Sergej Stepašin – I Rusija i Srbija tre ba da se okrenu  sebi

razgovarala Mila Milosavljević

Mi smo otvoreni kao tržište za vas, međutim, nama su potrebne mnogo veće količine od onih koje Srbija trenutno proizvodi, i veoma sam srećan što je to jedna od ključnih tema posete vašeg premijera Rusiji

Gost srpske prestonice i Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu protekle nedelje bio je Sergej Stepašin, istaknuti ruski političar. Tokom svoje karijere Stepašin je, između ostalog, obavljao funkciju premijera Rusije, ministra pravde, ministra unutrašnjih poslova, prvog čoveka Federalne službe bezbednosti… dok je danas veoma aktivan u nevladinom sektoru, što mu omogućava da svoje stavove iskazuje jasno i nedvosmisleno. Naš sagovornik je svečano otvorio ruski štand na Sajmu knjiga, a govorio je na predstavljanju knjige srpskog ambasadora u Moskvi Slavenka Terzića „Stara Srbija. Drama jedne evropske civilizacije“, objavljene na ruskom jeziku.

„Sajam knjiga u Beogradu na mene je ostavio veoma dubok utisak. Već od samog otvaranja, impresionirali su svojim govorom i Natalija Naročnickaja i Emir Kusturica, a srećan sam i zbog predstavljanja knjige Slavenka Terzića, koju smatram izuzetnom jer je posvećena tragediji srpskog naroda i srpske pravoslavne civilizacije, i mislim da treba da bude udžbenik za sve one koji žele da znaju istoriju i istinske razloge prošle tragedije u Jugoslaviji i Srbiji.“

Kako vidite nastup Rusije na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu? Kako ocenjujete kulturnu saradnju naše dve zemlje?

Rusija se ozbiljno predstavila na ovom sajmu obiljem nastupa, prezentacija, promocija knjiga i izložbi. U Beograd su ovom prilikom došli i znameniti ruski pisci. Srbija je naša bratska zemlja i naši planovi u vezi sa kulturnom saradnjom veoma su ozbiljni. Imamo nameru da ih realizujemo i intenziviramo u što većem obimu.

[restrictedarea]

Rusija je danas jedna od najvećih geopolitičkih sila u svetu i, kao takva, suočena je sa ogromnom odgovornošću i teškim zadacima. Koji su prioriteti Rusije danas kada je u pitanju spoljna politika na globalnom nivou?

Situacija u svetu danas nije nimalo jednostavna. Umnogome su zakomplikovani odnosi sa SAD, kao i sa evropskim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji. Teška je i situacija u Ukrajini, Siriji. Međutim, nadamo se raspletu i razrešenju određenih problema, poput rešenja sankcija za početak. Pored odsustva saradnje sa zemljama koje su se, kako stavovima tako i konkretnim sankcijama, okrenule protiv Rusije, mi negujemo izuzetne, prijateljske odnose sa Indijom, Kinom, Brazilom, zemljama Latinske Amerike, naravno i Srbijom našom bratskom zemljom. Upravo relacije sa ovim zemljama doprinose našem opštem stavu o odsustvu izolacije. Rusija nije izolovana uprkos sankcijama i onima što nastoje da je izopšte sa svetske scene. To je naravno nemoguće. Na nama je da odredimo svoje ciljeve i da dosledno sledimo taj put. Pokazali smo to i u praksi, konkretno u Siriji. Optimista sam, i to bih hteo da naglasim. Kada to kažem, mislim i na razrešenje ključnih, danas gorućih sukoba u svetu. Poslednje što bih o ovom pitanju želeo da iznesem jeste da bi i Rusija i Srbija trebalo da se okrenu sebi i da razvijaju sopstvene potencijale, i u vezi privrede i poljoprivrede, ekonomije u najopštijem smislu te reči. Mislim da je stabilna ekonomija i maksimalno iskorišćavanje sopstvenih potencijala preduslov svake samostalnosti i razvoja.

Kad smo kod sankcija Rusiji, pokazalo se u praksi na vašem primeru da svako zlo nosi izvesno dobro. Vaša ekonomija se u izvesnom smislu preporodila. Kako biste objasnili taj, u neku ruku privredni fenomen?

Nikakva tragedija nije se desila u vezi sa sankcijama. Mi to nismo tako doživeli. Imali smo i pre sankcija dobro ustrojene koordinate za razvoj ekonomije u svim smerovima i oblastima. Sankcije su nam dale samo dodatni impuls kada je u pitanju razvoj. Čak i u oblasti agrara imamo izuzetan uspeh i rezultate. Smatram stoga da Srbija mora da razvija svoj potencijal. Vi imate vrhunski kvalitet voća, povrća, vina, mesa. Mi smo otvoreni kao tržište za vas, međutim, nama su potrebne mnogo veće količine od onih koje Srbija trenutno proizvodi, i veoma sam srećan što je to jedna od ključnih tema posete vašeg premijera Rusiji. Raduje me otvaranje Srpskog doma u Rusiji, a ohrabruje i delanje vašeg ambasadora u Moskvi, gospodina Slavenka Terzića. Sve ovo me čini optimistom oko daljeg razvoja i unapređivanja odnosa naše dve zemlje.

Uprkos tome što naše dve zemlje vežu neraskidive bratske veze, činjenica je da se ekonomska saradnja razvija veoma sporo i da se na putu njenog razvoja godinama unazad pojavljuju brojne prepreke koje ne zaobilaze čak ni prioritetne vidove trgovine, izvoza poljoprivrednih proizvoda. Kako objašnjavate to?

Upravo je aktuelna poseta vašeg premijera Rusiji prelomna za uspostavljanje ključnih koordinata dalje saradnje na polju ekonomije između Rusije i Srbije. Međutim, pored tog dogovora na vrhu, moja preporuka je da vaši ministri, gradonačelnici većih gradova, privatni preduzetnici takođe pokažu inicijativu. Naša politika, budući da smo, ponoviću, vezani čvrstim, neraskidivim vezama i da su naši narodi oduvek bili bliski, ide u pravcu obezbeđenja mnogih olakšica oko pojednostavljenja pomenute ekonomske saradnje, i to bi trebalo uzeti u obzir kao važnu činjenicu.

NATO ima neskrivene tendencije približavanja Rusiji. Crna Gora je najsvežiji primer, da i ne govorimo o okupiranoj teritoriji Srbije, Kosovu i Metohiji, i vojnoj bazi „Bondstil“. Čak i u Srbiji možemo da čujemo glasove koji propagiraju NATO i zagovaraju pristup toj alijansi. Kako vidite ovu situaciju?

Stav Rusije oko proširivanja NATO-a je jasan svima. Prilikom poslednjeg sastanka našeg državnog rukovodstva sa generalnim sekretarom NATO-a obećano je da neće biti proširivanja, ali ispalo je sasvim drugačije. Što se tiče okretanja Crne Gore prema NATO-u, ne vidimo u tome ništa dobro i ne radujemo se tome. Vidimo kršenje datog obećanja od strane NATO-a, i jasno je da narod u Crnoj Gori ne podržava inicijativu priključivanja Alijansi. Što se tiče Srbije, mislim da je besmisleno razmišljati o ulasku u NATO budući da se i dan-danas vide posledice bombardovanja iz 1999. godine.

Srbija više nije pod bombama, međutim, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, vodi se, sudeći po nizu događaja a naročito poslednjoj inicijativi ulaska „Kosova“ u Unesko, jedan perfidan, podmukli rat. Kakav je vaš stav s tim u vezi, posebno imajući u vidu da se u novembru vode prelomni dogovori i donosi konačna odluka u vezi sa ovim?

Smatramo da Unesko treba da pokaže poštovanje prema kulturnoj baštini svakog naroda. Naglasio bih da Rusija ne priznaje Kosovo kao državu, a da ćemo o inicijativama za ulazak „Kosova“ u Unesko još razgovarati.

Kako ocenjujete situaciju u Ukrajini danas, i kakva je vaša vizija oko njenog razrešenja?

U vezi sa pitanjem oko Krima nemamo nikakvu dilemu. Krim je bio i ostaje deo Rusije. To shvata i rukovodstvo Ukrajine, ali se o tome javno ne izjašnjava. Što se tiče situacije na jugoistoku Ukrajine i u Ukrajini uopšte, najbitnije je da se držimo sporazuma iz Minska koji je potpisao i Porošenko. Najvažnije jeste da se trenutno ne vode bitke i da nema ljudskih žrtava. Ima više od milion izbeglica iz Ukrajine u Rusiji. Treba zaustaviti ovaj rat i omogućiti ljudima da se vrate svojim kućama. Što se tiče sporazuma iz Minska, potrebno je da ga se obe strane pridržavaju po svim tačkama i to je put ka razrešenju krize. Veoma loš je nedavni prekid avio-saobraćaja, koji je najviše ugrozio oko pet miliona Ukrajinaca koji rade u Rusiji, da ne govorim o ekonomskim posledicama ovakvog čina. Mi smo jedna krv, imamo jednu istoriju i mislim da treba da živimo kao prijatelji i susedi, a ne kao neprijatelji.

Kao političar iza koga stoji briljantna karijera i kao neko ko ima odličan uvid u međunarodne odnose, u situaciju koja se tiče dalje sudbine i puta naše civilizacije, molim vas da nam na kraju razgovora odgovorite na pitanje: Kuda ide ovaj svet?

Odgovor bih sveo na isticanje dve pošasti savremene civilizacije. Vidim dve pretnje svetu danas. Na prvom mestu, tu je verski ekstremizam, kao novi izazov sa kojim se suočava celi svet. Moramo svi zajedno da se borimo protiv ovog zla, inače ono neće biti pobeđeno. Druga opasnost leži u urušavanju elementarnih vrednosti poput porodice, podsticanjem jednopolnih brakova. Ne bih voleo da nam se kroz stotinak godina većina dece rađa iz epruvete. Treba učiniti sve da se prave, istinske vrednosti sačuvaju.

[/restrictedarea]