Почетна / Свет / Шарли ебдо или операција Гладио на стероидима

Шарли ебдо или операција Гладио на стероидима

Пише Биљана Ђоровић

Када се све коцкице сложе у мозаик, види се да несрећа, случајност, коинциденције, огорченост због увреда на рачун пророка Мухамеда немају никакве везе са терористичким нападом изведеним у Паризу – у питању је употреба добро познатог обрасца „операција под лажном заставом“

Операције под лажном заставом примењиване су у оквиру тајног НАТО програма Гладио у функцији стратешког инжењеринга „стварања напетости“ и искоришћавања стања шока и страха становништва, који омогућују „тамним коридорима моћи“ даље остваривање планова – претварање планете у електронски концентрациони логор, простор за реализацију будућих ратова и спонзорисаног тероризма у циљу затварања хоризонта људских могућности и успостављања апсолутне контроле зацртане у Агенди 21 УН и осталим стратешким документима Новог светског поретка. „Операције под лажном заставом“ препознају се на основу неколико параметара. Прво, ради се о високо профилисаном догађају, који се одиграва на месту од изузетног значаја, или се ради о специфичним жртвама чије је страдање могуће експлоатисати (у случају напада на Шарли ебдо – у питању је безобално лицемерје Новог светског поретка који „устаје“ у одбрану „слободе изражавања“). Затим, питања која захтевају логичне одговоре остају без одјека, па владе предузимају екстремне мере у циљу „јавне безбедности“ и „правде“. Један од параметара јесте и то да медији главног тока пропагирају одређени наратив без обзира на његову логичку неутемељеност и неодрживост. У оваквим операцијама, ЦИА, ФБИ и обавештајни апарати кооптираних земаља синхронизују своје деловање, а америчке службе по правилу успостављају претходне контакте са наводним извршиоцима. Осумњичени за напад се или убијају током операције или се почетак њиховог суђења одлаже преко сваког „разумног“ и правно одрживог рока.

Операција Шарли ебдо, дакле, садржи све основне елементе терора под лажном заставом, карактеристичног за програм Гладио, који, по мишљењу водећих истраживача Новог светског поретка, представља почетак нове фазе масовне употребе радикалног, политичког ислама, што је осмислила ЦИА педесетих година прошлог века.

Веза с Пентагоном Тони Карталучи у тексту „Нападаче из Париза финансирао је гост на Пентагоновој вечери“ указује да је један од терориста, Шериф Куаши, био у Јемену и у директном контакту са Анваром ал Алвакијем, једним од водећих људи Ал Каиде, који је, наводно, убијен нападом дрона у Јемену 2011. Карталучи наводи и да је Ал Алваки, радикални духовни лидер Ал Каиде, повезан са неколико учесника напада на Њујорк и Вашингтон 2001, са пуцњавом у Форт Худу и неуспешним нападом на авион који је летео између Амстердама и Детроита на Божић 2009, неколико месеци после напада 2001. био гост Пентагона, што су потврдили и званичници самог америчког Министарства одбране.

Браћа Куаши су након неколико хапшења и пресуда због тероризма са знањем француских обавештајних служби 2011. отпутовали у Јемен где им је Ал Каида директно обезбедила обуку и оружје. О томе сведочи извештај мреже Си-Ен-Ен под насловом „Француска обавестила САД да је осумњичене за напад у Паризу и Јемену обучавала Ал Каида“. „Један званичник САД изјавио је да је од француске обавештајне службе добио информације да је Саид Куаши 2011. путовао у Јемен како би се придружио тамошњој подружници Ал Каиде. Старији брат је обучен да рукује различитим типовима оружја, а могуће је и у прављењу бомби, што представља уобичајену обуку у Јемену. Друга два званичника САД потврдила су да су информацију о путовању Саида Куашија у Јемен добила од француских обавештајних агенција“, наводи Си-Ен-Ен. Ово је поновила и француска министарка Кристијан Тубира у интервјуу који је дала Кристијани Аманпур.

[restrictedarea]

Карталучи наводи и текст листа Ју-Ес-Еј тудеј под насловом „Наставља се лов на двојицу осумњичених француских терориста“, где стоји да су „браћа рођена у Паризу и алжирског су порекла“, као и да је „Шериф у мају 2008. био осуђен на три године затвора због оптужби за тероризам“, те да су се „оба брата овог лета вратила из Сирије“. Пре шест месеци, француска обавештајна служба, пише Карталучи, одлучила је да двојицу вишеструко осуђиване браће, директно повезане са Ал Каидом, укључујући терористичку обуку и ратно искуство у Сирији, прогласи за случајеве „ниског ризика“ који не завређују њихову пажњу. Амеди Калубали, којег је убила полиција у јеврејском супермаркету у Паризу, и његова „џихад жена“, која је након напада побегла у Сирију, такође су били познати терористи, претходно осуђивани за тероризам. „Ко је одлучио шест месеци раније да ову терористичку ћелију прогласи за случај ниског ризика?“, пита се британски Дејли мејл и додаје да „од тога треба кренути у потрагу за истином, ако се она у овом случају уопште тражи“. Интересантно је да је управо шест до десет месеци временски оквир потребан службама да планирају, финансирају и евентуално изведу операције циљаног тероризма.

Пол Крег Робертс у тексту под насловом „Шарли ебдо и суђење Царнајеву: Cui bono?“ указује на безгранично лицемерје и двоструке стандарде Запада, заглибљеног у реализацији планова људи из сенке, који приморавају актере на сцени да се понашају као дворске луде у марионетском позоришту апсурда. „Несумњиво је да су муслимани у Француској љути што не уживају заштиту какву друге мањине добијају, али зашто узвратити за сатиру, али не и за учешће Француске у Вашингтонским ратовима против муслимана у којима је убијено на стотине хиљада људи? Зар убијање није озбиљнија ствар од сатиризације“, пита се Робертс.

Алтернативни поглед на напад указује да се ради о „операцији под лажном заставом“, која је имала за циљ приморавање Француске да настави свој вазални однос према Вашингтону. Наиме, непосредно пре овог догађаја, председник Француске Франсоа Оланд изјавио је да треба укинути санкције према Русији. То је према вашингтонским стандардима претерано излажење из дозвољених оквира за вођење спољне политике. Да ли је Вашингтон васкрсао програм Гладио, који се састојао, пре свега, из бомбашких напада против Европљана у периоду после Другог светског рата, а организовала их је ЦИА – за шта су оптужени комунисти да би се умањио њихов утицај? И да ли се, као што су онда успели да убеде свет да иза терористичких напада стоје комунисти, данас јавност може навести да верује да иза напада на француски сатирични часопис стоје само муслимани? Ко извлачи корист? Ни Француска, ни муслимани, него светска хегемонија САД. Хегемонија над светом је оно што подржава ЦИА, то је спољна политика САД.

Геополитички тероризам Вебстер Тарпли, водећи стручњак за „операције под лажном заставом“, оценио је да је модус операнди у случају Шарли ебдо био ликвидација сведока како би организатори избегли срамну истрагу какву су имали у случају Мохамеда Мере 2012. Због тога су сва „жртвена јагњад“ ликвидирана. Не ради се ни о каквом тероризму у вези са слободом изражавања нити о освети муслиманских фанатика. Ради се о геополитичком тероризму, паметно прерушеном, који је преварио многе људе. Сетимо се: било је око 35 покушаја убиства генерала Де Гола зато што је инсистирао на независности и самопоштовању и политици избегавања рата. Де Гол није желео да Француска постане поприште ограниченог нуклеарног рата и све је то условило да НАТО естаблишмент начини на десетине покушаја његовог убиства. Слично се може рећи за случај Алда Мора 1978. Моро је био неко ко је желео да доведе италијанску комунистичку владу у парламент, што би резултирало превазилажењем блоковске поделе, старе поделе Европе и крајем Хладног рата десетак година пре него што се то заправо догодило. Геополитички тероризам био је пре 25 година дизајниран како би поделио Европу и како би била успостављена америчка, британска, НАТО, ЦИА, Вол Стрит и контрола Банке Енглеске над највећим делом континенталне Европе.

Непосредан повод за напад на Шарли ебдо представљао је новогодишњи интервју француског председника Франсоа Оланда, дат 48 сати раније. Реч је о изванредно значајном двосатном интервјуу за француски радио Интер, у којем је Оланд говорио о економској, али и спољној политици Француске. У том интервјуу изјавио је да „руски председник Путин не жели да анектира источну Украјину“. „Сигуран сам – он ми је тако рекао. Оно што он жели јесте да остане утицајан. Оно што господин Путин жели је да Украјина не постане чланица НАТО. Идеја господина Путина је да нема (НАТО) војску на руским границама“, додао је Оланд.

Француски председник је рекао и да санкције Запада Русији, наводно уведене због Крима, Луганска и Доњецка, треба „укинути одмах“. То је била реченица која је изазвала лом, најавила колапс америчко-британског режима санкција против Федерације.

Осим тога, у Казахстану у Астани ће се 15. јануара одржати конференција којој ће присуствовати руски председник Путин и украјински председник Петро Порошенко, а очекује се присуство представника Француске и Немачке: Франсоа Оланда и Ангеле Меркел. „Отићи ћу у Астану ако постоји могућност стварног напредовања у односима и ја мислим да ће до тога доћи“, рекао је француски председник. Његово присуство на тој конференцији је веома значајно, јер ће се са једне стране наћи Ангела Меркел и Порошенко, а са друге Путин. Француско присуство би значајно побољшало Путинову позицију и поткопало утицај Меркелове.

Наравно, објашњење за овакве промене код Оланда лежи у чињеници да садашње санкције спречавају испоруку два велика француска ратна брода класе „Мистрал“ Русији. Француска је каснила са испоруком и могла би да изгуби на хиљаде послова, међународни углед и чак да се суочи са казном на основу непоштовања међународних уговора.

Оланд је у поменутом интервјуу рекао још неколико ствари које су довеле Лондон и Вашингтон до лудила. Између осталог, да Француска неће војно интервенисати у Либији, за шта је очигледно постојао притисак како би се држава заглибила у нови Алжирски или Индокинески рат, нови Дијен Бијен Фу креиран за Француску у англоамеричком геополитичком бутику. Оланд није купио улазницу за ову игранку. Наравно, он интервенише у Африци у земљама као што су Мали, Обала Слоноваче и другим где има уранијума – што је, такође, за најстрашнију осуду.

Промена коју гледамо код француског председника представља победу Де Голове линије и институција које је успоставио – цивилне службе образоване у једној од елитних, великих школа – Националној школи за државну администрацију Републике Француске. Мртав, Де Гол је много моћнији него живи Оланд. Томе треба придодати и чињеницу да је његова популарност у колапсу и да је морао нешто да промени. Због чега би Француска изгубила на хиљаде радних места захваљујући санкцијама према Русији? Ако додамо и ситуацију у индустрији бродоградње – схватићемо да то запечаћује Оландову судбину. И због чега то радите? Због Англоамериканаца? А шта су они урадили за вас?

Француској је потребан Оланд, који ће једнострано прекинути санкције Федерацији. Који ће отићи у Астану и вратити Порошенка на своје место. Свету је потребна Француска која ће моћи да каже „Не“. То је била велика традиција ове државе по којој је Де Гол могао да каже „Не“! Када је НАТО долазио генералу Де Голу са наређењима, одговор је веома често био „Не“. Ради се о слици коју Француска и даље чува о себи и која може одиграти заиста веома значајну и незамењиву улогу у културном и политичком животу западног света.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *