Почетна / Интервју / Сергеј Степашин – И Русија и Србија тре ба да се окрену  себи

Сергеј Степашин – И Русија и Србија тре ба да се окрену  себи

Sergej Stepasin 01разговарала Мила Милосављевић

Ми смо отворени као тржиште за вас, међутим, нама су потребне много веће количине од оних које Србија тренутно производи, и веома сам срећан што је то једна од кључних тема посете вашег премијера Русији

Гост српске престонице и Међународног сајма књига у Београду протекле недеље био је Сергеј Степашин, истакнути руски политичар. Током своје каријере Степашин је, између осталог, обављао функцију премијера Русије, министра правде, министра унутрашњих послова, првог човека Федералне службе безбедности… док је данас веома активан у невладином сектору, што му омогућава да своје ставове исказује јасно и недвосмислено. Наш саговорник је свечано отворио руски штанд на Сајму књига, а говорио је на представљању књиге српског амбасадора у Москви Славенка Терзића „Стара Србија. Драма једне европске цивилизације“, објављене на руском језику.

„Сајам књига у Београду на мене је оставио веома дубок утисак. Већ од самог отварања, импресионирали су својим говором и Наталија Нарочницкаја и Емир Кустурица, а срећан сам и због представљања књиге Славенка Терзића, коју сматрам изузетном јер је посвећена трагедији српског народа и српске православне цивилизације, и мислим да треба да буде уџбеник за све оне који желе да знају историју и истинске разлоге прошле трагедије у Југославији и Србији.“

Како видите наступ Русије на овогодишњем Сајму књига у Београду? Како оцењујете културну сарадњу наше две земље?

Русија се озбиљно представила на овом сајму обиљем наступа, презентација, промоција књига и изложби. У Београд су овом приликом дошли и знаменити руски писци. Србија је наша братска земља и наши планови у вези са културном сарадњом веома су озбиљни. Имамо намеру да их реализујемо и интензивирамо у што већем обиму.

[restrictedarea]

Русија је данас једна од највећих геополитичких сила у свету и, као таква, суочена је са огромном одговорношћу и тешким задацима. Који су приоритети Русије данас када је у питању спољна политика на глобалном нивоу?

Sergej Stepasin 02Ситуација у свету данас није нимало једноставна. Умногоме су закомпликовани односи са САД, као и са европским земљама које су увеле санкције Русији. Тешка је и ситуација у Украјини, Сирији. Међутим, надамо се расплету и разрешењу одређених проблема, попут решења санкција за почетак. Поред одсуства сарадње са земљама које су се, како ставовима тако и конкретним санкцијама, окренуле против Русије, ми негујемо изузетне, пријатељске односе са Индијом, Кином, Бразилом, земљама Латинске Америке, наравно и Србијом нашом братском земљом. Управо релације са овим земљама доприносе нашем општем ставу о одсуству изолације. Русија није изолована упркос санкцијама и онима што настоје да је изопште са светске сцене. То је наравно немогуће. На нама је да одредимо своје циљеве и да доследно следимо тај пут. Показали смо то и у пракси, конкретно у Сирији. Оптимиста сам, и то бих хтео да нагласим. Када то кажем, мислим и на разрешење кључних, данас горућих сукоба у свету. Последње што бих о овом питању желео да изнесем јесте да би и Русија и Србија требало да се окрену себи и да развијају сопствене потенцијале, и у вези привреде и пољопривреде, економије у најопштијем смислу те речи. Мислим да је стабилна економија и максимално искоришћавање сопствених потенцијала предуслов сваке самосталности и развоја.

Кад смо код санкција Русији, показало се у пракси на вашем примеру да свако зло носи извесно добро. Ваша економија се у извесном смислу препородила. Како бисте објаснили тај, у неку руку привредни феномен?

Никаква трагедија није се десила у вези са санкцијама. Ми то нисмо тако доживели. Имали смо и пре санкција добро устројене координате за развој економије у свим смеровима и областима. Санкције су нам дале само додатни импулс када је у питању развој. Чак и у области аграра имамо изузетан успех и резултате. Сматрам стога да Србија мора да развија свој потенцијал. Ви имате врхунски квалитет воћа, поврћа, вина, меса. Ми смо отворени као тржиште за вас, међутим, нама су потребне много веће количине од оних које Србија тренутно производи, и веома сам срећан што је то једна од кључних тема посете вашег премијера Русији. Радује ме отварање Српског дома у Русији, а охрабрује и делање вашег амбасадора у Москви, господина Славенка Терзића. Све ово ме чини оптимистом око даљег развоја и унапређивања односа наше две земље.

Упркос томе што наше две земље вежу нераскидиве братске везе, чињеница је да се економска сарадња развија веома споро и да се на путу њеног развоја годинама уназад појављују бројне препреке које не заобилазе чак ни приоритетне видове трговине, извоза пољопривредних производа. Како објашњавате то?

Управо је актуелна посета вашег премијера Русији преломна за успостављање кључних координата даље сарадње на пољу економије између Русије и Србије. Међутим, поред тог договора на врху, моја препорука је да ваши министри, градоначелници већих градова, приватни предузетници такође покажу иницијативу. Наша политика, будући да смо, поновићу, везани чврстим, нераскидивим везама и да су наши народи одувек били блиски, иде у правцу обезбеђења многих олакшица око поједностављења поменуте економске сарадње, и то би требало узети у обзир као важну чињеницу.

НАТО има нескривене тенденције приближавања Русији. Црна Гора је најсвежији пример, да и не говоримо о окупираној територији Србије, Косову и Метохији, и војној бази „Бондстил“. Чак и у Србији можемо да чујемо гласове који пропагирају НАТО и заговарају приступ тој алијанси. Како видите ову ситуацију?

Став Русије око проширивања НАТО-а је јасан свима. Приликом последњег састанка нашег државног руководства са генералним секретаром НАТО-а обећано је да неће бити проширивања, али испало је сасвим другачије. Што се тиче окретања Црне Горе према НАТО-у, не видимо у томе ништа добро и не радујемо се томе. Видимо кршење датог обећања од стране НАТО-а, и јасно је да народ у Црној Гори не подржава иницијативу прикључивања Алијанси. Што се тиче Србије, мислим да је бесмислено размишљати о уласку у НАТО будући да се и дан-данас виде последице бомбардовања из 1999. године.

Србија више није под бомбама, међутим, када је у питању Косово и Метохија, води се, судећи по низу догађаја а нарочито последњој иницијативи уласка „Косова“ у Унеско, један перфидан, подмукли рат. Какав је ваш став с тим у вези, посебно имајући у виду да се у новембру воде преломни договори и доноси коначна одлука у вези са овим?

Сматрамо да Унеско треба да покаже поштовање према културној баштини сваког народа. Нагласио бих да Русија не признаје Косово као државу, а да ћемо о иницијативама за улазак „Косова“ у Унеско још разговарати.

Како оцењујете ситуацију у Украјини данас, и каква је ваша визија око њеног разрешења?

У вези са питањем око Крима немамо никакву дилему. Крим је био и остаје део Русије. То схвата и руководство Украјине, али се о томе јавно не изјашњава. Што се тиче ситуације на југоистоку Украјине и у Украјини уопште, најбитније је да се држимо споразума из Минска који је потписао и Порошенко. Најважније јесте да се тренутно не воде битке и да нема људских жртава. Има више од милион избеглица из Украјине у Русији. Треба зауставити овај рат и омогућити људима да се врате својим кућама. Што се тиче споразума из Минска, потребно је да га се обе стране придржавају по свим тачкама и то је пут ка разрешењу кризе. Веома лош је недавни прекид авио-саобраћаја, који је највише угрозио око пет милиона Украјинаца који раде у Русији, да не говорим о економским последицама оваквог чина. Ми смо једна крв, имамо једну историју и мислим да треба да живимо као пријатељи и суседи, а не као непријатељи.

Као политичар иза кога стоји бриљантна каријера и као неко ко има одличан увид у међународне односе, у ситуацију која се тиче даље судбине и пута наше цивилизације, молим вас да нам на крају разговора одговорите на питање: Куда иде овај свет?

Одговор бих свео на истицање две пошасти савремене цивилизације. Видим две претње свету данас. На првом месту, ту је верски екстремизам, као нови изазов са којим се суочава цели свет. Морамо сви заједно да се боримо против овог зла, иначе оно неће бити побеђено. Друга опасност лежи у урушавању елементарних вредности попут породице, подстицањем једнополних бракова. Не бих волео да нам се кроз стотинак година већина деце рађа из епрувете. Треба учинити све да се праве, истинске вредности сачувају.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. … Србија би у пољопривреди много тога могла да произведе, али, колико је то, не само Русима познато, овде је сваки који је покушао нешто више да произведе – неизоставно, бар неколико пута био преварен ? Тако је било и у време социјализма, и наставља се, до данашњих дана . НИКАДА, од 1945. године држава овде или није хтела или није знала како да заштити на хиљаде приватних пољопривредних произвођача… ?! А прави развој и напредак овде не значи пар примера на ТВ, већ да се у сваком селу све више производи. Сељаци то могу, а и незапослени би се у то укључили, али „кључна“ реч, остаје – ОТКУП, јер од оног принудног, после 1945, у свим осталима је било варања – на штету произвођача; или се уопште уговори нису поштовали, или су мењани, на штету сељака, или новац уопште нису добили или тек после дугог времена и перипетија ?! Руси, или когод други, ако хоће да имају производњу квалитетне хране, требало би да се унапред одрекну – авантуризма, екстра-профита и сличних начина наглог богаћења / јер смо то већ – видели/ и да уђу са капиталом – за хладњаче, складишта, откупна места, са својом банком или штедионицом, па да постепено крену да уговарају, – фер и поштено и да се држе уговореног, јер до сада тога / част ИЗУЗЕЦИМА/ баш и није бивало… ?!




    0



    0
  2. Да, мислим да се Русија и Србија треба да се окрену себи, и да искрено и са пуно љубави, послују и
    напредују. Народи смо са најближом историјском прошлошћу, вером и животним искуством.
    Српски народ је вредан и живи на земљи која може дати богат род, земља нам још није загађена па су
    плодови здрави. Индрустрија је запостављена и запуштена, али са мало више труда може стати на своје ноге, и корист од ње биће велика, јер знање потребно за рад и производњу је задовољавајуће, и на високом нивоу. Можемо постићи велике домете радећи заједно.
    Да Русија и Србија на истом задатку ,сложно радити у корист народа и руског и српског.




    0



    0
  3. РАДОСЛАВ

    Гос, Сергеј наши народи имају осећај јединства и припадности истим коренима славенских народа. У питању су политике које воде јединству или раздвајању, тога је било доста у прошлим временима. Верујем дасу та времена прошлост и даје време садашњости и будућност.
    Мала Србија може свој спас наћи само уз ВЕЛИКУ БРАТСКУ РУСИЈУ. Политика председника Путина води том успеху. Незнам дали је наш председник владе Вучић осетио видео моћ Русије.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *