Почетна / Регион / Зло семе проклијало?

Зло семе проклијало?

О изјави председнице Хрватске да су сви грађани Хрватске Хрвати

Пише Василије Ђ. Крестић 

Да ли Колинда Грабар Китаровић поновним прихватањем става да су сви становници Хрватске Хрвати свесно иде на неко ново заоштравање, на неки нови обрачун са Србима? Да ли је, по њеном мишљењу, и преосталих четири одсто Срба у Хрватској много, па их треба похрватити? 

Убрзо по избору, председница Хрватске изјавила је да су сви грађани Хрватске Хрвати. Та њена изјава није прошла незапажено. Неки су у њој препознали ставове оца домовине, Анте Старчевића, па су је због тога, не без разлога, осудили. Међутим, та изјава заслужује да буде размотрена не само са становишта историје већ и актуелне политике Хрватске зато што садржи претеће поруке, што је супротно интересима демократских права и националних слобода.

ФЕУДАЛНИ ПРИНЦИП На самом почетку разматрања изјаве хрватске председнице да су сви грађани Хрватске Хрвати треба рећи да та идеја у хрватској политици није нова и није никакав хрватски изум. Она вуче корене из давно преживелог феудалног друштва Европе. У најтешњој је вези с феудалним принципом, који је гласио овако: „Чија земља, онога и вера“, што је значило да, ако је феудалац, поседник земље, био римокатолик, и његови кметови, феудални подложници, хтели не хтели, били су римокатолици. После Француске револуције из 1789, када је нацији придавана већа важност него у претходном периоду, поменути феудални принцип доживео је трансформацију па је гласио: „Чија земља (држава) онога и нација“. Другим речима, према познатом швајцарском теоретичару државног права Јохану Каспару Блунчлију, „народ је велик колико и држава“. Полазећи од таквог става, а с намером да изграде велику мађарску државу, која би се протезала од Карпата до Јадрана, мађарски државни сталежи су се већ крајем XVIII века држали девизе да на тлу Угарске постоји само један, и то мађарски „политички“ или „дипломатички“, данас бисмо рекли уставни или конститутивни народ. Дакле, без обзира на етничку припадност, сви становници Мађарске чинили су мађарски „политички“ народ. Зато што су Срби из Угарске и Хрвати схватили да им од такве мађарске политике прети опасност од помађаривања, пружали су јој одлучан отпор. Међутим, ту исту политику, коју су осуђивали и против које су се у оквирима Угарске борили, Хрвати су пригрлили и њу су од средине XIX века у односима са Србима у Хрватској доследно спроводили.

[restrictedarea]

Прихватањем мађарске државно-феудалне идеологије и из ње извирућег права, хрватско грађанско друштво, предвођено ђаковачким бискупом Јосипом Јурајем Штросмајером, Антом Старчевићем и њиховим наследницима, држало се у оквирима своје државе истих принципа којих су се у оквирима Угарске држале мађарске владе све до слома Аустроугарске 1918. године. По тим принципима сви становници Угарске рођени на њеном државном подручју, без обзира на националну припадност, чинили су део мађарског „политичког“ народа. Сходно томе, сви грађани Хрватске, рођени на њеном државном тлу, без обзира на националну, па и верску припадност, чинили су део хрватског „политичког“ народа.

СИСТЕМАТСКО ИЗОСТАВЉАЊЕ Судећи по томе, у Хрватској и није било Срба, јер су они чинили део хрватског „политичког“ народа и у политичком смислу били су Хрвати православне вере. С намером да једну политичку фикцију, да у Хрватској нема Срба, остваре и у пракси, у Хрватској су од средине XIX века до слома Аустроугарске 1918. предузимане многе административно-политичке и културно-просветне мере. С тим задатком и с таквом намером у каталогу Прве изложбе далматинско-хрватско-славонске, одржане 1864. године, Срби нису исказани по националној припадности, што је, рецимо, био случај с неупоредиво малобројнијим Циганима и Јерменима. Срби су исказани по религиозној припадности, као Хрвати грчко-источне, односно православне вере. Како се тежило стварању хомогеног хрватског „политичког“ народа, што је значило етнички чисте Хрватске, српско име систематски је изостављано где год се могло изоставити. Тако је, на пример, Српска православна црква редовно називана „грчко-источном“ и „грчко-несједињеном“. У одређеним круговима Срби никад нису називани својим националним именом, већ разним погрдним, као што су: Власи, Цигани, грчко-источњаци, Скипетари (тј. Шиптари) „они који себе крсте Србима“, „такозвани Срби“, Бизантинци и слично. Из истих разлога, ради стварања јединственог хрватског „политичког“ народа и етнички чисте Хрватске, која би се, по речима Еугена Кватерника, протезала од Салцбург-тиролских Алпа до Проклетија, читав школски систем је од 1874. године био у служби хрватизације. Ћирилица као српско писмо на разне начине била је потискивана и забрањивана, а српска застава и српски грб као национални симболи такође су били забрањивани. Политика непризнавања Срба у Хрватској, по речима Светозара Милетића, изродила је немиле појаве, „јер је семе раздора пало на увређено осећање народа србског“. Не пристајући на понижење и одлучни да се супротставе свим покушајима хрватизације, током 1866. године Срби су поднели више захтева којима су хтели да се заштите, да сачувају своју националну посебност. Тражили су од Сабора Хрватске да донесе закон о политичкој равноправности Срба са Хрватима; да народна равноправност стекне важност у законодавству и управи; да у жупанијама, срезовима и општинама, у којима су имали већину, у званичној употреби буде ћирилица; да у свим органима власти буду заступљени у сразмерном броју; да надзор над Српском црквом и вероисповедним школама држава повери Србима и да Срби имају право на сразмерну државну помоћ „за сва заведења“ за која имају и Хрвати.

Политика непризнавања Срба у Хрватској, по речима Светозара Милетића, изродила је немиле појаве, „јер је семе раздора пало на увређено осећање народа србског“

Држећи се принципа поменутог теоретичара државног права Јохана Каспара Блунчлија „да је народ велик колико и држава“, што значи да сви становници Хрватске чине јединствен народ Хрвата, лист Позор, гласило Штросмајерове Народне странке, одбацио је 1866. године све српске захтеве и запретио је Србима да, ако буду инсистирали на истицању своје националне посебности, ако не буду пристали да буду Хрвати православне вере, да ће их Хрвати „из запада гонити идејом народнога јединства проти њиховој истој вољи, рушити ћемо силом освједочења све границе, које буду дизали, ништити ћемо моћју свеобће цивилизације све запреке, које буду постављали јединству народа, кога је Бог једним створио. Кад настане државна потреба, промиенити ћемо и име, државни битак, замиенити стару повиестницу новом, промиенити установе, попримити другу повиестницу новом, промиенити установе, попримити другу политику, све у духу западне цивилизације; али до тада бити ћемо један народ…“

СРАМНО И ЗЛОСЛУТНО Време и каснији догађаји показали су да то није била само претња. Било је то озбиљно упозорење, којег су се хрватски политичари, и то не само Старчевићеви праваши већ и тзв. обзораши, наследници политике Ј. Ј. Штросмајера и Фрање Рачког, који су словили као Југословени, потом следбеници Јосипа Франка и Павелићевих усташа, у пракси доследно и придржавали. Да би Србе, тај реметилачки фактор који је стајао на путу стварања велике и етнички чисте Хрватске, присилили да постану Хрвати, догурали су до познате одлуке усташа која је гласила: једну трећину Срба ћемо убити, једну трећину преверити а једну протерати.

Мађарска политика, која је инсистирала на идеји да су сви становници Угарске у политичком смислу Мађари, довела је 1848/1849. године до револуције и до великог броја људских жртава и материјалног разарања. Иста таква дуготрајна хрватска политика у време Независне Државе Хрватске уродила је геноцидом почињеним над Србима, а у време распада Југославије до њиховог етничког чишћења. Поставља се питање: да ли хрватска председница поновним прихватањем става да су сви становници Хрватске Хрвати свесно иде на неко ново заоштравање, на неки нови обрачун са Србима? Да ли је, по њеном мишљењу, и преосталих четири одсто Срба у Хрватској много, па их треба похрватити? Тешко је поверовати да се њена изјава о томе да су сви становници Хрватске Хрвати случајно подудара с вишедеценијском националистичком и шовинистичком хрватском политиком. Само наивни могу прихватити њено објашњење да је поменуту изјаву дала зато што би обраћањем грађанима и грађанкама Хрватске изоставила и повредила сељаке, који нису грађани. У сваком случају, њена изјава није само недемократска и антицивилизацијска. Она је срамна и злослутна. Као таква, заслужује да буде јавно жигосана.

 

[/restrictedarea]

 

9 коментара

  1. Са великим жаљењем, видим да се ми-Срби, још нисмо политички пробудили. У том (нашем, немирном) сну, нити смо схватили, нити
    разумели трансформацију појма нације, коју смо, само ми, изједначили
    са појмом народ.
    „Бусајући се“ историјом-учитељицом живота, дошли смо дотле, да
    нас и живот, мало чему учи, а историју, право, … сви „знамо“.
    Србија је тако, иако још увек не-учвршћена држава, уз помоћ
    наших (и данас, нам)славних политичара, прихватила „рецепт“ САД
    (где је супремација британских, немачких, … народа, била обезбеђена)- нације, у стварању Југославије. Како творцима
    Југославије, није ни био циљ, стварање југословенске нације,
    што се види током (само) седамдесетогодишње историје, то је
    чињено све, да већински народ-Срби у Југославији, не остваре
    ни „србославију“ ни југословенску нацију. Као што, током формирања
    краљевине Југославије, није дошло до уједињења Срба у њој,
    још више је цементирано раздвајање, стварањем Република и
    две АП (АПВ и АП КиМ) унутар Србије, после ре-уједињења 1945.
    (Не сме се заборавити, да се 1941, Југославија распала, а
    поред окупације, српски народ примарно расцепљен (НДХ и ван)
    и додатно, „раздељен“ чланицама сила Осовине- Немачке, Италије,
    Мађарске, Бугарске, чак и Албаније )кроз Италију).)
    Републике, у неколико корака, „добијају“, прерогативе суверености,
    а Устав, доноси и право на отцепљење. Док се у свету мења
    схватање појма нације, у Југославији, се стварају нови народи,
    (и „народности“), нови језици, уѕ „националне мањине“.
    Сви „новитети“, постају „светиње“. Народ, поготово, српски,
    (кроз масовно чланство у СКЈ) или је „ћутао“-медији нису јављали,
    или је кроз „ватрену елиту“, све подржавао и омогућио.
    Тако, ни Слободан Милошевић, није стигао да научи, шта је народ,
    а шта нација, па је дао Бадинтеру (и комисији му) да стави печат
    на нашу „судбину“.
    (У свој нашој „знаности“, никад се нисмо ни запитали, зашто
    у пасошима Уједињеног Краљевства, Велике Британије, где другима
    (и нама) стоји рубрика „nationality“, њима стоји. „sitizenship“.)
    На другој страни, Хрватска је подстицана и подржана, свим средствима, у раѕвоју шовинизма, нацизма, и кроз, ништа мање,
    опасног геноцида од холокауста, да оствари хрватску државу и нацију. Данас је то она остварила, како је, у англосаксонсом свету,
    нација, појам свеукупног становништва удруженог у државу и њене
    све атрибуте, то у таквој Хрватској, сви су хрвати, били они
    Хрвати, Срби, Словенци, Истријани, Италијани, Ромио, …
    Такво схватање и третирање нације, не само, да је прихватљиво,
    већ пожељно у ЕЗ (и њиховог газде), осим …
    Да, осим, за Србију. Може у пасошу – „сербиан“, тек, да одмах,
    свако може да нас, бар гримасом, „вредније“.
    Да ли су се наши политичари, икад усудили да употребе српско
    име за нацију државе Србије?
    Да ли ми, сви, хоћемо име нације или „да се правимо, Енглези“?
    Да ли ми-Срби хоћемо да то будемо, били ми, јужно од Саве и Дунава
    или северно?
    (Свих неколико милиона становника Сингапура, били Кинези, Малајци,
    Индијци или (стотине хиљада) осталих, свих раса и народа, су
    поносни и то истичу, Сингапурци.)
    Србољуб СавиЋ
    П.С: Молим аутора и Уредништво да не користе/дозволе коришћење
    речи „медјународна заједница“, који је само маска, а није
    одредница-нема значење. С.




    0



    0
  2. Mozemo da pisemo,mi koji pisemo, koliko god hocemo,necemo postici cilj.Osim sto ispraznimo deo svoje frustracije upravo zbog nemoci da bilo sta drugo postignemo,jer 70% naseg naroda niti shvata niti razumije,a niti obraca paznju na ove stvari. Narod gleda televiziju I tuje jedina mogucnost da se ovaj narod probudi.Da mu vlast,ako mu (narodu) stvarno misli dobro I trajan opstanak kao celini,oduzme pravo na zaglupljivanje,sa raznim idiotskim sou programima I uveda odnosno postavi obavezu da televizije moraju imati nacionalni program,kao sto Hrvati imaju,koji nepropuste priliku,da I kad govore o modi ubace,kao uzgred pricu o srpskim zlodelima,veoma perfidno sracunato da ce to ostati u pamcenju onih,koji slusaju.Za to predlazem M.Vucelicu,da se udruzi sa Palmom TV,posto oni vec imaju emisiju Subotom u kasnijim satima,voditeljka Olivera,jedina u ovoj jadnoj drzavi I zemlji dovodi ljude koji zadu reci istinu,pa da se otvoriTV po uzoru na Americke TV-Diskaveri,Explorer, History I druge gde bi se stalno prikazivala istina o Srpskoj istoriji,koja je slavna I stradanju pre svega I najvise od nase „brace“ Hrvata,a ako drzava nasa nece ima nas Srba dosta u belom svetu,mi cemo placate istinu o nama,ako drzava nema interes,a posveme sudeci to je zadnja rupa na svirali za drzavu Srbije, za to Milorade V.udji u istoriju pokreni navedeno.-Uzdravlju!




    0



    0
  3. Није им лако када су фрустрирани, још 100 година се неће опоравити. Срећа моја што не припадам том менталном склопу.Срећа је што сам рођен и живим у Србији.




    0



    0
  4. E moj Stipe,o kome ti govoris,a zoves se Stipe I rodjen si u srbiji,kome ki ti pripadas,za koga li navijas. Na tebe sam I mislio kad sam rekao da 70% Srba-Stipa,niti znaju niti razumiju,to ja nasa tragedija,a vasa radost,medjutim to govori sta treba Stipi da se obraduje,Mrznja!




    0



    0
  5. ONA JE U POTPONOSTI U PRAVU SVI KJI SU SE VRATILI SRBI I JUGOSLOVENI JESU HRVATI JER NEMOGU DIGNITI PAPIRE USTASKE DRZAVE AKO NE ODREKNU SE SVOJE NACIJE JER U USTAVU HRVATSKE NEMA SRBA NITI SME RECI DA JE SRBIN ISTINA JE TOOOOOOOOOOOOOOOOO




    0



    0
  6. Citirati nekog „daktilografa“ u NATO, koji je „inaugurusan“ po želji amerikanaca je i ispod nivoa pristojno obrazovanog Srbina! Gospodjo čast mi je što naš predsednik neće doći na vašu promociju u želji da u narednom periodu NE nadjemo kompromis u problemima koje nas muče! Nadam se da će Glavaš biti jedan od najvažnijih gostiju u tom „svečanom“ trenutku!




    0



    0
  7. Ma ja jos 1975, na ekskurziji, tada nisam nista znala, bila sam osnovac,, Zagreb mi je bio kao da sam na 2 kontinentu, daleko od mog mesta,, i tad sam se nekako tamo osecala kao da sam u ,,selu u kom mrze moje selo,,, a nismo imali pojma zastoooo, kad smo zatrazili hljeba u diskontu,, nisu nam htjeli usluziti,, a mi smo ,, bili samo djeca,, toliko o tim ,, tamooooo,,




    0



    0
  8. Divim se doslednosti Hrvata da produžavaju i danas da sprovode ono što su imali kao NDH za vreme drugog svetskog rata.I danas se većina Hrvata ponosi ustaštvom i na tome im niko, a ponajmanje Nemačka išta prigovara.Nemačka kao lider u EU nama će postavljati večito nove uslove / biću im neizmerno zahvalan da sa tim nikad ne prestanu/ a prvi su bili u priznavanju države Hrvatske.Tu su im i Vatikan koji je ustaške koljače spasavao i pružao im mogućnost za odlazak u zemlje po celom svetu.Tužno, ali Srbi već decenijama nemaju dugoročnu strategiju spoljne politike, a neće je ni imati dok sa svakom promenom vlasti sve kreće sa početka.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *