Почетна / Регион / Хрватска после избора – Куда води овај Мост?

Хрватска после избора – Куда води овај Мост?

Izbori HrvatskaПише ВИКТОР МАТИЋ

Док су се у предизборној трци Хрватска демократска заједница и Социјалдемократска партија утркивале у негативним порукама према Србији, коалиција Мост схватила је да грађани Хрватске заправо траже корените реформе, те је сада у ситуацији да одлучи ко ће водити владу нашег суседа у наредне четири године

Коалиција независних листи Мост највеће је изненађење парламентарних избора у Хрватској одржаних 8. новембра и сада је у позицији да пресуди ко ће водити хрватску владу у наредном мандату. Иако се наслућивало да ће Мост постати трећа политичка снага у Хрватској, нико од тамошњих аналитичара није ни наслутио да ће та разнородна коалиција са 19 мандата бити у улози највећег изборног победника. Централно питање за све тумаче резултата избора у Хрватској сада ће бити како је то коалиција формирана пре мање од годину дана успела да се наметне као одлучујући фактор између два џина хрватске политичке сцене – ХДЗ-а, странке десног центра, и СДП-а, партије умерене левице.

Наиме, Патриотска коалиција коју је предводио ХДЗ успела је да на изборима у недељу освоји 59 мандата, од којих су три дошла из дијаспоре. Владајући СДП је са својом коалицијом освојио три мандата мање, али су заправо опозиција и власт завршили потпуно изједначени јер је регионална странка из Истре, део актуелне владајуће већине, добила три посланика, те су тасови на хрватској изборној ваги остали у равнотежи. Оно што ће сигурно да превагне јесте 19 мандата коалиције Мост која је, свесна своје неочекиване улоге, одмах јасно истакла да жели да одреди и новог хрватског премијера и курс нове владе наших суседа.

Но, пре тога, Мост ће о кључним питањима морати да постигне договор унутар коалиције, састављене од више разнородних странака и локалних лидера који немају јединствен поглед на будућу хрватску политичку сцену и правац у коме држава треба да крене. Они су углавном десне оријентације и настоје да се профилишу на рачун ХДЗ-а, па је због тога, према првим проценама, нешто извеснија коалиција са странкама левице окупљене уз СДП. Поред тога, поједини локални лидери из Моста имају нерашчишћене рачуне са ХДЗ-ом, а то додатно ојачава спекулације да ће странка Томислава Карамарка остати у опозицији и у наредном мандату. Али политика је препуна изненађења, тако да не би било превише чудно ни уколико ХДЗ буде у прилици да се домогне власти. Ипак, у СДП-у сада верују да ће добити и подршку седам од осам посланика мањина (међу којима и тројице српских посланика), па у преговоре са Мостом улазе са коалицијом од 66 посланика, што ипак није довољно за апсолутну већину у Сабору са 150 места. Зато је јасно да је судбина Хрватске у рукама Моста ако успеју да на окупу задрже свих 19 посланика.

[restrictedarea]

Drago PrgometКО ЈЕ КО У МОСТУ Као што је интригантан успех новоформиране коалиције на изборима, тако су и занимљиви профили личности предводника Моста. Та коалиција нема јасну вертикалну хијерархију, али су се у јавности као вође ипак наметнула два лекара – психијатар Божо Петров и хирург Драго Пргомет. Први је већ навикао Хрватску на изненадне политичке победе. Петров је, иначе, градоначелник градића Метковић у јужној Далмацији, а на ту позицију је дошао након избора 2013. године на којима је, равно ниоткуда, победио Стипета Грабића који је градићем владао пуних 16 година. Петров, рођен 1979. године, брзо је оправдао поверење бирача. Први потез му је био да своју и плату запослених у локалној самоуправи смањи на законски минимум. Међутим, то популистичко смањивање зарада сигурно му не би донело велику популарност у Хрватској да у међувремену није успео да преполови и дугове града и уведе јасне процедуре јавних набавки што му је донело и награду најбољег градоначелника у Хрватској.

Петров је познат и по ставовима којима је јасно бранио права радника и наводио да њихово задовољство радним местом и платом морају бити испред сваке капиталистичке догме о профиту. Уз то, Петров је градио имиџ и на порукама да се неће дуго задржавати у политици, већ само четири до осам година, колико му је потребно да изврши неопходне реформе у хрватском друштву, па би се потом вратио свом позиву. Поред тога, свом гласачком телу непрестано је понављао да треба да изађе на биралишта и гласа, ако ни због чега другог, а оно због незадовољства тренутном ситуацијом у Хрватској. Његови позиви, као и слоган „Мост – бити повезан а не везан“ очигледно су дали резултата и сада је та коалиција у позицији да бира с ким ће у нову владу, док се Петров све чешће помиње и као могући мандатар.

Bozo PetrovДруги најутицајнији члан коалиције Мост је ХДЗ-ов дисидент Драго Пргомет, искусни политичар који је већ изјавио да ће његова коалиција одредити новог премијера, а да то сигурно неће бити ни председник ХДЗ-а Томислав Карамарко, ни лидер СДП-а и садашњи премијер Зоран Милановић. Иако је био потпредседник ХДЗ-а, Пргомет никада није заиста припадао тој странци и многи су га посматрали као страно тело у партијском организму. Пргомет се у прошлости успротивио многим кључним одлукама ХДЗ-а, као што су избацивање бивше премијерке Јадранке Косор из странке, подршка протестима ветерана рата деведесетих година и одлука да се крене радикалније ка десном крилу политичког спектра. Све то довело га је у сукоб са Карамарком, па је Пргомет сам одлучио да се повуче из ХДЗ-а у фебруару ове године. Интересантно је да се Мосту званично прикључио у септембру, али му то није сметало да постане човек број два те коалиције, нити да је доведе до неслућеног успеха. Сада се Пргомет види и као кључни човек који ће, због нетрпељивости према ХДЗ-у и Карамарку лично, Мост ипак одвести у коалицију са СДП-ом.

Међутим, Мост је разнородна коалиција у којој има и слободних стрелаца – један од будућих посланика те организације Роберт Подолњак казао да је темељне реформе могуће остварити само уз подршку СДП-а и ХДЗ-а, па да би владајућа коалиција требало да се састоји од три партије са највећим бројем гласова. Насупрот њему, страначки колега Стипе Петрина најавио је да ће изаћи из коалиције и повести са собом још најмање пет посланика уколико се остали у Мосту одлуче за коалицију са ХДЗ-ом. Петрина је предложио да се формира влада националног јединства коју би предводио Мост. За сада није јасно ни да ли та коалиција заправо жели да уђе у владу. Божо Петров је у првим реаговањима казао да би његова коалиција могла да подржи мањинску владу неке од великих коалиција у парламенту само док спроводи договорене реформе. Међутим, изгледа да се то није свидело осталима у коалицији, дали су изјаве да Мост мора да преузме одговорност коју су им грађани дали на изборима и постане део извршне власти. Било како било, у Мосту су се сложили да немају превише времена за оклевање и најавили су да ће коначну одлуку донети за највише 15 дана колико су дали СДП-у и ХДЗ-у да их убеде да имају потребни реформски капацитет. Пре свега, у Мосту су ипак решили да заједнички направе листу реформи које треба спровести и рок за њихову примену што ће бити најважнији услов за склапање потенцијалне коалиције. Према Уставу Хрватске председник Републике одлучује коме ће дати мандат за састав владе, а он има 60 дана да у томе успе или задатак препусти некоме другоме. Уколико ниједна странка не може да формира нову власт, избори се понављају.

ГУБЉЕЊЕ ЗНАЧАЈА ЗА СРПСКЕ ПОСЛАНИКЕ Неочекивани успех коалиције Мост донекле је релативизовао успех Самосталне демократске српске странке која је освојила три мандата. Очекивало се да у неизвесној борби између ХДЗ-а и СДП-а српски посланици буду језичак на ваги који би преломио питање победника, али је сада готово извесно да они неће имати тако важну улогу. Наравно, уколико Мост остане јединствен и заједнички изабере коалиционог партнера у новој хрватској влади. Можда би то могло да значи и извесно олакшање за српске посланике јер неће бити од пресудног значаја за Хрватску у периоду када су односи те државе са Србијом доведени до усијања након обележавања 20. годишњице војне акције Олуја, укидања ћириличних табли у Вуковару, економског рата након неслагања о питању миграната и „трке у наоружању“ у последњим данима октобра. Потпредседник СДСС-а Милорад Пуповац казао је да српска мањина након ових избора ипак не може очекивати много боље дане. Коментаришући успех Моста, он је рекао да је реч о позитивном изненађењу. „Од свих зала то је најмање, али постоји проблем како избећи кризу уколико преговори не успеју“, рекао је Пуповац и додао да је СДСС већ добио позиве на разговоре о будућој влади од најпопуларнијих хрватских странака.

Milorad PupovacШто се Србије тиче, избори у Хрватској могу да значе смиривање тензија на релацији Београд–Загреб. Највеће странке у Хрватској добиле су поруку да је тамошње мњење одлучно да се позабави пре свега економским проблемима и потребом да се мења крвоток хрватске економије и суштина тамошњих институција. Брзо формирање хрватске владе могло би да дâ нови замах побољшању односа Београда и Загреба, баш као што је то учинила и последња сарадња у третману избеглица са Блиског истока. Усред најава о потенцијалном кризном жаришту на Балкану, па и могућим сукобима, то би била добра вест за све. Али то ће најпре зависити од одговора на питање да ли Мост има капацитета да одигра улогу кохезивног фактора у подељеном хрватском друштву и чиниоца који може да покрене позитивне процесе у региону.

СТАТИСТИКА

Избори 8. новембра били су осми по реду парламентарни избори од када је Хрватска прогласила самосталност, и на њима је гласало око 3,8 милиона бирача.

За улазак у парламент борило се 166 листи са више од 2.300 кандидата. По 14 посланика бирано је у десет изборних јединица, а три посланика бирала је хрватска дијаспора у посебној 11. изборној јединици.

Припадници националних мањина имају укупно осам посланика, од којих најмање три места припадају Србима. Мањине могу да гласају или у 12. изборној јединици, или по месту пребивалишта у некој од десет изборних јединица за опште листе.

Новина на овим изборима је преференцијално гласање, што значи да су поред листе бирачи могли да заокруже и свог кандидата с листе за коју су гласали. Кандидати који тако освоје више од десет одсто гласова имају предност за улазак у парламент без обзира на то који су на листи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *