Почетна / Регион / Предизборни поен десници

Предизборни поен десници

Уставни суд Хрватске укинуо пресуду Санадеру у „случају Ина – Мол“

За „Печат“ из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ
Иво Санадер сада више није осуђеник, него „само“ оптуженик у загребачком истражном затвору Реметинац због случаја „Фими“

Уставни суд Хрватске 24. јула укинуо је пресуде Жупанијског и Врховног суда у случајевима „Хипо“ и „Ина – Мол“. Уставне судије нису се бавиле питањем да ли је бивши хрватски премијер Иво Санадер крив за ратно профитерство и примање мита (јер је то посао кривичних судова) већ да ли су поштована његова законска, уставна и конвенциона права!

Случај „Ина – Мол“ „пао“ је јер је Санадер осуђен за кривично дело против службене дужности – иако председник владе, као ни шефови странака – нису на таксативном попису државних чиновника које Кривични закон сматра „службеним или одговорним особама“.

Споран је и доказ примања мита, произашао из оцене хрватског Жупанијског и Врховног суда, да су уговори које је Санадерова влада склопила с мађарским „Молом“ противни интересима Републике Хрватске (у питању су уговори о међусобним односима и о гасном пословању)! Оба поменута суда оценила су да су ти уговори штетни за хрватске интересе, и аргументи да је Санадер примио мито, што је као метода доказивања индивидуалне кривице недопустиво. Тиме су „замагљене“ границе између кривичне одговорности Санадера за примање мита и политичке одговорности владе за склопљене уговоре.

[restrictedarea]

У образложењу одлуке Уставног суда Хрватске за овај случај подвучено је да за кривични поступак уопште није спорно питање „да ли су уговори били у интересу РХ“, јер сваки склопљени посао за који је тражено (или примљено) мито – противан је интересима РХ, без обзира на његове стварне учинке или доминантне политичке процене о штетности. Спорна процена уговора резултат је слободне судијске оцене, а не заштите „јавног интереса“ у којем би централно место имао Закон о приватизацији РХ – наводи се у образложењу одлуке Уставног суда.

Будући да ће у поновљеном поступку, чији је почетак заказан за 7. септембар, редован Жупанијски суд бити дужан да поштује став Уставног суда РХ, „питање свих питања“ јесте: Да ли уставноправни пропусти у новом поступку могу бити исправљени без промене „суштине ствари“? Чак и ако буде поново осуђен за оба случаја, Санадер ће профитирати, јер не може бити теже осуђен!

Највећи профитер „у случају Санадер“ ипак ће бити Мађарска. Може се рећи да је она победник већ сада. Поништавање правоснажне пресуде бившем премијеру Хрватске по оптужници из децембра 2011. да је за 10 милиона евра мита с главним извршним директором „Мола“ Жолтом Тамашем Хернадијем договорио измену деоничарског уговора и управљачка права у „Ини“ предао „Молу“ званична Будимпешта тумачи као пуно признање Загреба како јој је крајње „неоправдано импликовао нелегално пословање у Ини“, што се проширило и дискредитовало комплетну мађарску привредну елиту.

После одлуке хрватског Уставног суда „о случају Ина – Мол“ више не постоји ни промил шансе да мађарска компанија због неиздвајања гасног пословања из заједничке фирме и одштете која је до овог тренутка нарасла на три милијарде куна, повуче вашингтонску тужбу против Загреба. Иво Санадер је, подсетимо, 2009. године потписао и Деоничарски уговор, али и Уговор о гасном пословању. Усвајањем уставне тужбе Санадеру и укидањем правоснажне пресуде, мађарски премијер Виктор Орбан је у правној бици против Хрватске добио још један врло снажан аргумент. Јасно је сада да ни од „новог“ облика управљања „Ином“, који су у име Надзорног одбора „Мола“ предложили хрватски чланови, неће бити ништа!

Правна подлога за понављање поступка Санадеру била је и одлука Апелационог суда у Будимпешти да почетком ове године потврди ослобађајућу пресуду Жолту Хернадију у вези с тужбом за међународну корупцију и друге криминалне радње. Деоничарка „Мола“ и бивша радница тужила је Хернадија за финансијску штету, тврдећи да је изгубила 24 милиона форинти, тада 78.500 евра, због пада цене деоница „Мола“ после објављивања оптужнице да је Хернади подмитио Санадера за препуштање управљачких права у „Ини“. Пошто је одлука будимпештанског суда истоветна инкриминацији за коју се Хернади теретио у Хрватској, поставило се питање: Да ли је реч о већ „пресуђеном случају“? Загреб је перманентно избегавао процедуру око утврђивања одговора на ово питање држећи Хернадија на међународној потерници због неодазивања и недоласка на судска рочишта у својству сведока у Хрватску. Укидањем правоснажне пресуде на казну затвора од осам и по година Иви Санадеру 24. јула, аутоматски је укинута и „црвена“ Интерполова потерница Жолту Хернадију.

Главни резултат овакве одлуке у овом тренутку свакако ће бити то што ће Хрватска демократска заједница добити ветар у леђа у предстојећој предизборној кампањи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *