Почетна / Србија / Србија на Путу свиле

Србија на Путу свиле

Отварање мостаПише Слободан Иконић

Хоће ли геополитички положај Србије нагло постати повољан и веома значајан за њен развој, захваљујући стратешком интересу Кине да и преко Србије оствари своје економско присуство на европском континенту

Вековима је положај Србије на балканском делу Европе носио негативан предзнак изражен у синтагми „кућа насред друма“, односно раскршћа које су газиле многе силе и неправде. Можда први пут у својој историји, међутим, Србија добија шансу да тај положај претвори у предност, и искористи га за свој убрзани развој.

КИНЕСКА ШАНСА Ту шансу јој пружа Кина, далекоисточни џин, кроз мегапројекат изградње Новог пута свиле који ће повезивати Далеки исток и Европу. Идеја о том новом путу свиле је, кажу стручњаци, највећи економски и инфраструктурни пројекат икада виђен. Треба да траје 35 година, уз инвестицију од барем 1.200 милијарди долара.

Србија чак има извесне предности у односу на друге земље везане за овај пројекат јер, поред специфичности свог географског, економског и политичког положаја (Србија није члан ЕУ, али је кандидат и има тесне везе са ЕУ, што је за Кину идеална одскочна даска и база за експанзију у Европу), са Кином има и однос стратешког партнерства. То значи да наше две земље имају подударне интересе и ставове о стратешки значајним питањима, попут суверенитета, поштовања основних принципа међународног права, борбе за мир, равноправност и међународне демократске односе у свету… Не треба заборавити да је Кина чланица Савета безбедности УН, где је изузетно значајан њен принципијелни став око Косова и Метохије, док Србија подржава принцип једне Кине.

[restrictedarea]

ПОСЕТА СИ ЂИНПИНГА Управо најављена посета кинеског председника Си Ђинпинга Србији пружа нашој земљи прилику да своје односе са Кином подигне на нови ниво, али и да заузме много повољнији геополитички и геоекономски положај у региону и свету.

„Долазак кинеског председника изузетно је значајан догађај у спољној политици Србије“, истиче Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СР Југославије, председник Београдског форума за свет равноправних и једини представник нашег дела света у Дијалогу о Путу свиле, скупу организованом крајем фебруара у Шенжену у Кини. „Такве посете се ретко дешавају и када до њих дође, знак је да односи Србије и Кине напредују и да су обе земље опредељене за њихов даљи интензивни развој.“

Си Ђинпинг ће бити први кинески председник који долази у Србију после 32 године, али потребно је истаћи да је још важније то што Кина данас није каква је била 1980-их, када је тадашњи председник Ли Сјењен посетио бившу Југославију. Откако је постао председник и генерални секретар партије 2012. и 2013. године, Си Ђинпинг је већину посета усмерио ка Западној Европи, док је од источноевропских земаља 2009. као потпредседник посетио Румунију и Бугарску, а ове године само Чешку.

Током посете се очекује потписивање општег споразума о глобалној сарадњи и партнерству. Како каже Живадин Јовановић, овај споразум, с једне стране, констатује и консолидује достигнути ниво стратешких односа а, с друге стране, шаље поруку да се ти односи као стратешки развијају и убудуће.

Конкретно, посета ће бити „крунисана“ новим уговорима и идејама између руководства двеју земаља и тако појачати већ позитивни тренд кинеских економских инвестиција у Србији и конкретних инфраструктурних, много ширих пројеката, који су почели куповином смедеревске Железаре.

НОВИ ПУТ СВИЛЕ И ИНВЕСТИЦИЈА Управо је идеју о Новом путу свиле први пут 2013. поменуо Си Ђинпинг, што не значи да она није дуго припремана. Кинези су познати да у свему иду корак по корак и имају филозофију да је у малом велико. За њих је карактеристичан један идиом или пословица, која је слика духа тог народа: „Све је спремно осим источног ветра – припреми све што треба и сачекај погодан тренутак да кренеш у акцију – онда изгледа да све иде глатко и без проблема, али није тако јер све тражи велику припрему.“

Већ наредне, 2014. године, Си Ђинпинг је, у оквиру плана за финансирање тог пројекта, објавио покретање Азијске инвестиционо инфраструктурне банке (АИИБ), у коју Кина улаже 47 милијарди долара.

За осниваче се до сада пријавило 58 држава света, међу којима је и 12 НАТО чланица. Поред тога, Кина планира да упумпа најмање 62 милијарде долара у три своје банке како би потпомогла пројекат Новог пута свиле.

Пројекат за циљ има, ништа мање, него револуционарну промену економске мапе света. Истовремено, многи га виде и као испаљени метак у бици Истока и Запада за доминацију у Евроазији.

Овај глобални мултидимензионални концепт познат је као Иницијатива „Пут и појас“. Иницијатива „Пут и појас“ има дугорочни карактер, и за њено остваривање је предвиђен рок од 35 година. Претпоставља директно учешће око 60 земаља Азије, Африке и Европе. Досад је меморандуме и друге документе о учешћу у реализацији Иницијативе потписало око 30 земаља. Према доступним информацијама, за њено остварење биће потребно око 900 милијарди долара, плус 315 милијарди долара које би уложила Европска унија за проширивање и модернизацију сопствене инфраструктуре.

Амбициозном визијом предвиђено је васкрсење древног Пута свиле као модерног путног, трговинског и економског коридора од Шангаја до Берлина. „Пут“ би пролазио кроз Кину, Монголију, Русију, Белорусију, Пољску и Немачку, укупном дужином од око 13.000 километара, стварајући економску зону која се простире преко трећине обима Земље.

Планом је обухваћена изградња брзих пруга, путева и ауто-путева, мрежа за пренос и дистрибуцију енергије и мрежа оптичких каблова. Градови и луке дуж ове руте забележиће економски развој.

Подједнако битан део овог плана је и „Морски пут свиле“, амбициозан као и сувоземни, који би повезивао Кину са Персијским заливом и Средоземним морем кроз централну Азију и Индијски океан.

Ланац инфраструктурних пројеката створиће највећи светски економски коридор, који покрива популацију од 4,4 милијарде људи и економије вредне укупно 21 билион (21.000 милијарди) долара.

До данас је дуж појаса успостављено 50 индустријских паркова, где је тренутно запослено милион радника, а донели су 100 милијарди долара прихода земљама у којима се налазе, само кроз порезе.

КИНА ПЛУС 16 Земље Југоисточне и централне Европе, међу којима је и Србија, учествују у Иницијативи као групација „Кина плус 16“. За реализацију пројеката инфраструктурног повезивања ове групације, као дела глобалног пројекта „Појас и пут“, Кина је издвојила 13 милијарди долара. Од тога, за Србију је у старту, када је предвиђени износ био десет а не садашњих 13 милијарди долара, одвојено 1,5 милијарди долара, што говори да наша земља има врло значајну улогу у оквиру Иницијативе.

Живадин Јовановић наглашава да у последњих неколико година Србија има највећу динамику сарадње са Кином, од свих својих спољних партнера, а као илустрацију ове тврдње наводи да је Кина у рекордном времену направила мост преко Дунава „Михаило Пупин“ и 21 километар приступног ауто-пута, све у вредности 250 милиона долара. Договорено је да гради други мост преко Дунава код Винче, као везе на коридору 10, вредности 350 милиона долара. Ту је и најава изградње моста преко Саве код Обреновца. Почела је и модернизација пруге Београд–Будимпешта, такође као дела коридора 10.

У позадини је и модернизација крака овог коридора до Солуна и Атине, с обзиром на то да је Кина пребродила опструкције и недавно купила највећу грчку луку Пиреј, а планира и улагање у солунску луку. Кинеска компанија челика „Хестил“, други произвођач челика у свету, купила је смедеревску Железару, чиме је решена рак-рана српске привреде и у буџету затворена рупа без дна у виду субвенција. Ту је и пројекат термоелектрене „Колубара Б“, за коју Кина треба да изгради 18 километара пруге од Костолца до Дунава и луку на Дунаву, како би допремала опрему за електрану.

„Са овим пројектима ето Кине на Дунаву, а он је жила куцавица воденог саобраћаја на копну Европе“, каже Јовановић и додаје да је „Србија подунавска земља са 25 одсто пловног пута Дунава“.

ЕВРОПСКЕ МУКЕ Наравно, не гледају сви благонаклоно на Пут свиле. Европа невољно посматра јачање стратешких односа Србије и Кине, али схвата да се Кина јавља и као партнер и као конкурент. Њен проблем је што за кинески замах нема алтернативу, нарочито финансијску. Примера ради, од оних 1.200 милијарди долара предвиђених за Пут свиле, као што рекосмо, 315 милијарди треба да издвоји ЕУ како би финансирала своје делове инфраструктуре као интегралног дела великог пројекта. ЕУ је, међутим, успела да обезбеди изворе за само 60 милијарди, а 250 милијарди долара тражи од Кине.

Европа је „забављена“ системским проблемима, слабљењем кохезије Уније, растом национализма и егоизма, избегличком кризом… С друге стране трпи огроман притисак Америке у виду захтева да потпише по њу неповољан споразум о слободној трговини (ТТИП), пропраћен захтевима за већим издвајањем новца за наоружање.

„Америка није суперсила без Европе“, сматра Јовановић и указује на проблем слабљења њене глобалне моћи. „У току су геополитичке игре и борбе без преседана у историји човечанства. Незадржива је мултиполаризација глобалних односа. Америка све чини да то спречи, чиме може нанети огромну штету цивилизацији“, закључује Јовановић.

Кина за своје програме и инвестиције не поставља никакве политичке услове, нити се меша у унутрашње послове суверених земаља. У време свеопште глади за инвестицијама, Кина се јавља као партнер, а не као насилник на друму. И за Србију то може да значи миленијумски преокрет.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *