Почетна / Колумне / Мир је нерентабилан!

Мир је нерентабилан!

Драгомир Антонић

Све оно што се данас сматра америчком и енглеском елитом потомство је ратних профитера. Претке који су се обогатили на туђој несрећи назвали су „shoddy aristocracy“, у преводу на српски – бофл аристократија

Око нас лицемери. Свуда и на сваком месту. Не крију се. Шта да се ради. Оно што је некад било срамотно данас ретко коме стид изазива. Нестало стида, а лицемерја на све стране. Нећу грешити душу. Било га је и раније. Одувек га има. Није наш изум. Сведоче о томе многобројне књиге. Духовне, народне, историјске, књижевне. Најистакнутији лицемер био је Јуда Искариот. Издао је Христа, свог учитеља, за тридесет сребрњака, а затим дошао на последњу или тајну вечеру да са Христом вечера као да ништа није било.

ОЛБРАЈТ, БЛЕР, ВЕСЛИ КЛАРК Данас би у Србију да дође неки Обамин саветник, кажу да се одазива на име Данијел Фас. Хоће да нас лечи од рака. О нашем трошку. Донео би апарате, а ми бисмо се код њега лечили. Наш здравствени фонд би лечење платио. Зна човек које су све отрове и где бацали удружени НАТО зликовци предвођени Американцима. Сада му требају несрећници који су од рака оболели да на њима експериментише. Јефтиније је радити опите на Србима него на мајмунима или пацовима. Вероватно ће и резултати бити поузданији кад се на људима изводе. Има ли већег лицемерја? Прво те трујем, а затим под изговором да те лечим проучавам ефекте радиоактивног отрова које сам по теби и твојим рекама, пољима, шумама бацао. Он донесе апарате, ми платимо. Резултате однесе са собом. Требаће за бомбардовање неког новог народа.

Американци, а богами и Енглези раде оваква (не)дела већ скоро двеста година. Све оно што се данас сматра њиховом елитом потомци су ратних профитера. Најгори од свих лицемера. Претке који су се обогатили на туђој несрећи савременици су звали „shoddy аristocracy“ у преводу на српски – бофл аристократија или ратни преваранти, лопови, џукеле. Све их је описао Рихард Левинзон-Морус  у књизи „Ратни профити“.

[restrictedarea]

Књига је у објављена у Библиотеци „Сведочанства“, коју је основао Светомир Лазаревић. Издавач је „Космос“, Београд 1941. Са француског је превео Душан Матић. Поговор је написао Веселин Маслеша. Обавезно набавите и прочитајте књигу. У њој се налазе све позната презимена. Присутна су и данас. Има неких која су заборављена, али не значи да нису и данас важна (Морган, Ротшилд, Вандербилт, Карнеги, Елерман, Рокфелер, Круп, Шнајдер, Барух, Фарбен…).

Данас  се овим презименима покушавају прикључити или раде за њих, бар кад је Косово и Метохија у питању, Олбрајт, Блер, Весли Кларк. У Украјини Бајден и син. Они су добили награду у новцу или акцијама што су учествовали у отимању и пљачкању дела државе Србије. Циљ сваког рата је пљачка.

ВОЛ СТРИТ СЕ БОЈИ МИРА Кад је Франсиско Пизаро предложио да се опљачка царство Инка (ово се дешава у 16. веку, а не у праисторији) цар Карло Пети је позвао севиљске банкаре да процене да ли се исплати финансирати рат или пљачку (стр. 21).

Тачно пре сто година, 1915. године кад је амерички пуковник Хјуз, човек од поверења председника Вилсона посетио у Европи зараћене земље, берзанске акције на Вол Стриту падају, јер „Вол Стрит се боји мира“ (стр. 260). Да рат најбогатијима ствара профит, а да је мир нерентабилан, писали су многи.

Светозар Радишић, у књизи „Нестанак великог брата“, Београд 2012, цитира део извештаја из 1967. године, који је наводно рађен за одређене америчке службе. У њему пише и ово: „Рат је пожељнији од мира, будући да омогућава одржавање равнотеже америчког друштва, обезбеђује његов опстанак и начин живљења, уз стабилизовање националне економије и њену контролу. Основна власт једне модерне државе над народом почива на њеној ратној моћи“ (8990).

Толико о причама да без демократије нема живота ни напретка једног друштва. Да се морамо мењати. Што више радити. Мање трошити. Власт само не каже где можеш радити. Колико ја видим, у услужној делатности (продавци, келнери, чистачи, точиоци пића, комунална полиција, чувари) или ако имате нешто земље, вратите се на село. Под условом да умете и да имате чим радити. Све друго је само једна велика обмана. Читајте књиге, све се ово већ одиграло.

Радници, срећан вам Празник рада. Наредне године у Србији неће бити више српских државних предузећа. Радићете код странаца. Њих Први мај не интересује. Зато се сад проведите. Ко зна када ћете поново имати ту прилику. Нек Господ поживи пензионере. Они још увек имају неку цркавицу. Помоћи ће. Свима који славе Светог великомученика Ђорђа честитам Крсну славу. Њу нам још нису одузели.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *