Грчка без кормилара

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Унутрашња политичка превирања у Грчкој после капитулације пред кредиторима требало би да се заврше – или наставе – експресно расписаним ванредним изборима

Изненадна одлука грчког премијера Алексиса Ципраса да поднесе оставку и да одведе земљу ка експресној изборној трци, и то само седам месеци од своје грандиозне и убедљиве победе на парламентарним изборима која га је и довела на кормило грчке државе, вуче корене из унутрашњег раздора у круговима „Сиризе“. Лева платформа „Сиризе“ (која је иначе савез лево оријентисаних политичких фракција) на челу са бившим министром енергетике Панајотисом Лафазанисом издвојила се из целине сматрајући да „матица“ више не прати основну идеологију и убеђења својих чланова у погледу политичког и економског статуса грчке државе у европској „породици“.

Харизматичном Ципрасу јасно је да одвајањем леве платформе, која се прошлог петка организовала у засебну посланичку групу „Народно јединство“, може изгубити доста гласова и платити високу цену на изборима ако их не организује пре предвиђених рокова за почетак примене трећег пакета помоћи Грчкој. Сасвим је извесно да је „Сириза“, односно круг људи блиских премијеру, као и сам премијер, последњих месеци променио своју оријентацију у идеолошком смислу. Поменута промена није се десила добровољно већ као покушај спасавања посрнуле Републике Грчке из канџи GREXIT-а, сценарија којим су европски партнери застрашивали Ципраса још од тренутка када је радикална левица дошла на чело једне европске државе.

[restrictedarea]

ИЗБОРНЕ ПРОГНОЗЕ

Аналитичари у Грчкој тврде да Ципрас може да се нада новој победи, без обзира на то што није испунио ништа од предизборних обећања. Он је још увек најпопуларнији политичар у Грчкој, оцењују домаћи медији. По прогнозама изборних резултата, које је до сада изнео у јавност само немачки „Билд“ (24. августа) „Сириза“ ће освојити 28 одсто гласова, „Нова демократија“ 25 одсто, док ће новооформљено „Народно јединство“ Панајотиса Лафазаниса добити чак осам одсто, што је, реално гледано, велики проценат за једну политичку фракцију која је тек пре два дана приложила папире Врховном суду не би ли и званично постала равноправна политичка партија у изборном надметању што ће се највероватније одржати 20. септембра. Прогнозама немачког „Билда“ аналитичари у Грчкој не придају неку већу важност зато што није наглашено ни када, ни како, ни над којим узорком гласача је извршено ово испитивање. Чињеница је да се на улицама и по кафићима Солуна о Ципрасу говори као о фавориту који ће на крају ипак успети да добије иоле праведнији третман за грчки народ у еврозони.

Предизборна борба фракција левице, то јест Ципраса и Лафазаниса, достигла је ниво метафоричког братоубилачког рата. Пошто је лидер опозиционе партије „Нова демократија“ Вангелис Мејмаракис 24. августа вратио мандат председнику земље Прокопису Павлопулосу јер није успео да формира владу, мандат ће бити поверен „Народном јединству“ отцепљеном од „Сиризе“. То практично значи да ће Лафазанис бар 48 сати имати конце нове предизборне игре у својим рукама, мада нема никаквих реалних могућности да оснује владу. Грчкој политичкој сцени предстоји тешка игра предизборног покера, те се политичарима левице седмомесечни покер са Волфгангом Шојблеом чини као партија неке невине дечје игре.

Панајотис Лафазанис сматра да су избори 20. септембра преурањени и да би требало да се одрже најраније 27. септембра. Лафазанис указује да је срамни трећи пакет помоћи изгласан ноћу, после тешке седмомесечне борбе против истог, и сматра да ће се исто тако, ноћу, одлучити и о изборима; метафорички, све што се дешава ноћу дешава се из задњих намера да би се нешто прикрило и сакрило од јавног мњења – ноћ покрива све сумњиве радње.

Алексис Ципрас очекује да ће добити већину у парламенту на предстојећим изборима, те ће овог викенда организовати свегрчки састанак снага „Сиризе“ (које се нису и неће отцепити у међувремену) не би ли припремио своје политичке и идеолошке следбенике на остварење новог програма „напредне“ политике који је усвојио са изгласавањем трећег пакета помоћи, уз свесрдну помоћ своје политичке опозиције.

Панајотис Лафазанис под-сећа бирачко тело да Грчка већ други месец преживљава у условима контроле капитала и да је земља на рубу пропасти, те моли народ да добро размисли пре него што „заокружи“ Ципраса. У Објави „Народног јединства“, Лафазанис позива Ципраса и вође осталих политичких партија на један јавни, отворени, демократски дијалог, који се никако неће претворити у досадне монологе појединаца са монополом над порукама народу. Интересантно је да се Алексис Ципрас последњих дана повукао из јавности, као и његов министар финансија Еуклидис Цакалотос.

ПОВРАТАК НА ДРАХМУ?

Костас Лапавицас, други човек „Народног јединства“, у својој изјави грчким медијима нагласио је да је срамота што је Ципрас омаловажио 61,3 одсто грађана који су му 5. јула на референдуму поново указали поверење рекавши „не“ мерама штедње, а он их је управо у том правцу одвео. Лапавицас се није ту зауставио, штавише, рекавши да новооснована партија циља на освајање власти, напоменуо је да ће њен први корак бити заустављање плаћања дуга повериоцима и „пребацивање“ банака у државно власништво. Није сакрио од јавности чињеницу да је драхма главна „слабост“ његових идеолошких истомишљеника, али је појаснио да то не сматрају за решење проблема већ за средство које ће помоћи постизању циља.

„Сиризу“ је лаким корацима, и без много политичких и моралних последица напустио бивши министар финансија Јанис Варуфакис. Бивши цар финансија је на питања немачких новинара одговорио да неће прећи у странку П. Лафазаниса, мада се слаже са већином његових ставова али да су по политичким убеђењима веома далеко, тако да не би били логичан склоп. Варуфакис сматра да се разлика између присталица „Сиризе“ и њених новоодвојених „бунтовника“ заснива на теорији опстанка Грчке у еврозони. За њих је повратак на драхму, додаје Варуфакис, тема идеологије и разуме то, док он сматра да треба остати у еврозони али не по сваку цену, као што није сигурно ни да се по сваку цену треба вратити драхми. По његовом мишљењу, трећи пакет подршке неће моћи да функционише, и мисли да исто верују и Волфганг Шојбле и директорка ММФ-а Кристина Лагард. Јанис Варуфакис је обелоданио да је немачки министар финансија Волфганг Шојбле одувек био искрен са њим те да му је од почетка говорио да нема места за Грчку у еврозони. За свој план каже да је био врло прост: „Хтели смо да нам отпишу један део дуговања како бисмо могли да отплатимо што већи део преосталих дугова и да извршимо преко потребне економске мере… Ми нисмо имали план за неку другу монету. Оно што сам желео било је да користимо IOUs (I owe you – дугујем ти) као паралелну монету – алатку за премошћавање недостатка готовине да бисмо добили на времену и да би Грчка остала у еврозони.“ Варуфакис тврди да се неће укључити у било који облик владе А. Ципраса ако дође до изборне победе бившег премијера, зато што под садашњим околностима није могућа одрживост грчке економије.

Доскора актуелна опозиција „Сиризе“, која је у ствари и омогућила изгласавање трећег пакета помоћи, једногласно сматра да је Ципрас крив „што је држава сравњена са земљом“. С. Теодоракис, вођа странке „Потами“, изјављује да се не би осећао лежерно да после избора сарађује са Ципрасом а ни са „Новом демократијом“. Водеће личности „Нове демократије“ замерају доскорашњем премијеру што се буквално повукао са политичке сцене и вреба из сенке неки нови тријумф.

ЕДИ РАМА

И док се Грчка спрема за нове изборе, десетине хиљада избеглица марширају кроз земљу као утваре које вапе за спасом, а Грци нису у могућности да се побрину о свима. Острва Егејског мора, посебно Митилини (Лезбос) има више избеглица него становника и здравствени услови су веома дискутабилни. Уље на „грчку ватру“ досипа и Еди Рама, рушећи православну цркву Светог Атанасија у селу Дримадес, област Химара, где је већинско становништво грчког порекла, јер наводно црква која је саграђена 1994. није имала грађевинску дозволу. На реакцију грчког Министарства спољних послова исти је преко Твитера одговорио Грцима да гледају своја посла јер је он ипак самозвани „газда Балкана“.

У сваком случају, Грчка се опет нашла у незавидном економском, политичком и политичкостратешком положају. Чак ни Албанци се више не устручавају да пред очима европске јавности газе грчка права, јер се она више „не рачуна“ у озбиљне играче. Да ли је то горка судбина колевке демократије и свих европских вредности?

[/restrictedarea]