Почетна / Србија / Мир на нишану

Мир на нишану

Sruseni spomenikПише Никола Врзић

Постоји ли још неки циљ изненадног таласа напада на Србе на Косову и Метохији, осим циља на који смо се досад већ навикли? И зашто Данијел Сервер позива на што скорије формирање војске Косова због опасности од напада Војске Србије?

На Косову и Метохији ништа ново, али превише старог у јако кратком року. А како се у јужној српској покрајини „мало шта дешава случајно, без неког плана или позадине“, како то ових дана рече заменик косовског премијера Бранимир Стојановић, врло је тешко одбранити се од нагона за истраживањем позадине најновијих напада на (преостале) Србе на КиМ. Тим пре што је прошле недеље, отварајући Министарски састанак ОЕБС-а у Београду, премијер Србије Александар Вучић упозорио да је „Балкан и даље буре барута коме је потребна једна искра да поново експлодира“: „Морам да искажем личну бојазан и искрени страх од могућности урушавања стабилности на Балкану. Србија је чврста и стабилна земља, али довољно је неколико кризних ситуација у региону, у Македонији, Црној Гори, Приштини, да се цео регион поново упали.“

НАПАДИ НА СРБЕ Најпре је, у понедељак 30. новембра, на сеоску продавницу у српском селу Гојбуља код Вучитрна бачена бомба која само пуком срећом није експлодирала. У продавници, локалном месту окупљања, у тренутку напада налазила се већа група тамошњих Срба.

Затим је, 4. новембра, стигла вест да је у неколико наврата током три претходна дана каменована кућа седамдесетогодишњих Руже и Живана Мазића у Клини.

Па је у ноћи између недеље и понедељка, 7. децембра око три сата ујутру, нападнут Гораждевац код Пећи, метохијско село с посебним емотивним значајем због крволочног напада на српску децу из 2003. године у коме су, док су се купали у Бистрици, убијени дечаци Пантелија Дакић и Иван Јововић, а тешко рањени Драгана Србљак, Богдан Букумирић, Никола и Марко Богићевић и Ђорђе Угреновић. Тек да се не заборави, Албанци су тада и каменовали па запалили аутомобил једног од мештана Гораждевца који је рањену децу возио у болницу у Пећи. У овонедељном нападу на Гораждевац, елем, мецима је поломљен споменик убијеним дечацима, пуцано је на кућу петочлане породице Петровић, спаљена је трафика породице Вуксановић и запаљен аутомобил Славољуба Колашинца.

Да би касније истог дана, у понедељак увече, у Србобрану у општини Исток, такође у Метохији, било пуцано на продавницу Дане Симоновић у којој се поред власнице налазио и малолетни дечак.

Очигледно је да само пуком срећом у овим нападима нико није настрадао.

Наравно, ниједан од нападача није ухваћен. Као што нико није приведен због сумње да је учествовао у нападима. Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Приштини Грег Делави преко Твитера је „поздравио професионалну реакцију полиције Косова“. Власти у Приштини протоколарно су осудиле нападе, а речи критике и забринутости стигле су и од шефова Унмика и Оебса на Косову, Захира Танина и Жан-Клода Шлумбергера. Самуел Жбогар, ЕУ амбасадор на Косову, није нашао за сходно чак ни да се огласи. Можда није стигао, ових дана бави се промоцијом родне и полне равноправности и правима жена на Косову.

Све се ово, с превише добрих разлога, може сматрати већ виђеним (изузимајући Жбогарову заинтересованост за добробит косовских жена). Отуда се и циљ овог таласа напада на Србе може протумачити као стари и, авај, и те како познат: застрашивање Срба као метод њиховог протеривања из њихове и наше јужне покрајине. У том смислу, и реакција косовске полиције, у виду демонстрације немоћи за коју су добили похвалу америчког амбасадора, представља само још један доказ њиховог удруженог злочиначког подухвата на Косову и Метохији.

KiM 1НЕСТАНАК СТРУЈЕ У ГОРАЖДЕВЦУ Па ипак, ова изненадна учесталост напада на Србе – каквих неко време и у оваквом обиму ипак није било, и то пошто је Европска унија наградила Косово Споразумом о стабилизацији и придруживању, а Косово се сада и нарочито труди да се представи као цивилизовано место како би било награђено визном либерализацијом са Европском унијом – не може а да не привуче додатну пажњу и да оно већ виђено објашњење учини недовољним.

Могло би се помислити да је реч о спонтаној реакцији на Споразум о Заједници српских општина и на покушај Косова да се утрпа у Унеско који је пропао „на основу активне опструкције Србије“, како је то у резолуцији о Косову предложеној Европском парламенту напоменула известилац ЕП за Косово Улрике Луначек. Опет, да јесте тако, да напади на Србе јесу спонтана реакција незадовољних Албанаца, догодили би се још када је Косово пропало у Унеску, пре месец дана дакле, односно још крајем августа када је у Бриселу постигнут Споразум о ЗСО. Закаснела реакција, можда? Неће бити. Не реагује се закаснело овако серијски.

А постоји и још један, необично важан детаљ који нас и дефинитивно учвршћује у ставу да ови напади нису ни спонтани нити пука реакција. Током напада на Гораждевац, наиме, у овом селу и његовој широј околини нестало је струје. Управо ова чињеница показује да је напад био пажљиво планиран и синхронизован. А у томе, чини се, лежи и одговор на питање како су се непознати починиоци уопште усудили да тако темељно нападну Гораждевац. Да нису можда унапред знали да их у нападу нико неће узнемиравати?

И отуда, поново, питање: каква се намера крије иза овог таласа напада на Србе?

У потрази за одговором, ставимо ове догађаје у контекст у коме се уосталом и налазе. А контекст се састоји у одлуци председнице Косова Атифете Јахјаге да суспендује примену Споразума о Заједници српских општина док институција која себе назива Уставним судом Косова не одлучи да ли је тај споразум у сагласности са, јел’, Уставом Косова. Овај је контекст додатно оплемењен сузавцима у Скупштини Косова, насилним демонстрацијама, хапшењима опозиционих посланика, блокадом њихове скупштине у извођењу Самоопредељења Аљбина Куртија и Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја.

KiM 2СЕРВЕРОВА ПРЕТЊА Како и Јахјага и Курти и Харадинај имају озбиљне и доказане везе са Сједињеним Америчким Државама – Јахјагу је буквално из коверте извукао тадашњи амбасадор САД у Приштини Кристофер Дел, Харадинај је своју везу са ЦИА направио уочи и током НАТО агресије на СР Југославију, Куртијево Самоопредељење је подржао некадашњи шеф Верификационе мисије Вилијем Вокер кога западне дипломате оптужују да је агент ЦИА – и како нико од њих никада без одобрења Вашингтона није донео иоле озбиљнију одлуку, пре три недеље смо закључили да иза њихових поступака управо Вашингтон и стоји. Зашто? Због производње хаоса на Западном Балкану, проценили смо тада, позивајући да се с доношењем дефинитивног закључка причека док не видимо даљи развој догађаја на Косову и Метохији, „јер то ће представљати најбољи индикатор тренутних америчких намера и могућности на овом простору“. Уследио је овај низ напада на косметске Србе.

daniel serverХоће ли напади ескалирати? Покушава ли Америка тиме да запали и шири пожар? Или тиме само прети, најављујући да ће Србија бити притиснута да начини нове косовске уступке? Не може се другачије, него као претња новим пожаром и притисцима, протумачити позив Данијела Сервера Косову да „што пре“ формира своју војску. „Када ме мој комшија не признаје и када не размењује амбасадоре, опасност од евентуалног напада на моју земљу се повећава. Шта би се десило ако би Србија ушла на Косово са својом војском, на север, на пример?“, упитао се ових дана у интервјуу Радио-телевизији Косова. Јасно је да Косову не прети никаква опасност од уласка српске војске. И зашто би онај ко је север Косова предао Приштини сад са војском улазио на тај исти север Косова? Осим ако би на то био баш принуђен, директним нападом на Србију или погромом косметских Срба на који би морало да се одговори. Сценарио, очигледно, звучи крајње катастрофично и тешко је у њега поверовати, али нажалост није ни сасвим незамислив. Да су Американци за изазивање јако озбиљног рата сасвим способни, уосталом, сведочи и турско обарање руског сухоја изнад Сирије; руски премијер Дмитриј Медведев описао је ових дана тај (зло)чин управо као покушај изазивања рата. Да ли нам сличним безбедносним изазовом Сервер сада прети ако не признамо Косово и не разменимо амбасадоре с Приштином? Значи ли то да ће такав захтев ускоро, а не тек на крају преговора о прикључењу Европској унији, бити изручен пред Србију? Или се то Серверу омакло? Како год, тек, сачекајмо још мало, не губећи из вида да се на Косову „мало шта дешава случајно, без неког плана или позадине“…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *