Почетна / Свет / Хеленски гладијатори нашег доба

Хеленски гладијатори нашег доба

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Грчка јавност нагађа и ишчекује одговоре: ко ће после предстојећих ванредних парламентарних избора у недељу – 20. септембра на својим леђима понети терет грчких дугова и непостојеће грчке привреде?

У доба старих Хелена гладијатори нису постојали, али су постојале „политичке арене“ по трговима Атине. Тако и данас, неки нови гладијатори заузимају своја места у политичкој арени где ће се борити до последње капи крви са својим крвожедним противницима, само да би добили трунку власти.

 

СКУП СПОРТ ЗА СИРОМАШНЕ

Ванредни парламентарни избори, који ће се одржати у Грчкој 20. септембра по много чему ће остати запамћени у историји политичког живота земље-колевке демократије. После такође ванредних парламентарних избора 25. јануара ове године, и референдума одржаног 5. јула, предстојећи излазак пред бирачке кутије коштаће грчку државу, односно народ 33,2 милиона евра. Скуп спорт за „сиромашне“ спортисте! То значи и да је Република Грчка ове године укупно потрошила 111 милиона евра да би омогућила свом народу да искаже политичка убеђења, те да крајње демократски подари своју наклоност вођама политичких фракција. А која је улога тих вођа на овим изборима?

Грчки аудиторијум је имао прилику минулог понедељка да прати телевизијску дебату између вођа, двеју тренутно најутицајнијих партија земље. Тако су Алексис Ципрас, бивши премијер и председник „Сиризе“ и Евангелос Мејмаракис, председник десничарске „Нове демократије“ укрстили своје мачеве у студију грчке Националне телевизије ЕРТ.

Двојица политичких првака су износили своје предизборне програме и одговарали на питања новинара из шест приватних телевизијских кућа. Необично је било то што су овог пута изостала грандиозна предизборна обећања. Харизматични Ципрас се опекао у претходној предизборној кампањи, негирајући постојање сваке могућности да прихвати нови пакет наметнутих мера штедње, што се на крају испоставило као неизбежни моменат његове политичке каријере која је тим чином постала жигосана. Е. Мејмаракис није имао шта да обећа народу, јер је свестан да ће у случају победе бити приморан да се бори са ветрењачама европских рођака, што искључиво „мељу“ наметнуте кредите. Гледаност је достигла чак 28,4 одсто, што значи да су бирачи у Грчкој већ преплашени од могућих економскополитичких, а понајвише социјалних мера и промена, које може донети будућа, нова влада.

[restrictedarea]

КА „ПОДНОШЉИВОЈ” КОАЛИЦИЈИ

Представници „Сиризе“ су после дебате изјавили да је њихов председник био доминантан, искрен и убедљив, док демократе тврде да је ЕТР указао да ће будући премијер бити Мејмаракис, јер је једноставно „украо“ пажњу и интересовање новинара. Бивши министар енергетике Панајотис Лафазанис, предводник Леве платформе и новоосноване странке Народног јединства је закључио да је дебата била само генерална проба сарадње „Сиризе“ и „Нове демократије“, двеју опција које уопште немају додирних тачака, али су расположене да сарађују јер им се власт свидела.

Посланички кандидат „Пасока“ Димитриос Константопулос је врло провокативно обелоданио да Ципрас „Пасоку“ намигује левим оком, а Мејмаракис десним, да би се додворавали социјалистичкој партији Андреаса Папандреуа како би могли, сваки понаособ, у датом тренутку политичке потребе да створе једну „подношљиву“ коалицију, јер је „Пасок“ мирна опција за обе заинтересоване стране.

Најсмешнији или боље рећи најтужнији коментари су били коментари грађана на Твитеру током дебате. Ти коментари су практично били поплава доброг грчког смисла за хумор а један од њих, који можда најсликовитије  приказује истину је „Један прича, други се смеје а ми остали плачемо“.

Новим испитивањем јавног мњења, од стране истраживачке куће „Пулс“, за рачун Акцион 24, дошло се до веома шокантних резултата у односу на резултате претходне недеље. Пре само седам дана „Сириза“ је водила са 1,5 до три одсто у односу на „Нову демократију“, док је сад „Нова демократија“ читавих 0,5 одсто испред неолибералне левице. Из истог извора проистиче да је „Златна зора“ опет на трећем месту по броју гласова испитаника, то јест да је за њу опредељено чак 6,5 одсто узорка гласачког тела.Такође, 6,5 одсто добијају „Пасок“ и „Димар“, док са пет одсто се вреднују „Потами“ и Комунистичка партија Грчке. „Народно јединство“ П. Лафазаниса једва да добија 2,5 одсто гласова, док бивши коалициони партнери „Сиризе“, десничарски Независни Грци не прелазе цензус.

На питање како процењују – која партија ће победити на предстојећим изборима 20. септембра, независно од личних политичких симпатија, 52 одсто испитаника је одговорило да ће победити „Сириза“, док је за „Нову демократију“ гласало само 36 одсто. Ципраса сматра бољим премијером 36 одсто испитаника, Мејмаракиса 34 одсто, док чак 28 одсто сматра да ниједан од њих није погодан за место и улогу премијера у Грчкој у 21. веку.

 

НАДА И ОДБРАНА

Бивши премијер Ципрас свакако очекује да добије већину у Парламенту. На предизборним говорима по градовима Грчке апелује на своје присталице али и на неодлучне, којих је чак осам одсто, да гласају за левицу, да јој дају прву шансу а не другу, јер сматра да ако „Сириза“ победи 20. септембра, створиће се права левичарска влада која пре свега има хумани карактер. Елоквентни Ципрас веома вешто избегава помињање  Солунског програма од јануара текуће године, али даје наду људима да још увек није све изгубљено, да постоји нада да се Грчка одбрани од „колонизатора“.

Ципрас поручује Грцима да: „Седмомесечне жртве нашег народа неће пасти у воду… 20. узимамо срећу у своје руке. Требало би да се решимо старих ствари. Да победимо и добијемо сутрашњицу.“ Наравно, бивши премијер је признао да је уговор са Институцијама потписан док су банке биле затворене, са пиштољем на слепоочници, али да је Грчка остала у еврозони и да се спречила појава друштвене и економске катастрофе народа, те да је Грексит дефинитивно удаљен из „видокруга“ грчке мире (судбине).

Чињеница је да је Ципрас изгубио трећину гласачког тела после потписивања трећег пакета помоћи. Многе младе присталице „Сиризе“ су се осетиле изневереним самим тим што је њихов председник погазио не само обећања од јануара, али је „превидео“, у интересу добра, резултате референдума у јулу, који нису били нимало занемарљиви. Шездесет три одсто бирача је тада гласало ОХИ за нове мере штедње.

Преостале присталице „Сиризе“ сматрају да ће нека будућа коалиција њихове партије са било којом десничарском фракцијом значити дефинитивну пропаст неолиберала Грчке. У медијима осуђују бившег премијера што је свог старијег сина уписао у први разред основне школе која је приватна. Сви се питају где су сада Ципрасова левичарска убеђења о изузетно високом квалитету државних установа Грчке, а надасве о квалитету државног образовног система.

 

ОРУЂЕ ВАРВАРСКЕ ПОЛИТИКЕ

У тренуцима док се Алексис Ципрас јуначки „борио“ против Мејмаракиса у телевизијској дебати, његов донедавни први саборац и најбољи сарадник, Јанис Варуфакис је био главни говорник на трибини у Лондону коју је организовао „Народни скуп против оштрих мера штедње“, а у себи обједињује више лево орјентисаних организација и покрета Британије. Аудиторијум Варуфакиса су већином чинили Британци, којима је бивши цар финансија Грчке изјавио да су од њега повериоци, у најкризнијим тренуцима по његову отаџбину, тражили да потпише зајам за који су знали отпочетка да Грци неће бити ни у стању, а ни у прилици да врате. По Варуфакисовом убеђењу, нису то урадили из идеолошких побуда, него је то било оруђе варварске политике која је за циљ имала застрашивање земаља „Јужног лука“ (Грчке, Италије, Шпаније). „Вредан смисао речи солидарност у еврозони је злостављен баш као и појам демократије у Ираку“ додао је на крају свог излагања Јанис Варуфакис.

Остаје питање – ко ће понети терет непостојеће грчке привреде на својим леђима после ванредних парламентарних избора 20. септембра. Да ли ће се победник радовати или ће ударати главом о зид не би ли нашао шаблон како би требало да се понаша према европским зајмодавцима. У сваком случају осиромашени народ Грчке наставља да плаћа своје режије и рачуне јер они свакодневно пристижу.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *