већ васељенског православља, о чему су, гледајући пут Врачара на коме су гореле мошти светитеља, говорили српски патријарси.

ВАСЕЉЕНСКА ДИМЕНЗИЈА ХРАМА

О тој васељенској димензији саборног храма, знаковитој и моћној, која упућује на обједињавање и слогу, делом говори и руска помоћ у осликавању главне куполе. Да ли је патријарх Варнава, најзаслужнији за подизање храма, намењујући му улогу да „у мермеру, рељефима, украсу, мозаику и фрескама треба да опише сву нашу историју, живот и догађаје“ могао претпоставити да ће за мозаик бити задужени руски уметници? То је тешко одгонетнути, али ако мистичка веза, уједно и први писани траг који говори о вези две земље, два народа, почиње оног тренутка када руски монах води српског принца Растка на Свету Гору, има ли места чуђењу томе што ће печат на храму првог српског архиепископа ставити управо руски уметник.
Још 2011. године руководство Русије је, после бројних апела упућених са српске стране, донело одлуку о пружању помоћи у извођењу и финансирању радова на завршетку унутрашњег уређења Храма. Одлука о учешћу Русије у изради унутрашње декорације Храма Светог Саве у Београду донета је актом руског председника од 29. априла 2011, а међународни жири конкурса расписаног 2014. као најбоље решење изабрао је рад уметника Н. Н. Мухина. По налогу председника Русије следеће године за главног координатора руског учешћа на овом пројекту именована је федерална агенција „Росотрудничество“. Као одговор на њихов апел, компанија „Газпром њефт“ је одлучила да издвоји средства у висини од четири милиона евра за финансирање радова на извођењу мозаика за декорисање централне куполе Храма.

УЛОГА НИКОЛАЈА МУХИНА

Ових дана тим поводом потписан је уговор између руске стране, тј. „Газпром њефта“ који ће финансирати израду мозаика у оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије, и српске стране у чије име су га потписали председник Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј.
У току пројекта биће израђено 1.230 квадратних метара мозаичке композиције унутрашње површине главне куполе Храма. Овај декорација настаје уз коришћење стакла и природног камена, а уметничким радовима на уређењу Храма Светог Саве руководиће поменути академик и члан Руске академије уметности, народни уметник Русије Николај Мухин.
Завршетак радова на куполи планиран је за крај 2017. године. За израду радне скице мозаичког паноа била је направљена макета куполе, која ће бити изложена у „Руском дому“ у Београду.
За чуђење? Ни најмање. Историја наших односа, културних, духовних и историјских веза, говори да изнад свих прагматичних разлога, у случају наша два народа, постоје и они који нас упућују једне на друге, а судбинске су и мистичке природе.
Отуда је ваљда и члан Управног одбора „Газпром њефта“ Александар Дибаљ истакао да његова компанија, пружајући помоћ у очувању културног и историјског наслеђа српског народа, доприноси развоју вишевековних веза Русије и Србије.

Potpisivanje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *