Srbija na Putu svile

Piše Slobodan Ikonić

Hoće li geopolitički položaj Srbije naglo postati povoljan i veoma značajan za njen razvoj, zahvaljujući strateškom interesu Kine da i preko Srbije ostvari svoje ekonomsko prisustvo na evropskom kontinentu

Vekovima je položaj Srbije na balkanskom delu Evrope nosio negativan predznak izražen u sintagmi „kuća nasred druma“, odnosno raskršća koje su gazile mnoge sile i nepravde. Možda prvi put u svojoj istoriji, međutim, Srbija dobija šansu da taj položaj pretvori u prednost, i iskoristi ga za svoj ubrzani razvoj.

KINESKA ŠANSA Tu šansu joj pruža Kina, dalekoistočni džin, kroz megaprojekat izgradnje Novog puta svile koji će povezivati Daleki istok i Evropu. Ideja o tom novom putu svile je, kažu stručnjaci, najveći ekonomski i infrastrukturni projekat ikada viđen. Treba da traje 35 godina, uz investiciju od barem 1.200 milijardi dolara.

Srbija čak ima izvesne prednosti u odnosu na druge zemlje vezane za ovaj projekat jer, pored specifičnosti svog geografskog, ekonomskog i političkog položaja (Srbija nije član EU, ali je kandidat i ima tesne veze sa EU, što je za Kinu idealna odskočna daska i baza za ekspanziju u Evropu), sa Kinom ima i odnos strateškog partnerstva. To znači da naše dve zemlje imaju podudarne interese i stavove o strateški značajnim pitanjima, poput suvereniteta, poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava, borbe za mir, ravnopravnost i međunarodne demokratske odnose u svetu… Ne treba zaboraviti da je Kina članica Saveta bezbednosti UN, gde je izuzetno značajan njen principijelni stav oko Kosova i Metohije, dok Srbija podržava princip jedne Kine.

[restrictedarea]

POSETA SI ĐINPINGA Upravo najavljena poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji pruža našoj zemlji priliku da svoje odnose sa Kinom podigne na novi nivo, ali i da zauzme mnogo povoljniji geopolitički i geoekonomski položaj u regionu i svetu.

„Dolazak kineskog predsednika izuzetno je značajan događaj u spoljnoj politici Srbije“, ističe Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i jedini predstavnik našeg dela sveta u Dijalogu o Putu svile, skupu organizovanom krajem februara u Šenženu u Kini. „Takve posete se retko dešavaju i kada do njih dođe, znak je da odnosi Srbije i Kine napreduju i da su obe zemlje opredeljene za njihov dalji intenzivni razvoj.“

Si Đinping će biti prvi kineski predsednik koji dolazi u Srbiju posle 32 godine, ali potrebno je istaći da je još važnije to što Kina danas nije kakva je bila 1980-ih, kada je tadašnji predsednik Li Sjenjen posetio bivšu Jugoslaviju. Otkako je postao predsednik i generalni sekretar partije 2012. i 2013. godine, Si Đinping je većinu poseta usmerio ka Zapadnoj Evropi, dok je od istočnoevropskih zemalja 2009. kao potpredsednik posetio Rumuniju i Bugarsku, a ove godine samo Češku.

Tokom posete se očekuje potpisivanje opšteg sporazuma o globalnoj saradnji i partnerstvu. Kako kaže Živadin Jovanović, ovaj sporazum, s jedne strane, konstatuje i konsoliduje dostignuti nivo strateških odnosa a, s druge strane, šalje poruku da se ti odnosi kao strateški razvijaju i ubuduće.

Konkretno, poseta će biti „krunisana“ novim ugovorima i idejama između rukovodstva dveju zemalja i tako pojačati već pozitivni trend kineskih ekonomskih investicija u Srbiji i konkretnih infrastrukturnih, mnogo širih projekata, koji su počeli kupovinom smederevske Železare.

NOVI PUT SVILE I INVESTICIJA Upravo je ideju o Novom putu svile prvi put 2013. pomenuo Si Đinping, što ne znači da ona nije dugo pripremana. Kinezi su poznati da u svemu idu korak po korak i imaju filozofiju da je u malom veliko. Za njih je karakterističan jedan idiom ili poslovica, koja je slika duha tog naroda: „Sve je spremno osim istočnog vetra – pripremi sve što treba i sačekaj pogodan trenutak da kreneš u akciju – onda izgleda da sve ide glatko i bez problema, ali nije tako jer sve traži veliku pripremu.“

Već naredne, 2014. godine, Si Đinping je, u okviru plana za finansiranje tog projekta, objavio pokretanje Azijske investiciono infrastrukturne banke (AIIB), u koju Kina ulaže 47 milijardi dolara.

Za osnivače se do sada prijavilo 58 država sveta, među kojima je i 12 NATO članica. Pored toga, Kina planira da upumpa najmanje 62 milijarde dolara u tri svoje banke kako bi potpomogla projekat Novog puta svile.

Projekat za cilj ima, ništa manje, nego revolucionarnu promenu ekonomske mape sveta. Istovremeno, mnogi ga vide i kao ispaljeni metak u bici Istoka i Zapada za dominaciju u Evroaziji.

Ovaj globalni multidimenzionalni koncept poznat je kao Inicijativa „Put i pojas“. Inicijativa „Put i pojas“ ima dugoročni karakter, i za njeno ostvarivanje je predviđen rok od 35 godina. Pretpostavlja direktno učešće oko 60 zemalja Azije, Afrike i Evrope. Dosad je memorandume i druge dokumente o učešću u realizaciji Inicijative potpisalo oko 30 zemalja. Prema dostupnim informacijama, za njeno ostvarenje biće potrebno oko 900 milijardi dolara, plus 315 milijardi dolara koje bi uložila Evropska unija za proširivanje i modernizaciju sopstvene infrastrukture.

Ambicioznom vizijom predviđeno je vaskrsenje drevnog Puta svile kao modernog putnog, trgovinskog i ekonomskog koridora od Šangaja do Berlina. „Put“ bi prolazio kroz Kinu, Mongoliju, Rusiju, Belorusiju, Poljsku i Nemačku, ukupnom dužinom od oko 13.000 kilometara, stvarajući ekonomsku zonu koja se prostire preko trećine obima Zemlje.

Planom je obuhvaćena izgradnja brzih pruga, puteva i auto-puteva, mreža za prenos i distribuciju energije i mreža optičkih kablova. Gradovi i luke duž ove rute zabeležiće ekonomski razvoj.

Podjednako bitan deo ovog plana je i „Morski put svile“, ambiciozan kao i suvozemni, koji bi povezivao Kinu sa Persijskim zalivom i Sredozemnim morem kroz centralnu Aziju i Indijski okean.

Lanac infrastrukturnih projekata stvoriće najveći svetski ekonomski koridor, koji pokriva populaciju od 4,4 milijarde ljudi i ekonomije vredne ukupno 21 bilion (21.000 milijardi) dolara.

Do danas je duž pojasa uspostavljeno 50 industrijskih parkova, gde je trenutno zaposleno milion radnika, a doneli su 100 milijardi dolara prihoda zemljama u kojima se nalaze, samo kroz poreze.

KINA PLUS 16 Zemlje Jugoistočne i centralne Evrope, među kojima je i Srbija, učestvuju u Inicijativi kao grupacija „Kina plus 16“. Za realizaciju projekata infrastrukturnog povezivanja ove grupacije, kao dela globalnog projekta „Pojas i put“, Kina je izdvojila 13 milijardi dolara. Od toga, za Srbiju je u startu, kada je predviđeni iznos bio deset a ne sadašnjih 13 milijardi dolara, odvojeno 1,5 milijardi dolara, što govori da naša zemlja ima vrlo značajnu ulogu u okviru Inicijative.

Živadin Jovanović naglašava da u poslednjih nekoliko godina Srbija ima najveću dinamiku saradnje sa Kinom, od svih svojih spoljnih partnera, a kao ilustraciju ove tvrdnje navodi da je Kina u rekordnom vremenu napravila most preko Dunava „Mihailo Pupin“ i 21 kilometar pristupnog auto-puta, sve u vrednosti 250 miliona dolara. Dogovoreno je da gradi drugi most preko Dunava kod Vinče, kao veze na koridoru 10, vrednosti 350 miliona dolara. Tu je i najava izgradnje mosta preko Save kod Obrenovca. Počela je i modernizacija pruge Beograd–Budimpešta, takođe kao dela koridora 10.

U pozadini je i modernizacija kraka ovog koridora do Soluna i Atine, s obzirom na to da je Kina prebrodila opstrukcije i nedavno kupila najveću grčku luku Pirej, a planira i ulaganje u solunsku luku. Kineska kompanija čelika „Hestil“, drugi proizvođač čelika u svetu, kupila je smederevsku Železaru, čime je rešena rak-rana srpske privrede i u budžetu zatvorena rupa bez dna u vidu subvencija. Tu je i projekat termoelektrene „Kolubara B“, za koju Kina treba da izgradi 18 kilometara pruge od Kostolca do Dunava i luku na Dunavu, kako bi dopremala opremu za elektranu.

„Sa ovim projektima eto Kine na Dunavu, a on je žila kucavica vodenog saobraćaja na kopnu Evrope“, kaže Jovanović i dodaje da je „Srbija podunavska zemlja sa 25 odsto plovnog puta Dunava“.

EVROPSKE MUKE Naravno, ne gledaju svi blagonaklono na Put svile. Evropa nevoljno posmatra jačanje strateških odnosa Srbije i Kine, ali shvata da se Kina javlja i kao partner i kao konkurent. Njen problem je što za kineski zamah nema alternativu, naročito finansijsku. Primera radi, od onih 1.200 milijardi dolara predviđenih za Put svile, kao što rekosmo, 315 milijardi treba da izdvoji EU kako bi finansirala svoje delove infrastrukture kao integralnog dela velikog projekta. EU je, međutim, uspela da obezbedi izvore za samo 60 milijardi, a 250 milijardi dolara traži od Kine.

Evropa je „zabavljena“ sistemskim problemima, slabljenjem kohezije Unije, rastom nacionalizma i egoizma, izbegličkom krizom… S druge strane trpi ogroman pritisak Amerike u vidu zahteva da potpiše po nju nepovoljan sporazum o slobodnoj trgovini (TTIP), propraćen zahtevima za većim izdvajanjem novca za naoružanje.

„Amerika nije supersila bez Evrope“, smatra Jovanović i ukazuje na problem slabljenja njene globalne moći. „U toku su geopolitičke igre i borbe bez presedana u istoriji čovečanstva. Nezadrživa je multipolarizacija globalnih odnosa. Amerika sve čini da to spreči, čime može naneti ogromnu štetu civilizaciji“, zaključuje Jovanović.

Kina za svoje programe i investicije ne postavlja nikakve političke uslove, niti se meša u unutrašnje poslove suverenih zemalja. U vreme sveopšte gladi za investicijama, Kina se javlja kao partner, a ne kao nasilnik na drumu. I za Srbiju to može da znači milenijumski preokret.

[/restrictedarea]