Почетна / Други пишу / Јужни ток

Јужни ток

Тимур Блохин, Јована Вукотић

Ма нису нас Руси издали, Европа је нас издала, Европска комисија. Руси хоће да граде гасовод? Хоће. Је ли то Европа затеже? Европа затеже.

После 130 година Србија је изгубила и другу Битку код Сливнице, само неколико стотина километара северозападније, код Зајечара, где је требало да прође цевовод Јужни ток. Ипак, овог пута не од самих Бугара, формалног кривца за одустајање Русије од Јужног тока, већ од читаве евробирократске машинерије. При томе у рат за Јужни ток, Србија је ишла, приметио би српски војвода Живојин Мишић, не као сељаци на свадбу. Већ се супростављала јаком притиску, на шта је и указао премијер Александар Вучић.

Виктор Орбан, премијер Мађарске, земље која ће такође пострадати од затварања гасног пројекта, својевремено је говорио да подршка Јужном току није проруска политика, већ промађарска. Зато што је у сопственим интересима. Чини се да тешко да постоји бар једна земља која жели да живи лоше, једноставно има оних које приморавају да жртвују своје националне интересе, на пример Бугарску или исту ту Србију, која је, каже председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански, постала жртва у туђем рату:

Разумемо донекле став Русије, значи ако нешто нудиш некоме коме треба, а у овој ситуацији гас ЕУ, а они покушвају да саботирају на сваки могући начин, једноставно у неком моменту мораш да преокренеш причу и да идеш тамо где је могуће. Са те стране је то разумљиво. Са друге стране, моје мишљење је да ће бити неких преговора, ако ЕУ сада схвати да је ово сад један озбиљан став Русије, до сада је све ишло по некавој инерцији.

Бугарска се показала као несолидан партнер и то није први пут. Србија је ту дефинитивно нека колатерална штета целе те приче. Мислим да ћемо имати последице пре свега у енергетској стабилности. Дали смо муницију за ове „еврофанатике“. Мислим да Србија у овом случају нема баш никакву одговорност, нисмо на то могли да утчемо, нисмо могли да помогнемо нити да одмогнемо. Србија је била на линији да ће се Јужни ток правити и да немамо намеру да одустанемо.

Зијад Бећировић из Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане  (IFIMES) такође не искључује да стране још могу да постигну договор:

Мислим да је за већину држава Балкана то једно велико разочарење. Али, тај пројекат је за сад заустављен. То не значи да он неће бити поново активиран у будућности, ако буде више политичке воље. Не бих сматрао да је то дефинитивно завршена прича, због тога што се интереси појединих држава врло често мењају.

Међутим, један од кључних разлога због чега до тога није дошло су јаки економски регионализми, односно те регионалне интеграције као што је на пример ЕУ. Аналитичари сматрају да је главна конкуренција односно тржишни конфликт бити баш између економских регионалних интеграција.

У принципу, увреду становника Србије која се веома снажно осећа у коментарима на Интернету, могуће је разумети. Питање је на кога да се вређају, каже Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас Србије.

Ма нису нас Руси издали, Европа је нас издала, Европска комисија. Руси хоће да граде гасовод? Хоће. Је ли то Европа затеже? Европа затеже.

Мислим да су то Путин и Милер требали да ураде још раније. Европа чини штету себи. Европска комисија је једноставно бирократска организација, а земље које учествују у пројекту су веома заинтересовани за градњу Јужног тока. Србији је Јужни ток веома значајан – у време градње, у време експлоатације, због транзитних такса. Тако да Србија је оштећена уколико се Јужни ток не буде градио.

Доцент Загребачког универзитета, политиколог Јелена Јуришић истиче да се Европа, у крајњој линији њен део, очигледно заинтересовао за алтернативне пројекте. Питање је колико су они реални:

Овде је најјача порука да је изгубила првенствено Европа, ту је најмање изгубила Русија. Знамо да је највећи део гаса, који је планирала извозити у Европу у наредним годинама, Русија већ дала Кини. Велики уговори су потписани и још се потписују. Русија неће изгубити тржиште, без обзира на пад цене, али Европа губи безбедност у снабдевању гасом.

Разне идеје су се последњих месеци лансирале, а ту је и Хрватска можда видела своју прилику- дакле идеје о разноразним алтернативним путевима, од увоза америчког гаса преко LG терминала (терминал за преузимање и дистрибуцију течног гаса). Ту јесте Хрватска на неки начин заинтересована, али у Европи практично нема финансијера који би дао новца за изградњу великог терминала на Крку. Можда су такве идеје удаљавале Хрватску, али и друге земље у региону да се озбиљније ухвате реализације Јужног тока.

Колико сам видела јутрос, неки словеначки медији отворено изражавају жалост због губитка одређене количине милијарди долара у вези са пројектом Јужни ток. Бојим се да ће штета бити много већа, јер ће сад Европа морати да гради сасвим другачију инфраструктуру да би се енергетски осигурала.

Велики бугарски песник Иван Вазов о истом том ружном рату између Срба и Бугара писао је: Колико бисмо били срећнији (…) да словенска историја није записала такву срамоту.

Добро би било фиксирати ову фразу на местима где су симболично заварени спојеви гасовода Јужни ток.

 http://serbian.ruvr.ru/2014_12_02/Juzhni-tok-Drugi-poraz-u-srpsko-bugarskom-ratu-2864/

Један коментар

  1. Da bogataši narod cene onda bi se, bez obzira na politička trvenja, gasovod Južni tok gradio. Pa gasovod Južni tok doprinosi boljem životu običnog čoveka jer doprinosi: manjem zagađenju prirode, očuvanju ozonskog omotača oko zemlje, puniji komfor života u stanovima i domaćinstvima, povećanju jeftinije proizvodnje i industrijalizacije…….. Prema tome, svako ko kaže da je Evropa dobronamerna prema svojim građanima je lažac za Nobelovu nagradu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *