Почетна / БРОЈ 363 / Проф. др Јовица Тркуља – Фатално путовање у погрешном возу

Проф. др Јовица Тркуља – Фатално путовање у погрешном возу

Разговарала Биљана Живковић
О актуелном тренутку у земљи, српској интелектуалној елити, приликама у свету…

Редовни професор на Правном факултету у Београду, др Јовица Тркуља, пажљиво пратећи збивања на српској политичкој сцени, критички сагледава српску реалност, без перспективе. Криваца за то је много, а он у првом реду указује на српску политичку и интелектуалну елиту.

Данашњи положај државе Србије и српског народа последица је владавине недораслих политичких елита које су током протеклих деценија разориле материјални и духовни потенцијал нашег народа. Од државотворног, историјски-културно признатог и победничког народа, претворени смо у губитнички народ, којем се отимају територије и богатство. Изгубили смо територију Српске Крајине, на којој су вековима живели Срби, и територију Косова и Метохије. Изгубили смо млађи и образовани део нашег народа, који се иселио, друштвено богатство, које се одлило у иностранство и на приватне рачуне, историјске савезнике и углед који смо имали у свету. У периоду од 2001. до 2012. из Србије је исисана 51 милијарда долара. На дну социјалне пирамиде је две трећине пауперизованог становништва док се на врху у шачици привилегованих гомила огромно богатство. (Према светској листи најбогатијих, 103 грађанина Србије су милијардери.) Наше друштво је урушило готово све вредности: животни услови су катастрофални, 788 000  (20,1 одсто) становника је незапослено, социјална сигурност никаква, здравствено стање нације болесно, просвећеност забатаљена, духовни живот занемарен. Наука, уметност и филозофија су изопштени из друштвеног живота. Уместо да нас овакво стање друштва мотивише на протест и побуну, препустили смо се равнодушности и апатији, као да је постојеће стање судбина од које нам нема спаса. Готово да нема јавне критичке речи, медији су режимски или пригушени, једва да има опозиционог живота. Практично се враћамо једноумљу, култу личности и клими неталасања, (ауто)цензури, каже проф. др Јовица Тркуља, коментаришући друштвенополитичке прилике у Србији.

Истичете да је на првом месту одговорна политичка елита.

Велика је трагедија нашег народа што смо у време тектонских померања у Европи и свету, од пада Берлинског зида 1989. до данас, имали несрећу да нам на челу државе буду људи политички недорасли времену, националним и државним интересима. Они нису видели нити данас виде даље од својих партијских кабинета и банковних рачуна. Заправо, они су нас укрцали у погрешан воз који нас од 1990. до данас, уместо ка отвореним друштвима слободе, демократије, владавине права, вози споредним колосеком у супротном смеру. Из тог воза је покушао да искочи Ђинђић и то платио главом. Возачи и сувозачи после њега су само додавали брзину, а Вучић и његови вазали само појачавају реторику. На другом месту је одговорност интелектуалних елита које су у тим драматичним збивањима изневериле свој позив. Уместо да са становишта струке понуде одговоре на изазове времена и поставе путоказе и светионике у мрачном и смутном времену – они су, у већини, или дигли руке од интелектуалног рада и стваралаштва у својим  струкама, или су ушли у политичку арену, политички се ангажовали, те на тај начин не само издали већ и аутокомпромитовали свој позив.

Шта је, према вашем мишљењу, донела петооктобарска демократија, шта је народ очекивао а са чиме се суочава?

У то време народ и грађани Србије су се нашли у мучној дилеми, сличној дилеми као супруга која се, бежећи из брачног неуспеха са пијанцем, преудала за коцкара (а он распродаје имовину и упропашћава породицу и будућност деце) те сада на новим мукама размишља о новом браку, или враћању у пропали. На наредним изборима 2003/4. ова несрећна супруга је одлучила да иде у нови брак. Избор је био између агресивног (СРС) и импотентног (ДСС–ДС) и она је као мање зло изабрала импотентног. На наредним изборима, између манекена, силеџија и наркомана изабрала је манекена („паметан, леп, проевропски тип“). Најзад, на последњим изборима окренула је леђа манекену и ушла у загрљај са демагогом, очијукајући истовремено с пијанцем. Дакле, ова несрећна супруга је бирала између зла и горег, породица јој је пропадала, деца напуштала кућу као брод који тоне. А ми смо као народ ишли из пораза у пораз, као да је пораз наша судбина. Следствено томе, свака је власт у Србији од 1990, посебно после 5. октобра 2000, до сада, служила само за легализацију резултата пљачке. Збивања након избора 2013. подсећају на славодобитну еуфорију после 5. октобра.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике