Почетна / Интервју / Ненад Поповић, председника СНП – ЕУ и НАТО ће се срушити као берлински зид, вољом народа а не силом

Ненад Поповић, председника СНП – ЕУ и НАТО ће се срушити као берлински зид, вољом народа а не силом

nenad popovic 3После Брегзита, ствари могу кренути таквим током, да ЕУЛЕКС може ускоро постати само фикција, непостојећи орган непостојеће организације. Шта представља ЕУ без Британије? Шта представља ЕУЛЕКС без ЕУ? Сада се најбоље види колико је била кратковида и штеточинска одлука коју су 2009. године донели тадашњи председник Републике, министар спољних послова и Влада Србије да се питање КиМ, из надлежности УН, где смо имали подршку Русије и Кине, пребаци у окриље отворено пристрасне ЕУ.
То је била вододелница у косовском питању после које су значајно ослабљене позиције наше државе у одбрани њеног територијалног интегритета. А они који су ту одлуку донели, никада за то нису сносили ни политичку ни моралну одговорност. Историјску одговорност ће сигурно сносити, јер према онима који се огреше о Косовски завет, историја је увек била немилосрдна

Разговарала Мила Милосављевић Фотографије Милан Тимотић

Србији је сада потребна хладна глава, како би без икаквих емоција, трезвено и бранећи националне и државне интересе, одлучила којим правцем да настави свој међународни пут. Да ли треба са истим ентузијазмом да улазимо у организацију која је почела да се цепа по шавовима? Бојим се да би слепо веровање у светлу будућност ЕУ била једнако веровању путника који би улазио на Титаник са музиком, иако зна да су претходно јавили да ће сигурно тај брод ударити у ледени брег. Ако као држава и народ, некада, нисмо препознали да се руши Берлински зид и због тога остали на странпутици историје, сада имамо јединствену шансу – да донесемо одлуке које ће прихватити нову светску реалност. Оваква шанса се дешава једном у неколико деценија. Историја, односно стварност,  се после дужег времена коначно показала благонаклоном према Србији и зато не смемо пропустити ову историјску шансу после „Брегзита“, каже у интревјуу за „Печат“ Ненад Поповић, лидер Српске народне партије.
[restrictedarea]

Одмах по саопштавању резултата референдума у Великој Британији, наш је саговорник наступио јасно, И био једини српски политичар који је снажном аргументацијом навукао на себе гнев оних квазилибералних кругова у Београду који би да бране Британију од самих Британаца.

„Изјашњавање народа Велике Британије за излазак ове земље из ЕУ означава и формални почетак распада ЕУ“, нема никакву дилему Поповић који у српској јавности важи за жестоког, али рационалног критичара ЕУ.

По вашем мишљењу, дакле, „Брегзит“ ће, као рушење Берлинског зида, имати историјске последице. Шта ће резултати британског референдума да промене у досадашњем светском политичком И војном поретку?

Као што је пад Берлинског зида значио крај гвоздене завесе, тако је и Брегзит почетак нове епохе у којој ће истинска демократија и суверенитет земаља заменити еврофанатизам. Резултати референдума у Великој Британији, на коме су се грађани недвосмислено изјаснили да Уједињено Краљевство жели да напусти Европску унију, несумњиво су убрзали већ започет процес распада ЕУ. То ће несумњиво убрзати и процес окончања једног униполарног поретка, који је обележила тежња појединих држава и савеза да, на принципима голе силе и кршења међународног права, а ту пре свега мислим на НАТО, остваре доминантну улогу у глобалним политичким и безбедносним процесима. Очигледно је да свет улази у фазу мултиполарности која има далеко више изгледа да обезбеди постизање и одржавање трајне стабилности и равнотеже у односима светских сила. У мултиполарном поретку, државе воде дијалог и заједнички раде на решавању кључних политичких и безбедносних проблема, руководећи се заједничким интересом очувања мира и стабилности.

Како ви као евроскептик видите последице британског „Не Европској унији“ по нашу земљу?

Овде је приметан занимљив апсурд. Да се за истински уједињену Европу, засновану на политици равноправности, уважавања и поштовања територијалног интегритета и суверенитета земаља, управо највише залажу они који су у јавности препознати као најжешћи евроскептици. Ја се осећам као Европљанин. Европљанин не значи исто што и еврофанатик! Зато сам убеђен да нестајање уздрманог Бриселског царства омогућава истинско европско јединство! То је кључ моје политике и политике истинских патриота широм Европе, који су увидели како њихове земље и народе усисава орвеловска мегадржава са безличним чиновницима. Ова бирократија  наметањем моћи, ствара монолитну, униформисану и готово роботску Унију, уместо да промовише оно што је највећа европска вредност, а то је различитост сваког народа у Европи. Дакле, иако сам евроскептик, не ликујем, већ поново позивам политичку и интелектуалну јавност у Србији, а и сам се залажем, да се вратимо себи, српским државним и националним интересима, а не да се руководимо празном, а погубном мантром „ЕУ нема алтернативу“. ЕУ, као што видимо, има алтернативу, а ми у СНП смо то одавно говорили. Ја не позивам на прекид односа са ЕУ, јер би то било неодговорно. Европска унија је наш највећи спољнотрговински партнер. Ми треба да имамо најбољу сарадњу са ЕУ и свим њеним чланицама, треба да уважавамо и усвајамо оне европске вредности које су корисне за наше друштво, али не треба да улазимо у заједницу која се полако али сигурно распада. Узор како се штите сопствени суверенитет и национални интереси, треба да нам буду најмудрије и најбогатије земље у Европи, Швајцарска и Норвешка, које нису чланице ЕУ. „Брегзит“ је почетак враћања идентитета старој Европи, чији су Србија и Русија увек били, јесу и биће њен саставни део. То је Европа различитости, Европа националних и суверених држава, које своје односе заснивају на најбољој билатералној политичкој, трговинској и културној сарадњи. Експеримент ЕУ је пропао, сада се само поставља питање колико ће ЕУ још постојати у овом облику. Према најавама нових референдума у другим државама последњих дана, изгледа да неће трајати још дуго.

Може ли у будућем изласку Велике Британије из ЕУ бити и нечега доброг по српске интересе?

Сигуран сам у то. Лопта је, после неколико деценија, поново у нашем дворишту. Власт у Србији данас има пуно право да преиспита улогу ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији, као и даље учешће представника званичног Београда у Бриселским преговорима. ЕУ никада није имала правни, а сада више нема ни политички легитимитет да делује у улози посредника у вези са питањем Косова и Метохије. Ствари могу кренути таквим током, да ЕУЛЕКС може ускоро постати само фикција, непостојећи орган непостојеће организације. Шта представља ЕУ без Британије? Шта представља ЕУЛЕКС без ЕУ? Како преговарати са фикцијом… Сада се најбоље види колико је била кратковида и штеточинска одлука коју су 2009. године донели тадашњи председник Републике, министар спољних послова и Влада Србије да се питање КиМ, из надлежности УН, где смо имали подршку Русије и Кине, пребаци у окриље отворено пристрасне ЕУ која је на територију КиМ довела мисију ЕУЛЕКС. То је била вододелница у косовском питању после које су значајно ослабљене позиције наше државе у одбрани њеног територијалног интегритета. А они који су ту одлуку донели, никада за то нису сносили ни политичку ни моралну одговорност. Историјску одговорност ће сигурно сносити, јер према онима који се огреше о Косовски завет, историја је увек била немилосрдна. Једино место где могу да се воде преговори о КиМ су Уједињене нације, а једина легитимна платформа за вођење тих преговора је Резолуција 1244.  После „Брегзита“ поново је отворена могућност да се питање Косова и Метохије измести из надлежности ЕУ и врати под надлежност Уједињених нација. Али, док се то не догоди, не вреди ни лутати у магли, ни кукати. Русија и Кина се враћају великим корацима на светску сцену, а ми са Москвом и Пекнгом имамо одличне односе.

Помињали сте често и штетност појединих делова Споразума о стабилизацији и придруживању који је Тадићева влада својевремено потписала са ЕУ…

С обзиром да ће се ЕУ, у скорије време, уместо потенцијалним проширењем, бавити изналажењем начина да се „сачува колико се и шта се сачувати може“ унутар саме ЕУ, мислим да је то прилика и да се отвори питање појединих, погубних ставки Споразума о стабилизацији и придруживању који је, исхитрено, 2008. године, такође потписала влада у којој су најважније одлуке у вези међународне политике доносили председник Републике и министар спољних послова. Јер, не заборавите, тим потписом који је означио укидање царина на увоз прехрамбених и пољопривредних производа из ЕУ, српски пољопривредници доведени су у безизлазан положај, држава је само од царина до данас изгубила преко две милијарде евра, а већ од следеће године, истим споразумом, странцима је омогућено да купују српску земљу. Све земље ЕУ су укидале царине на дан када су улазиле у ЕУ, једино је Србија то урадила још 2008. године, а сада видимо да ЕУ неће ни постојати када ми дођемо на ред за чланство. Пазите, они који су потписали такав споразум, нису пуцали у ногу, већ у главу Србије! И економски и политички! Исти је случај и са продајом земљишта странцима. Све државе ЕУ су максимално одложиле, неке чак и трајно забраниле продају земљишта странцима, а Србија је великодушно дозволила продају земље странцима већ од следеће године, иако ЕУ сутра може да се распадне. Заправо, истинска дефиниција ССП-а, је да „певајући идете на погубљење и изљубите џелата, а потом сами сагнете главу да се џелат не мучи”. Према тој дефиницији је радила неодговорна власт Демократске странке, с тим да жртве нису били они сами, већ наша држава и наш народ.

nenad popovic 4Да ли ће сплашњавање ЕУ-еуфорије на Западном Балкану, означити и пад НАТО-фанатизма код неких политичких елита у овим земљама?

Једна од држава коју највише поштујем у Европи је Швајцарска. То је мудра земља и од ње можемо пуно тога да научимо. Поштујем је због њеног уређеног друштва, снажне економије, али пре свега због великог демократског капацитета и начина одлучивања који стварну власт ставља у руке народа. У Швајцарској се расписују референдуми о свим питањима од значаја за живот грађана, од високих државних питања, преко кантоналних, чак и до муниципалних. Пазите, референдум је највиши израз демократије и демократских процедура. И зато ми није јасно да поједине државе и савези, који се представљају као највећи заштитници демократских вредности – спречавају одржавање референдума о приступању балканских земаља у НАТО. Они који често спроводе силу да науче неки народ демократији, сада силом не дозвољавају да један народ демократски изрази своју вољу на референдуму.

Претпостављам да алудирате, пре свега, на Црну Гору?

Наравно. Подсетићу вас да је НАТО 1999. године три месеца, бомбардовао Србију и Црну Гору ракетама са осиромашеним уранијом. У агресији на Србију и Црну Гору страдало је више од десет хиљада недужних грађана, а причињена је материјална штета већа од 100 милијарди долара, од које се Србија и Црна Гора ни данас нису потпуно опоравиле. Убеђен сам – а то, у највећој мери, потврђују и истраживања јавног мнења – да се у Србији и Црној Гори више од 90 одсто грађана противи приступању наших земаља НАТО-у. Хајде да размишљамо логично. Тренутно развијамо односе са Русијом и Кином и на тим односима нам завиди велики део света. Наши савезници и пријатељи су суперсиле које нам уместо политике условљавања, нуде политику уважавања. Уместо политике уцењивања, нуде нам политику сарадње и унапређења политичких и економских односа. То види читава Србија, осим једног мањег дела јавности који се отворено хвале тиме да су НАТО лобисти. Распада се ЕУ, а Русија и Кина јачају и при том нас не условљавају ни признавањем Косова, ни геј парадама, не терају нас ни да мењамо свест. И шта сада треба да урадимо. Да им кажемо, нећемо да сарађујемо са вама, идемо са онима који нас геополитички злостављају, отимају територију и прете разбијањем српске државе и народа у Републици Српској. Али уверен сам у једно: било која држава која , без изјашњавања њених грађана на референдуму, донесе одлуку о ступању у чланство НАТО-а не може да има стабилну будућност. Све што се ради супротно вољи народа, води ка унутрашњем конфликту који ће ескалирати пре или касније у тој држави. Српска народна партија се оштро противи чланству Србије у НАТО јер је то у дубокој супротности са традицијом војне неутралности коју је Србија гајила кроз историју. Задовољан сам што је и прошла и садашња Влада Републике Србије показала да поштује вољу својих грађана, јасно и недвосмислено изразивши став да Србија неће бити чланица НАТО-а.

Црногорци су, ипак,  изабрали другачији пут?

Тај пут је изабрало црногорско руководство, а не народ у Црној Гори. Црногорско политичко руководство бежи од расписивања референдума о чланству те државе у НАТО, као ђаво од крста. Шта да кажу Црногорцима и Србима чији су преци писали херојску историју Црне Горе? Да ће Његош да се учлани у НАТО и иде против Русије? Зато се спрдају и са јунацима Мојковачке битке. Замислите само да се Американци подсмевају херојима Аламоа или борцима са Иво Џиме, а да Руси исмевају жртве Стаљинградске битке. Оно што је незамисливо за озбиљне државе, они нуде као модел понашања свом народу. Србија сада постаје свесна тога. Таквих који релативизују, па и дисквалификују изјашњавања грађана као непотребна јер „народ није ту да мисли“, све је више и код нас, а отишли су толико далеко да саветују званичном Лондону да и не мора сада да уважава одлуку британских грађана на њиховом референдуму?! Они добро знају да народ никако не сме да одлучује, јер би те квазиелите и квазиполитичари већ сутрадан отишли на отпад историје. Зато је „Брегзит“ почетак пропасти те орвеловске глобалне диктатуре из које се мора по сваку цену искључити мишљење грађана. То је неко ново поимање демократије? Јесу ли то те европске вредности којих су пуна уста „европејцима“ на овим просторима?

Појединци у Србији који се данас највише залажу за ЕУ, некада су највише бранили комунизам. Они који су данас перјанице грађанске и либералне Србије, некада су као комунистички функционери, забрањивали часописе и најжешће се обрачунавали са слободномислећим интелектуалцима. Ти људи су данас само заменили идеологију комунизма, идеологијом еврофанатизма, а оно што је некада било њихово веровање у Југославију, данас је слепо веровање у Европску унију. Историја је показала да се комунистичке и неокомунистичке идеологије, али и организације које их баштине, као што је ЕУ, неминовно распадају, док су наша Србија и Косово и Метохија вечни. Зато никада, зарад било кога, не смемо да се одрекнемо Косова и Метохије, као и оног најпостојанијег елемента нашег идентитета – наше љубави и пријатељства према Русији и према свим земљама и народима света који нам то пријатељство искрено узвраћају, а не „потврђују“ нам га осиромашеним уранијумом.

Може ли се заиста стати на пут насилном ширењу НАТО-а на Балкан?

НАТО је превазиђена безбедносна структура која је за време Хладног рата имала улогу да одржава баланс снага. Данас је његово постојање потпуно бесмислено, јер не могу адекватно да одговоре ни на један безбедносни изазов данашњице, ни на претње Исламске државе, ни на мигрантску кризу, ни на трговину дрогом и оружјем. Зато НАТО да би оправдао своје постојање покушава да стално подгрева „хладноратовску“ атмосферу подижући тензије у односима са Русијом. Резултат такве политике је постављање ракетних штитова у Пољској и Румунији, као и ширење НАТО-а на Балкану. Не заборавите да ракетни штитови НАТО-а у Пољској и Румунији имају двоструку намену и могу бити коришћени и у офанзивне сврхе против Русије. Ово звецкање оружјем држи све грађане у Европи као таоце агресивне и експанзионистичке политике НАТО-а. Такође, најоштрије осуђујем повећање броја стално стационираних снага НАТО у Пољској и балтичким земљама. То је акт који не доприноси јачању мира и стабилности, већ доводи до подизања тензија и отвара могућност нових сукоба у Европи. Околности су се промениле у односу на период од пре 20 година. Политичке, безбедносне, економске. Али поједине западне земље као да то не желе да схвате. Они живе у прошлом времену униполарног поретка када је једна сила имала неприкосновени утицај заснован пре свега на војној моћи, а не моћи политике и дијалога. Данас имамо мултиполарни поредак који треба да резултира вођењем дијалога свих светских сила о кључним политичким и безбедносним проблемима. НАТО тај дијалог занемарује, стављајући га у други план у односу на ратнохушкачку реторику, а то оставља простор Русији да, уз подршку Кине, преузме улогу глобалног лидера који предводи тај нови поредак.

Агресивност НАТО-а је повећана јер су они свесни да немају подршку грађана. Зато је најбољи штит против НАТО-а, управо народ и његова демократска воља! НАТО се у овим међународним околностима не побеђује силом, већ референдумом. Побеђује се истинском демократијом.

kongres jedinstvene rusijeСНП на Конгресу Јединствене Русије

Наш саговорник је непосредно после завршетка 15. Конгреса Јединствене Русије, партије председника Владимира Путина, дао интервју „Печату“.О овом догађају, Поповић каже:
„Наше учешће на Конгресу је резултат блиске и искрене међупартијске сарадње између СНП и Јединствене Русије. Током конгреса наша делагација имала је састанке са високим функционерима Јединствене Русије на којима се разговарало о најважнијим питањима за будућност Србије и Русије. До сада смо са Јединственом Русијом потписали три споразума којима се дефинише наша сарадња у свим областима које су важне за унапређење односа између наше две земље. Споразуми о међупартијској сарадњи обухватају и заузимање заједничких ставова о неким од најважнијих питања за будућност европског континента, као што је питање безбедности. У вези са тим питањем став Српске народне партије је јасан. Противимо се ширењу утицаја НАТО-а у Европи и на Балкану, јер сматрамо да НАТО не доприноси јачању стабилности и безбедности у Европи, већ напротив, доводи до подизања напетости и стварања нових конфликта на европском континенту.“

Декларација о сарадњи

Током учешћа делегације СНП на Конгресу Јединствене Русије у Москви, председник СНП Ненад Поповић, и заменик председника Државне Думе и високи фунцкионер ЈР Сергеј Железњак, потписали су у име две партије Декларацију о сарадњи и заједничким активностима. Том приликом Поповић је изјавио да СНП снажно подржава иницијативу политичких партија балканских земаља да се „формира зона неутралних, суверених држава, које ће саме одлучивати о кључним државним и националним интересима“. „Потписивањем ове декларације ми смо као партија показали спремност да учествујемо у сваком дијалогу који ће водити ка смањењу напетости у Европи. Као партија подржаћемо сваку иницијативу која води превазилажењу подела, избегавању војнополитичких конфронтација и стварању јединственог безбедносног простора који ће осигурати мир и стабилност на територији читаве Европе“, поручио је председник СНП.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *