Почетна / БРОЈ 378 / Бакир Изетбеговић – камен помирења

Бакир Изетбеговић – камен помирења

Напад на премијера Србије у Поточарима

Пише Филип Родић
Шта се догодило у Поточарима 11. јула? Да ли је оно био атентат или инцидент? Спонтано реаговање народа, или организовани линч? Ко све стоји иза тога и који је циљ требало постићи?

Да ли је на премијера Србије Александра Вучића у Поточарима извршен атентат, као што тврде готово сви српски званичници и стручњаци, или је оно што смо видели да се десило у суботу 11. јула током комеморације жртвама злочина у Сребреници био само „бенигни инцидент“, како то неки покушавају да представе? У дефиницији атентата у Популарној енциклопедији (БИГЗ, 1976) наводи се да се у ширем смислу ради о „противправном нападу на живот, имање или част некога“, а да се у ужем смислу под овим појмом подразумевафизички напад, односно убиство или покушај убиства тачно одређене особе, најчешће оне која има изузетну политичку, економску, културну или војну важност у некој држави, друштву или свету“. „Такво убиство се по правилу чини с предумишљајем. Атентатори могу бити наручени, односно професионалне убице, али и особе фанатичних убеђења као и особе на чије мотиве утиче душевна болест.“ Кривично право Србије „покушај кривичног дела“ објашњава на следећи начин: „Покушај кривичног дела постојаће ако је његово извршење са умишљајем започето али није довршено… Покушај кривичног дела се разликује од припремних радњи. Покушај постоји када је предузета радња која је елемент бића кривичног дела.“

Ако за јасно дефинисање догађаја од суботе у Поточарима као „атентата“ није довољно што је неспорно „противправно нападнута част“ једног човека, онда остали елементи „инцидента“ јасно и недвосмислено указују да се заиста ради о атентату у најчистијем и најбуквалнијем смислу те речи. Прво, у Поточарима је нападнут човек који апсолутно има „изузетну политичку важност у једној држави“. Друго, напад су, у овом случају ван сваке разумне сумње, извршиле „особе фанатичних убеђења“, а не може се одбацити ни могућност присуства „професионалних убица“, на шта, поред осталог, указује то да је недалеко од места напада (мање од 1.000 метара) пронађена снајперска пушка „Хеклер и Кох Г3“ из какве је, према пресуди Специјалног суда у Београду, убијен и премијер Зоран Ђинђић. Треће, неспорно је да је на премијера извршен „физички напад“, односно реч је о „покушају убиства“. Да се ради о физичком нападу, непотребно је доказивати, али није наодмет логички доказати да се ради и о покушају убиства. Сумњате ли у то да се човек може убити каменом? Сумњате ли у то да ако физички спремна „фанатична особа“ са ратним искуством насрне на човека, може и голорука да га убије? Дакле, могућност да над Вучићем у Поточарима буде почињено убиство је изван разумне сумње. У овом случају испуњен је и услов да постоји „предумишљај“, јер се нападачи нису случајно нашли баш у близини премијера Србије и нису случајно при руци имали каменице. У ономе што се види на снимцима са лица места не постоји никакав простор за спонтаност. Пређена је и линија која дели „припремне радње“ од „покушаја убиства“, јер су људи с предумишљајем прешли на дела. Дакле, да. На Вучића је извршен атентат. То што убиство није успело можда је само резултат среће, исправне реакције његовог обезбеђења или неспособности атентатора да свој наум спроведу до краја, што их ни на који начин не амнестира.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *