Почетна / БРОЈ 368 / Од поноса до срамоте

Од поноса до срамоте

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић
Нико није дубље анализирао чињенице, а још мање споменуо разлоге због којих се преко 50 000 људи окупило на улицама да мирно протестује против лоповлука, корупције, крађе, манипулација и свих скандала на којима почива Експо 2015. Штавише, у медијским пресипањима из шупљег у празно, приписана им је етикета не само насилника већ и лудака и ретардираних идиота

Када су 30. марта 2008. италијански премијер Романо Проди и градоначелница  Летиција Морати пред ТВ камерама свечано објавили да је Милану припала част да буде домаћин Велике светске изложбе Експо 2015 – и обичан народ је искрено поверовао да је у питању историјска шанса да се целом свету покаже колико Италија вреди, зна и може, с обзиром да на тему „Како нахранити Планету“ и те како има шта да понуди. Славље по улицама и трговима трајало је данима, још је било оптимизма јер је економска криза тек почињала да значи лагани пад стандарда, а прве стидљиве мере штедње и лагани резови у домену социјалних права и давања проглашени су за „пролазни кризни феномен неопходног стезања каиша“, који са мало стрпљења и добре воље без проблема може да се превазиђе. И наравно, сви су као неку чаробну мантру бескрајно понављали да је управо Експо 2015 та велика шанса за излазак земље из кризе, која никако не сме да се прокоцка.

ЕКСПО – ОД ПОНОСА ДО СРАМОТЕ А да постоје велике шансе да се све прокоцка и упропасти и да врло лако од националног поноса Експо може да се претвори у националну срамоту, постало је јасно чим су отпочеле исцрпљујуће и жестоке свађе између политичара из десног и левог табора. Многи озбиљни аналитичари тада су упозоравали да се овде уопште не ради о неком сукобу око организационог концепта, а још мање о идеолошким разилажењима и супротним уметничким визијама, већ само о једној бескрупулозној борби око најпримитивније поделе плена – примамљивог колача од 15 милијарди евра колико је износио предвиђени буџет за реализацију Светске изложбе. Ова упозорења нико није схватао озбиљно све док није утврђено да је огроман новац мистериозно нестао, а на светлост дана почели да избијају незгодни детаљи разних малверзација које су прогутале на стотине милиона евра. Ни дан-данас нико не зна зашто је Општина Милано, у чијем власништву се, иначе, налази доста врло атрактивних грађевинских парцела, за локацију будуће Велике светске изложбе одабрала баш суморну северну градску периферију и за 1.000 квадратних метара земљишта,  стешњеног између затвора, гробља, железничке пруге и аутопута које је тада вредело једва 20 милиона евра, приватним власницима (групи Колуси) исплатила невероватну цифру од 160 милиона евра.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *