Почетна / Култура / Бројање пара се наставља

Бројање пара се наставља

„Звездани ратови: Буђење силе“

Star WarsПише Владислав Панов

Иако би свакојаки тумачи значаја „Звезданих ратова“ волели да серијалу додају и некакво значајније вредновање, чак и филозофско, истина је далеко прозаичнија. Својим инфантилним порукама, плитким заплетом и увек најнапреднијим техничким иновацијама којима се „пуне очи“ гледалаца без опасности да се то исто учини и са интелектом, ова је свемирска сапуница бајковитог потенцијала очарала милионе инсистирањем на наивном тумачењу исконске, библијске (?) борбе између добра и зла

У најави коначног доласка седмог наставка „франшизе“ под називом „Звездани ратови“ која траје већ неколико година, а током последњих дванаестак месеци је маркетиншки драматично интезивирана, актуелно коначно присуство овог филма у светским биоскопима (и нашим, разуме се) до те мере је постало важно, узбуђујуће и за цео свет одушевљавајуће да је у потпуности оправдана давнашња реклама која потенцира да је нови део саге „Звезданих ратова“ најприжељкиванији филм у историји покретних слика, па и шире, свега што је икада постојало у нашем, вероватно и свим другим универзумима. Смешно коментарисање дечје халапљивог и нестрпљивог од верне публике сањаног доласка овог филма у биоскопе је у једном важном сегменту врло озбиљно и одрасло. Ова сада већ седмоделна сага, започета још крајем седамдесетих година прошлог века, најпре и пре свега је велики, велики посао. И док се у први мах то није могло плански искалкулисати и стратегијски одрадити, уочи седмог наставка у штабовима империје бога овог серијала Џорџа Лукаса на сталној плати су представници универзалне силе (не ове која се буди у његовом детињем филму) и они се врло озбиљно, и те како смишљено и стратегијски баве терминима попут економије понашања, креативног одлучивања, потрошачке психологије, когнитивне науке и слично.

[restrictedarea]

star-wars-force-awakens-official-poster1Еклектичка комбинаторика Уз њих ту су и остали махери данашњег глобализма када је реч о отимању пара – аналитичари брендова и „тумачи“ публике, експерти дејства и утицаја реклама, стручњаци потрошачког духа најширег спектра конзумеризмом опијеног универзума. Најбољи међу њима били су месецима током припреме и рада на новом наставку „Ратова звезда“ на чувеном „креативном ранчу“ Џорџа Лукаса. Срећна фамилија профитера и самозваних генија за отимање пара је под Лукасовим патронатом и његовом неумољивом диригентском палицом створила, радећи од јутра до сутра, још једно ремек-дело свемирске сапунице коме сада свет не успева да одоли без обзира на своје проблеме (или баш захваљујући њима), истински озбиљна искушења у свакодневној борби за опстанак и на преостале егзистенцијалне изазове с којима се пре него што крене у бесомучно трошење суочава сваки представник модерне цивилизације. Иако је, дакле, реч о култном филмском серијалу, односно по новоговору глобализације „бренду“, коме се сада више никако не да одолети, сви ти експерти су добро заврнули рукаве не би ли зарадили своје замашне хонораре у што исплативијем испоручивању најелегантније и по ауторе најкорисније стратегије за черупање публике. На том ранчу је између радосних вечерњих пијанки и туробног целодневног ринтања радило неколико паралелних трустова мозгова који су обезбедили све неопходне аспекте иницирања новог, потенцијално такође изузетно исплативог турнуса наставака „Звезданих ратова“. Чинило се да јагма за новим авантурама јунака овог серијала јењава пошто су вишегодишњим развлачењем „предрадње“ у претходна три, такозвана „пренаставка“ и неадекватним уозбиљавањем садржаја ових филмова били угрожени комерцијални интереси студија и осталих актера ових филмова. У најновијем, седмом делу, међутим, таква опасност не постоји. Не само да је припрема за једнодушно егзалтирани дочек свеобухватна и потентна што се тиче рекламне подршке већ је и продукцијски обезбеђено све оно што се сматра неопходним за понављање успеха прва три филма. У најкраћем, седми део је лукава и виспрена еклектичка комбинаторика свега што је „прошло“ у прва три филма. Враћени су чувени јунаци, све са времешно патетичним Харисоном Фордом и његовим геријатријским Ханом Солоом, чија је саможртва (глумчева), додуше, добила посебан смисао у убијању његовог лика, па је тако серијал придодао свом сапунастом садржајном богатству и оцеубиство јер је Сола у коначном обрачуну филма од живота раставио злом савладани син. Ту су и Марк Хамил, једнако временом оштећен, као чувени Лук Скајвокер (за њим добар део филма јурцају сви актери новог заплета, јер је он, као, „нестао“) и Кери Фишер у поновном тумачењу Лукове сестре Леје. Чубака, симпатичне кознерве од робота, мрачна и светла страна Силе, квазифилозофски изазови иза магнетичног утицаја њиховог на ликове приче, бесомучна јурњава, пуцњава и ратовања, са све по трећи пут у серијалу „узбидљивим“ уништавањем планете од стране оних који су огрезли у мрачној страни Силе, па чак и до тако непотребно поновљеног искушавања јунака у пустињском беспућу (исусовско преиспитивање вере!), све је то присутно и овде, баш као што је у скоро истим дозама било и у првим наставцима „Звезданих ратова“. И никоме то није сметало, говоре извештаји са биоскопских благајни. Да ће се и овај седми део саге придружити претходним комерцијалним гигантима, немогуће је сумњати. Наводно, филм је већ после само неколико дана превалио зараду на светском тржишту од двеста милиона долара. Његове невероватно високе оцене од стране публике, па и једног дела критике, део су поштовања феномена који траје деценијама и прелази у сва могућа агрегатна стања без обзира на оно што нуди. Лукас је знао да ће његов тим (тандем чувених сценариста чине славни синеаста Лоренс Каздан, који је радио на претходним наставцима, и захваљујући серијалу „Изгубљени“ и потоњим ауторским доприносима на бројним другим телевизијским подухватима култно од публике обожавани Џеј Џеј Абрамс) створити комерцијално прихватљиви додатак пословној „франшизи“ од које је својевремено уосталом и почело вредновање филмског рада бројањем милиона на биоскопским благајнама. Револуционарна комерцијализација филмске уметности почела је баш тада кључним филмовима Лукаса и пријатеља му Стивена Спилберга (овај потоњи најпре са Индијаном Џонсом, чији пети део, занимљиво, опет са времешним и опраштајућим Харисоном Фордом у репетицији свог чувеног лика треба да буде ускоро снимљен), она је престала да буде уметност и постала је индустрија.

Глобализација (не)укуса филмске индустрије Случај „Звезданих ратова“ то најбоље илуструје. У деценијама од првог до овог седмог наставка ова „франшиза“ је досегла култни статус као ниједан филмски производ пре, па ни после. Лук Скајвокер, Сила, Хан Соло, Принцеза и остали су се зарили у срца забрињавајуће бројног аудиторијума који је у свим другим параметрима до те мере различит да је потпуно неспојив. Везује их једино овај серијал. Отуд толика армија обожавалаца удружена у хиљаде клубова поклоника ових филмова широм света која одржава редовне конгресе за којима влада права помама. Отуд неколико изузетно комерцијалних видео-игара, стрипова, цртани ТВ серијал, пропратна одевна и сувенирска индустрија, до границе најзагриженијег верског заноса одушевљавање са свим што има везе са „Ратовима звезда“ чак, може се рећи, милионске армије фанатика ових филмова. А не може се рећи да је карактерно изражена америчка инфантилност узрок и последица оваквог статуса Лукасовог продукта живота (који га је, занимљиво, ипак, после вишегодишњег одолевања лукративним понудама, за чак четири милијарде долара продао конкурентском студију Дизни!) јер га једнако фанатично подржавају и поштују исте такве присталице из осталог дела света. „Ратови звезда“ су отуда глобализација (не)укуса филмске индустрије. На њеном је успостављању рађено деценијама. Феномен је то који треба најпре посматрати из те перспективе. Иако би свакојаки тумачи значаја „Звезданих ратова“ волели да серијалу додају и некакво дубље вредновање, чак и филозофско, истина је далеко прозаичнија. Својим инфантилним порукама, плитким заплетом и увек најнапреднијим техничким иновацијама којима се „пуне очи“ гледалаца без опасности да се то исто учини и са интелектом, ова је свемирска сапуница бајковитог потенцијала очарала милионе инсистирањем, поред свега поменутог, увек из позадине, уз помоћ психолошких смицалица на почетку текста спомињаних махера обмане, на том наивном тумачењу исконске, библијске (?) борбе између добра и зла која најефектније погађа гледалиште, и својом једноставношћу им подмирује приземне потребе и духа и срца. Из неког разлога баш такав се бајковити антагонизам и даље врло радо прихвата, цени и комерцијализује. Зато је у свему овоме најважнија вест да се осми наставак управо снима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *