Почетна / Колумне / Шта се крије иза велике хрватске хајке на Шешеља

Шта се крије иза велике хрватске хајке на Шешеља

Пише РАТКО ДМИТРОВИЋ

Хрватска већ трећу деценију, плански, систематично, на платформи мржње према Србима, држи Београд у медијској и политичкој мат-позицији, стално одржавајући иницијативу кроз оптужбе о српским територијалним претензијама, и ту се крију одговори на питање зашто оволика хајка на Шешеља, иначе, њима потпуно небитног лика

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србији и даље је роба која се најлакше продаје. То увек има купца, потрошача, тако је већ стотину и више година. Та мржња је константна, посебном терапијом одржава се у животу, преноси с колена на колено (сећате ли се речи Жељка Керума на ту тему: „Тако смо одгојени“) користи у припремама злочина, као притисак за етничко чишћење, за ослобађање од сопствене кривице, у предизборним кампањама, на међународном терену… где год је потребно. Станује у мрачним собама Католичке цркве, у просторима научних установа, повјесних института, у културним круговима, породичном предању… Активира се сама од себе или с намером и поводом. У Хрватској постоји и виц на ову тему, а гласи: Шта је нетрпељивост? То је кад мрзиш Србина више него што је нормално.

У Хрватској је мржња према Србима заиста нормално стање, ствар кућног одгоја, саставни део личности. Има ли Хрвата који не мрзе Србе? Глупост, наравно да има, али такви (част Игору Мандићу) ћуте кад мржња према њиховим комшијама Србима изађе на улицу, кад почне да дивља. Такви увек ћуте и оглашавају се, у правилу, оних дана кад све прође, у паузама између два излива зла.

ТРИЈУМФ МРЖЊЕ У последњих стотину година регистровано је неколико великих тријумфа ове мржње а два су посебно значајна по ономе што су иза себе оставила: период Другог светског рата и године почетка распада СФР Југославије. Први је физички прогутао више од пола милиона Срба, док је други с простора Хрватске почистио скоро пола милиона Срба. У оба случаја регистрована је медијска и политичка припрема; Срби су оцењивани као хегемонистички народ, дошљаци, реметилачки фактор, узурпатори свете хрватске земље, накот, раса тек нешто узвишенија од животиња… а кад се ствари поставе на овај начин, онда је сваки злочин према Србима унапред оправдан, друштвено користан посао.

По окончању растакања Југославије − тај процес је урађен по обрасцу из 1971. године (Маспок) и Уставу из 1974. године − Хрватској није било довољно што је протерала, рекох, пола милиона својих грађана, потомака оних без којих данас као држава не би ни постојала (партизанске дивизије у Другом светском рату, на тлу данашње Хрватске, биле су састављене од Срба, процентуално и до 95 одсто) па је кренула у чишћење остатака остатка Срба на својој територији. Не кроз одлуке владе Хрватске, толико несмотрени баш и нису, већ кроз однос на терену према Србима повратницима и онима који су остали да живе тамо. Нема боље илустрације за овај начин утеривања страха међу Србе од случаја ћириличних табли у Вуковару. О томе, верујем, знате све.

[restrictedarea]

Е, уместо да буду у дефанзиви, да у пракси доказују своје Уставом означене антифашистичке темеље, уместо да похапсе локалне фашисте у Вуковару и другим местима у којима све ове године траје шовинистичко понашање локалног становништва, службени Загреб је искористио хашко дегажирање Шешеља у Србију да би ову земљу додатно оцрнио. Класична замена позиције: ако нећеш ти мене, хоћу ја тебе. То се зове одржавање иницијативе. Ни пола јада да је ово први случај, али није. Хрватска на тај начин држи Србију у мат-позицији већ 24 године. Дакле, Шешељ и Хрватска.

Какву опасност је Загреб видео у Шешељу из 2014. године? И кад је Шешељ уопште био некаква опасност за Хрватску? Ни деведесетих га нису озбиљно схватали, али су га, као и сада, употребљавали за подизање националног адреналина и степена мржње, проглашавали га лудаком, лакрдијашем, Србином хрватских корена.

УПОТРЕБА ШЕШЕЉА Шта је то Шешељ по повратку из Хага рекао па да се цела Хрватска дигне на ноге? Нешто ново, страшно, опасно по ту земљу? Ништа од тога, Шешељ покушава да оживи своју давно потрошену причу у коју верује још само мали број људи а и они углавном из револта и фрустрација.

Никакве ту опасности за Хрватску нема, што службени Загреб зна боље од службеног Београда. Шешељ је само искоришћен као повод да се она лавина мржње − ако хоћете блаже, нетрпељивости − наново сручи на Србију и Србе. Зашто баш сада? Због председничких избора, одржавају се кроз двадесетак дана. А због чега овако масовно и без изузетка? Због гореописаног, вековног односа хрватског друштва, пре свега политичке и културне елите, према Србима и Србији.

Колико је све ово аморално, ослобођено сваке скрупуле, показује неколико чињеница. Пођимо од Јадранке Косор. Данас је независни посланик у Сабору Хрватске, а некада је била шефица ХДЗ-а, председница владе Хрватске, коју су партијски пријатељи избацили из странке. Она је у Сабору иницирала усвајање најпре националне, хрватске Декларације о Шешељу а онда је то пренето на европски ниво и усвојено у Стразбуру. Јадранка Косор данас живи у стану, централни део Загреба, који је отет од српске породице Дробац. Након смрти родитеља, двојица малолетних дечака Дробац остала су у стану, што је одмах регистровано у Министарству одбране Хрватске. Дечаци су истерани (ово се у другим земљама зове фашизам) дат им је неадекватан простор за становање а у њихов стан уселила се Јадранка Косор као „особа од изнимне важности за Републику Хрватску“. Један од браће Дробац извршио је после тога самоубиство, док други, Момчило Дробац, данас преживљава у беди, сaкупљајући пластичне флаше. Косор је у Сабору рекла да је неморално и недопустиво ћутање владе Србије о ономе што говори Војислав Шешељ.

Њену реторику развлаче и челни људи Хрватске, председник Јосиповић и премијер Милановић. Јосиповић каже да је повратком Шешеља у Београд пуштен дух из боце, што представља приличну реторичку и логичку будалаштину, а Милановић тврди како је очекивао, и није дочекао, да службени Београд осуди Шешељеве речи, прецизније, каже да је очекивао мало људскости из Београда, али је, вели, није дочекао.

Хајде да избришемо националне предзнаке, промешамо карте и упитамо, с позиције принципа, потребе очувања непролазних вредности: Да ли се неко у Загребу икада извинио Србима што их је у тој земљи пола милиона мање него пре почетка рата деведесетих? Да ли је бар осудио отимање њихових станова и имовине? Рече ли икада неко од хрватских челника − у посттуђмановском периоду од Рачана до Јосиповића − да му је жао што је Хрватска остала без пола милиона својих грађана и да осуђује политику која је довела до тога, ону исту политику виђену и 1971. године, у Маспоку?

Или, да ли се неко − Јосиповић, Милановић, министри, председник Сабора, председник Матице Хрватске, тамошње Академије − извинио Србима у Вуковару за фашистичко оргијање које им се одиграва пред кућама, ево већ друга година, за сатанизацију њиховог писма, константно жигосање вуковарских и уопште Срба у Хрватској као ратних злочинаца?

Или, ко је из ове владе, и када, осудио Марка Перковића Томпсона и његове концерте, а држи их у центру Загреба, Сплита, Осијека, широм Хрватске. Перковић је следбеник усташке идеологије, пева у славу јасеновачких кољача, „Максових месара“, пева о потреби прогањања Срба и преко Дрине. Јадранка Косор тврди да обожава Томпсонову песму „Лијепа ли си“. Пола њене владе ишло је на сваки концерт Марка Перковића.

СКРИВЕНА ОПАСНОСТ Шешељ је на челу ванпарламентарне странке. Његов долазак у Београд поздравило је неколико хиљада следбеника, на митингу организованом у центру Београда. Добро, нека их је било и десет хиљада, како то Хрватској може да нашкоди? На другој страни, у Загребу постоји портал (не наводим адресу да им не правимо рекламу) који свакога дана посети преко 60 хиљада људи, а из којег кипти мржња према Србима, што из „анализа“, што из колумни тамошњих ексклузиваца. Да ли се влада Хрватске икада оградила од тог медија и осудила његово деловање?

Али, ова прича крије у себи једну много већу опасност по Србију и Србе. О чему се ради? Хрватска покушава да уведе вербални деликт за Србе у Београду, у Србији. Они у Хрватској одавно су пацификовани и склоњени од медија. Ено вам случај Радета Лесковца, једног од лидера Срба из Барање и Славоније, с адресом становања у Вуковару. Након два наступа на Хрватској телевизији, пре неколико година, кад је изговорио неколико великих истина о „Домовинском рату“, у ствари поновио оно што је за живота износио Јосип Бољковац, први министар полиције Туђманове државе, Лесковац је анатемисан и заувек склоњен из јавности. Игнорисањем, уз велику буку јавних личности из сфере хрватске политике и тзв. културе.

Дакле, крајњи циљ − уз пропратну националну хомогенизацију и понижавање Србије − хрватске иницијативе да се осуди оно што говори Војислав Шешељ своди се на елиминисање сваке помисли да се Хрватска на било који начин критикује или, што је у политици апсолутно дозвољено, на то да се износе и бране политички програми који подразумевају и другачију конфигурацију Балкана у ближој или даљњој будућности, и Хрватске у тој конфигурацији?

Ако је данас инкриминација изнети залагање да западна граница Србије једнога дана буде на линији Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица, како се зове залагање „Хрватске чисте странке права“ из Загреба да Срем, скупа са Земуном, једнога дана буде у саставу велике Хрватске? Неко ће на ово у Загребу, сигурно је, казати да је „Хрватска чиста странка права“ ванпарламентарна странка, састављена од психопата, и то може да се разматра као аргумент, али зар и Српска радикална странка није ванпарламентарна странка у Србији, а што се њеног лидера тиче, управо најутицајнији Хрвати ових дана шире причу да је Шешељ обичан психопата. Где је разлика у наведеном примеру, и у чију корист? Односно, лежи ли објашњење целе ове приче у чињеници да се на рачун Србије и Срба сме изговорити шта коме падне на памет, док то у случају Хрватске представља говор мржње, претњу територијалном интегритету те државе, опасност по регион?

Поручује ли то Хрватска, скупа с пријатељима из Европе, Николићу, Вучићу, Дачићу да и убудуће не смеју да кажу ниједну реченицу критике уперену према Загребу? Да им не пада на памет да се, на пример, упитају како данас у Хрватској живе Срби. И од чега живе. Истовремено, Зоран Милановић је пре неки дан отворено поставио питање положаја Хрвата у Србији.

[/restrictedarea]

22 коментара

  1. Što se krije iza tvoje opsjednutosti Hrvatima. Vjerojatno velika ljubav ili možda Vlaška potreba da se bude veći Srbin od Srba. Usput navedi barem jedan razlog zašto bi Hrvati trebali voliti Srbe ili barem takove „Srbe“ kao što su vlaški konvertiti.




    0



    0
    • Nema kod gospodina Dmitrovica nikakve opsednutosti. On, jednostavno, koristi literaturu i istorijske izvore, koje jos Hrvati nisu uspeli unistiti, bilo fizicki, bilo mentalno. To sto izopsteni Srbi, zvani Hrvati, nisu uspeli sacuvati identitet kroz vekove, ne opravdava sva ona bratoubilacka i neljudska delovanja. Sporadicne etnicke vrste u okviru hrvatske nacije necu pominjati. Zao mi je sto istorijsko vreme ne znaci i obavezan napredak vrste. Srbi su Srbi, antrpoloski mocni, tradicionalno covekoljubivi i otvorenog uma i srca ka Bogu. Svako otudjenje srpskog naroda od Boga donosi im opomenu, navalu pokrstenih Srba i fanatika.




      0



      0
    • Nije vama hrvatima lako morate uvek imati neku žrtvu za lečenje vaših frustracija. Moje prezime je Antić ime Stipe. Inače su moji preci oko 1730 godine došli na Zlarin iz Srbije i neki skot od mojih predaka promenio veru.




      0



      0
  2. Evo ti odgovor na pitanje zasto bi Hrvati trebalo voleti Srbe. Hrvati su pokatoliceni Srbi od strane Vatikana. Hrvati bi trebalo da vole Srbe iz razloga sto su i oni Srbi. Nesreca je sto Hrvati tu cinjenicu ne zele da prihvate. Zato se i radja ta hrvatska frustracija (citaj mrznja). A ti meni odgovori na pitanje zasto Hrvatska menja svoju istoriju, jezik, pravopis! Zasto je za Hrvata toliko tesko da se povinuje istini?




    0



    0
  3. Ima jedna narodna: „Za biti glup ne treba biti puno pametan“. Sve si rekao osim kada se to pokatoliče. Druga stvar da išta znaš o povijesti znao bi da je proces bio drugačiji. Od cara Dušana (i prije u Crnoj Gori ili ti Crvenoj Hrvatskoj) se vrši nasilno prevođenje katolika na pravoslavlje pa dalje za vrijeme turaka protjerivanjem katoličkih svećenika, a favoriziranjem pravoslavnih itd. Pročitaj malo „Dušanov zakonik“ i onda pričaj o prelasku na drugu vjeru.
    I treća stvar „Srbi“ u Hrvatskoj imaju veze a Srbijancima ko i Kinezi. Još vam je car Dušan zabranjivao da ženite Vlase. „Srbin da se u Vlase ne ženi“.




    0



    0
    • Ajde vi austrijski konjusari i vatikanske ubice ne zavirujte u nase tekstove.Brzo trazite stare ikone sa slavama i pravoslavne krstenice, trebat ce vam Putin dolazi polako ali sigurno. Jasenovac i ostale jame se ne zaboravljaju. Samo 1941 42000 ne naourzanih civila i djece poklali ste u jednoj noci. Oprosteno vam je bilo i zato smo ponovo platili glavam.Vlasi su za tvoju informaciju bili ne katolici nego najstariji narod na Helmu Iliri i to su Srbi koji su bili stocari i kretali se po planinama, a oni koji su bili u dolinama su za Dusana jednostavno bili Srbi koji su obradjivali zemlju na plodnim ravnicama. Srbin da se u Vlahe ne zeni, misli se na muskarca koji je Srbin i koji ne bi trebao da se zenidbom preseljava u stocarske krajeve za zeninom familijom jer bi se tako posjedi i zemljoradnja zatrli, a neko je morao hraniti i vojsku i stoku i srpsku Carevinu. Kljosov ti je sve sa svojom DNK analizom rekao i nemoj vise tu da ustasujes po nasim sajtovima.




      0



      0
      • Pogldaj malo kartu na kojoj taj tvoj Kljosov pokazuje rasprostranjenost toga gena. Na što te najviše podsjeća oni najtamniji dio? Aj pogledaj ponovno ako ti nije iz prve leglo. Sad kad si napokon skužio, eto to ti najvše govori o Kljosovu i „srpskom genu“ od Adama.




        0



        0
        • Malo bolje pomjeriti granicu preko Drine proterati sve sto je pravoslavno. Ovdje se vise ne govori o rimskom ili romejskom carstvu kojeg su stvorila srpska plemena i Caru Konstantinu koji je stvorio Carigrad ili Konstantinopolj, ovdje sa govori o vincanskoj kulturi, najstarijoj na evropskom tlu a taj i upravo taj dio i taj gen je srpski gen onaj koji su oni dali svim narodima u okruzenju i sire. Da od Adama i od ameba ako treba, porijeklo srpsko. na vas bog nije racuano kad je stvarao ovaj svijet,ali tu su se pojavile krvozedne pape i formirale vas rvate kao svoju vojsku. One iste pape koje su blagosiljale ustaske kame.Srbi su bili kristjani i prije hriscanstva i vjerovali u jednoga Boga oca. Sta da pogledam najtamniji srpski gen se nalazi na prostoru dalmacije ili Ilirije na dinarskom zaledju upravo tamo gdje su Srbi oduvijek i zivjeli i gdje je jedna od njihovih prapostojbina, a vi ste taj narod pokrstili, proterali i pobili.Sto se tice Dusanovog zakonika steta sto nije ostao do danas na snazi, zamisli samo za Jasenovac i ostale pokolje koliko bi vas ostalo u vasoj ljepoj.Ko je to i koja raja zivjela u Mitorvici, Cibaliji , Mursi ako nisu srbi, sta pali smo sa mjeseca, a vi poslije nas sa polumjeseca, Vas nije bilo naravno posto ste sinteticka nacija napravljena poput katolicke parazitkse sekte koja vjekovima parazitira na zdravom pravoslavnom tkivu sa svim vasim papama ubicama, pedofilima i pederima. Bilo bi me sramota da pripadam takvom nakaznom svijatu, a vas to nije sramota. Znas ti dobro sta je za vas receno kroz istoriju, a Magdeburg ste poklali zato sto su u njemu zivjeli Srbi pa je zato ispisano Sacvaj me Boze kuge i rvata.




          0



          0
  4. Kada se Rimsko carstvo podelilo na zapadno i istocno Rimsko carstvo, granica izmedju katolicizma i pravoslavlja je postavljena tamo gde je i dan danas – izmedju Hrvatske i Srbije. Posto se odrzalo do danasnjeg dana, reklo bi se da je pravoslavlje tradicionalni element regiona danasnje Srbije, a katolicizam tradicionalni element regiona danasnje Hrvatske (plus minus). No, to ne znaci da se narod deli po granicama religija. Narod bi trebalo bar u nekom idealnom obliku da bude konzistentan po pitanju identiteta. Tako bi trebalo da bude i nas narod. Da li ga ti nazvao hrvatskim ili srpskim nije bitno. To je jedno te isto. Vatikanu je odgovaralo da stvori novu naciju kako bi lakse vodio bitku protiv nekatolicizma. Neki izvori tvrde da je naziv „Hrvat“ persijskog porekla. Zasto? Inace, car Dusan je imao ideju da Srbe pokatolici. On je stupio u kontakt sa papom da ga pita za savet. Zasto se drugacije odvilo ne znam. Ti ovo, pored svega, veoma licno shvatas. Zbog cega je to tako? Cak i da nije istina ovo sto govorim, meni se ideja o jednakosti hrvatskog i srpskog naroda svidja… Tebi?!




    0



    0
    • Kada je rimsko carstvo je podijeljeno 395. godine crkva je još stoljećima bila jedinstvena, a tada na ovim prostorima i nije bilo baš nešto kršćana osim u rimskim gradskim enklavama tipa Salone, Mitrovice itd. Srba i Hrvata tada još nije ni bilo na vidiku u ovim prostorima. Vjerska i civilizacijska granica koja je išla rijekom Drinom nastala je kasnije i porušena je dolaskom Turaka na ove prostore, a za njima i pravoslavnih Vlaha koje su koristili kao čuvare granica. Što se tiče pokatoličenja i umjetnog stvaranja nacija u cilju borbe protiv Srba i pravoslavlja mislim da je smiješno o tome raspravljati. Vatikanu je bilo puno lakše Srbe prevesti na katolicizam, nego stvarati nekakvu umjetnu naciju. Imajući u vidu da je Hrvatska država (kraljevina) nastala 3 stoljeća prije srpske i da je „stariji brat“ Srbima, ako ne i roditelj, mislim da se tu negdje treba tražiti kompleks od pokatoličenja i Hrvata.
      Što se tiče jednakosti između naroda (ne samo naših) apsolutno sam za to i mislim da bi Hrvati i Srbi kao dva bratska naroda trebali tako i živjeti. Tako su i živjeli stoljećima sve dok jedna strana nije poželjela da civilizacijsku i vjersku granicu pomakne na štetu druge strane, a koristeći se trenutnim političkim odnosima i malo boljim položajem kod zajedničkog neprijatelja kršćanstva.




      0



      0
      • Nije bitan trenutak kada je prostor zapadnog Balkana naseljen nasim narodom. Bitna mi je sama cinjenica da je ta granica davno uspostavljena i da se nije znatno promenila. Sto se tice zamisli o „starijem bratu“ ili „roditelju“, mislim da gresis uveliko. Hrvatski istoricari tvrde da je prva srpska drzava „Duklja“ takozvana crvena Hrvatska, a da je maticna Hrvatska bela Hrvatska. Mozda se to cak i u hrvatskim udzbenicima tako spominje. Polazeci od takve pretpostavke razumeo bih i tvoju tvrdnju da smo mi potomci Hrvata. No, uzimajuci u obzir da su hrvatski istoricari uveliko menjali samu istoriju naseg prostora, oprostices mi sigurno ako u to posumnjam. Jedan ruski naucnik je preko DNK-analize dokazao da su Hrvati potomci Srba, a ne obrnuto. Da li bi ti posumnjao u hrvatske institucije koje se bave sirenjem hrvatske „povijesti“ takve kakvu ti poznajes pod pretpostavkom da je naucno dokazano da je Srbija „stariji brat“ Hrvatima?! Medjutim, Hrvati nisu menjali samo istoriju vec i jezik. Jezik je pravi identitet jednog naroda. Koliko vidim ti odlicno vladas srpskim jezikom, tako da pretpostavljam da si Srbin. Ako jedan narod pocinje da menja svoj jezik, on time salje poruku da nije zadovoljan svojim identitetom. Hrvati su promenili cak i gramatiku. To je jos jedan pokazatelj prethodne tvrdnje. Sta mislis o ovim cinjenicama (generalizujem): 1. Svaki Srbin „zna“ da su Hrvati zapravo Srbi i da je zbog toga ogorcen na Hrvate, jer se odricu Srpstva. 2. Svaki Hrvat se buni kada se spomene bar nesto sto ih povezuje sa Srbima kao da se plasi da u tome ima istine.
        Zelim da te pitam nesto? Sta mislis koji narod zivi u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori?




        0



        0
        • Sad se opet vraćaš na onu poslovicu iz prvog odgovora. „Za biti glup……..“. Pričati o genetskom porjeklu nekoga od nekaga drugog je gupost pogotovo što su i Hrvati i Srbi tako mladi narodi da se u tom periodu nije niti mogla desiti genska mutacija da bi se moglo iščitati nećije porijeklo. Ako misliš na Kljosova on u svome djelu ne piše o Hrvatima i Srbima nego o praslavenima, a to što su neki to krivo shvatili to govori o njima. Drugo o jeziku pričaš gluposti i čini mi se da osim Šešeljevskih floskula o tome i nemaš što reći. Što se tiče Bosne i Crne Gore, u Bosni žive uglavnom Srbi, Hrvati i Bošnjaci, a u Crnoj Gori Srbi, Crnogorci, Albanci i Hrvati. Ako misliš na njihovo porijeklo u Bosni su Srbi uglavnom Vlaškog porijeka, a dijelom i popravoslavljeni Hrvati, Bošnjaci su čistog hrvatskog porijekla, a Hrvati dijelom hrvatskog i dijelom vlaškog porijekla. Što se tiče Crne Gore Srbi su dijelom srpskog i dijelom hrvatskog porijekla, Crnogorci uglavnom hrvatskog porijekla, a Hrvati dijelom hrvatskog, a dijelom latinskog porijekla.
          Eto toliko i živ mi bio. Nemoj više majke ti o jeziku.




          0



          0
          • Jezik je dokaz postojanja naroda, a vas u tom djelu nema, sve ste pokrali od Srba. Pa ako usporedis imena u svojoj vladi , Milanovic, Ostojic, Vukelic sve srpska. Na lazima nije opstala niti jedna drzava pa nece ni ova fasisticka tvorevina. Ako si ti tako moralan covjek sto se ne pokrstis i predjes u pravoslavlje i vratis korjenima, nemas pojma kako je lijepo biti Srbin Pravoslavac. Justinijan je bio Srbin, svi slaveni su bili Srbi a samo jedno pleme je nosilo naziv sloveni i zbog svoje rasprostranjenosti i prodora ka jugu dalo ime cijelom narodu. O jeziku se itekako raspravlja jer je on obiljezje naroda, nazalost vi o tome ne mozete pricati, morali bi kreniti od blejanja i mukanja, mislim od prvih glasova da bi ste formirali prve rijeci koje ne bi bile srpske nego rvatske.




            0



            0
            • SRBI
              Prezimena u Srba nastala su kasno. Srbi su se služili patronimima koji su bili podložni mijeni. Nisu bili nasljedni i lako su nestajali iz uporabe.
              Prezimena u slavenskog pravoslavnog svijeta nastaju kasno. Turska najezda koja je trajala stoljećima priječila je razvitak prezimena u Srba. Turci također nisu imali prezimena. Dobili su ih tek za Ataturka u XX. stoljeću.
              Antroponomastičarka Milica Grković, autorica dobrog Rečnika ličnih imena kod Srba (1977. Novi Sad) navodi kako je još u XX. stoljeću bilo u Beogradu različitih prezimena rođene braće (Enciklopedija slavenske onomastike I, 2002,457.).
              Kao prvi sustavni zapisi prezimena u Srba navode se protokoli: kršten ih iz 1718., umrlih 1719. i vjenčanih 1725. godine koje je uveo mitropolit Mojsije Petrović pri crkvi sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Beogradu. Drugdje u Srbiji takvi se protokoli (matice) uvode 30-ih godina XIX. stoljeća.
              Najveći dio Srba dobiva prezime tek stvaranjem jugoslavenske države 1918. godine (v. M. Niškanović, Srpska prezimena, Beograd 2004, str. 17).
              HRVATI
              Do masovne pojave prezimena u Evropi pa onda i u Hrvatskoj dolazi nakon Tridentskog koncila (1545.-1563.) kada su se počele kao obavezne voditi matične knjige rođenih, vjenčanih i umrlih. Do tada su u Hrvata prezimena imali uglavnom plemići zbog podjele zemlje i bila su uglavnom po nazivima posjeda (Zrinski, Bužinski, Keglević itd.). Također tada se na Tridentskom koncilu donosi preporuka o davanju svetačkih imena djeci. D tada su Hrvati uglavnom imali narodna imena kao i Srbi.

              E sad ti zaključi tko je od koga uzeo prezimena i čija su porijeklom.




              0



              0
          • Letopis Popa Duljanina, na koji se vi Hrvatski nacionalisti cesto pozivate u raspravama, odbacen je od svih ozbiljnih istoricara, kao nepouzdan izvor. Jednostavno original tog dokumenta ne postoji, postoji samo prepiska iz 17 veka, pisana na latinskom, koja se odnosi na navodni tekst napisan na slovenskom jeziku krajem 12 ili pocetkom 13 veka, u kojem neki Pop Dukljanin iz sesnaeste ruke navodi sta se desavalo vekovima pre njega. I koji ozboljan istoricar to moze da prihvati kao relevantan izvor??? Pa cak i taj Pop Dukljanin ne kaze da su na teritoriji te tzv. Crvene Hrvatske ziveli Hrvati. Etnicke granice je glupo brkati sa drzavnim granicama, narocito kada se zna da su se cesto menjale usled stalnih osvajanja, kao i razdora izmedju velikasa. Nemanjici su prosirili drzavu na teritoriju Makedonije, Albanije, Epira, Tesalije…, pa ja ne kazem da su to bile srpske etnicke teritorije. Za razliku od Dukljanina, Konstantin Porfirogenit u spisima „O upravljanju carstvom“ jasno navodi gde zive Srbi , a gde Hrvati. On stanovnike Zahumlja, Travunije, Konavla, Paganije naziva SRBIMA, a neki hrvatski vladari su samo privremeno okupirali te teritorije. Zbog jakog latinskog uticaja u primorskim krajevima, mnogi Srbi su ostali u katolicanstvu, ali veroispovest i etnicko poreklo takodje ne treba brkati. O etnickoj pripadnosti najvise govori jezik, a pravi Hrvatski jezik je Cakavski, i razvijao se zapadno od reke Cetine, koju Porfirogenit navodi kao etnicku granicu izmedju Srba i Hrvata. Ako se zna da su se zbog najezde Osmanlija, migracije kretale od istoka ka zapadu i od juga ka severu, onda je stvar i vise nego jasna.




            0



            0
  5. Hrgovicu –Hrvati su poreklom I verom Srbi.
    Prodali su veru za veceru, sada ih proganja savest, pa da bi sakrili svoju sramotu pokusavaju da svoje rodjake uniste da ih niko vise ne prepoznaje, u njihovom JUDIZMU/ Tu im pomaze Vatikan I oprata grehe kaoi I za vreme INKVIZICIJE samo ako platis ili odradis.




    0



    0
    • Ma, oseca covek zelju za komunikacijom sa srodnicima iz etnicke grupe. Ponasa se poput pubertetlije, koji uporno pokusava svom ocu nametnuti shvatanje da je jaci od njega. I to traje sve dok ne prodje adolescenciju. Tako je i sa Hrvatima. Treba da im drzava prodje adolescenciju da bi shvatili sbagu Srbije. Pod uslovom, naravno, da Hrvatska ne postane,opet, deo neke nove Austrougarske i sl.




      0



      0
  6. Bravo Tanja uzela si mi rec iz usta. A ti Dmitrovicu iz komogovine samo tako u svakom slucaju te podrzavam, od zmija se treba braniti.




    0



    0
  7. Na početku treba da znamo da je Hrvatska učestvivala(najviše) u stvaranju Prve Jugoslavije. Oni su to željeli. (Bojazan od zapadnih velikih sila). Slično je i sa Slovenijom.
    Po meni, sada bi takvu Hrvatsku trebalo zvati- Hrvatska, Slavonija and Dalmacija (a možda i Istra),možda skračeno HSDI država, nešto kao BiH (Bosna i Hercegovina) koja se do 1900. godine zvala samo Bosna.
    Hrvatska je uzurpirala veliki prostor bivše SFRJ, posebno Jadran.
    Nisu oni „vlasnici“ Dubrovnika, koji je vjekovima bio posebna Republika (otkuda sad da je to Hrvatska).
    Njihova mržnja prema srbima je samo zbog teritorijalnih pretenzija i očuvanja granica ustanovljenih AVNOJ-om, što je besmislica. Posebno što su ONI (hrvati) u 2. svjetskom ratu uglavnom bili nacisti. Treba se samo sjetiti NDH i njihovog hohštaplera Pavelića (rođenog u Bosni).
    Partizani i pokret otpora fašistimu, nisu ništa mogli posebno uraditi u tadašnjoj NDH koja je bila saveznik Hitlera. Zato je relativno malo bilo hrvata u oslobodilačkom pokretu Titove buduće Jugoslavije.
    Druga je stvar što je Tito „pronašao“ veliki broj hrvata antifašista, a stvarno je njih bilo vrlo malo.
    Kao zaključak:
    Hrvatsku treba „prisiliti“ da se odrekne Dalmacije, Slavonije, Dubrovnika a možda i Istre, jer je Istra dobijena kao „gešenk“ od Italije.
    Njih treba svesti na granice koje su imali prije 1. Svjetskog rata.

    Posebna zahvala autoru teksta g. Ratku Dmitroviću za izvrstan tekst.




    0



    0
  8. Zanimljiva prepiska. Ali, zar Hrvatska nije „ulaskom“ u EU „nestala“?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *