Почетна / Култура / Добри дани за уметност

Добри дани за уметност

Међународна ликовна колонија „Балкане мој“

Пише Дејан Ђорић

Током трајања Колоније, у Пожаревцу се отворено и критички говорило о уметности и култури данас, о амбијенту и њеним корисницима, као и о потреби за увођењем високих облика стваралаштва и културе у све поре нашег друштва

Србији и Црној Гори десетине колонија окупљају ликовне уметнике. Њима се ликовни критичари по правилу не баве јер углавном позивају ствараоце који на брзину раде сумњива дела да би подмирили захтеве организатора. Једина колонија на којој су, по избору стручњака и уметника, додељиване новчане награде, чији је завршетак изванредно свечан у општинској сали, одржава се у Пожаревцу. По девети пут је одржана Међународна ликовна колонија „Балкане мој“, у организацији Агенције за образовно-педагошке услуге „Codex“,  где су се окупили академски сликари из наше земље и света. Према замисли организатора Снежане Милошевић, власнице те фирме и оснивача Колоније, тежња је да се на убедљив начин представи и реализује идеја мултикултуралности а да ликовна дела учесника не изневере традиционалне вредности. Посебан печат Колонији даје Уметнички савет, који чине угледни стручњаци из области културе, најчешће Срето Бошњак и Драган Јовановић Данилов, који су овај пројекат подржали личним ангажовањем.

У ЗНАКУ РЕАЛИЗМА У данима Међународне ликовне колоније „Балкане мој“, отворено се говорило о уметности и култури данас, о амбијенту и њеним корисницима, као и о потреби за увођењем високих облика уметности и културе у све поре нашег друштва. На овој Ликовној колонији негују се различити ликовни изрази, али преовлађује реалистички и експресивни, сликарства најшире схваћеног, од импресионизма до апстракције и енформела. Овогодишњи њен сазив чинили су уметници из Израела, Русије, Белорусије, Украјине, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Често су представљали утиске из Србије, града и околине Пожаревца, јер је програм током седмодневног рада Колоније богат, посећују се ергела Љубичево и римски археолошки налаз Виминацијум. Почетни циљ Ликовне колоније „Балкане мој“ био је да се обогати културни живот општине Пожаревац, па су из тог разлога убрзо настале још две ликовне колоније међународног карактера – „Љубав и разумевање“ и Колонија ветерана УЛУС-а. Свој траг на оваквим окупљањима оставило је више од седам стотина уметника са простора бивше Југославије и  из других земаља света, прикупљен је и велики фонд слика. Основни циљ ових сазива је подизање културног и образовног нивоа популације, представљање уметности и културе у општем смислу, образовање кроз ликовно изражавање, подстицање и развијање стваралаштва, препознавање и усмеравање талената, као и промоција Србије у другим културним престоницама. Међународна ликовна колонија у Пожаревцу има и хуманитарну мисију у виду аукцијске продаје остварених дела, којима је организаторка помогла многе угрожене појединце и институције.

[restrictedarea]

САМИТ УМЕТНОСТИ Особиту вредност оваквих окупљања представља стални долазак гостију из руског говорног подручја. После Међународне ликовне колоније Могилевског Музеја уметности „Павел Маслеников“ у Белорусији, посету су узвратили еминентни уметници из Белорусије. На челу уметника дошла је госпођа Вера Прокопцова, декан Факултета за обједињену уметност, кћерка Павела Масленикова, једног од најзнаменитијих белоруских сликара двадесетог века, супруга Владимира Прокопцова, директора Националног музеја у Белорусији у граду Минску. Као организатор и домаћин, власница Агенције за образовно-педагошке услуге „Codex“ и покровитељка Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ из Пожаревца Снежана Милошевић том приликом је истакла: „Често се питам какав би био свет када би њиме управљали уметници. Љубав једина има својство да када се дели, уједно се и умножава. Једино нас она изводи из оквира простора и времена, а на нама је хоћемо ли јој се препустити или не.“ У духу њене поруке, завршне вечери Колоније, када се бирају првонаграђени (чије су слике репродуковане) веома су веселе, општа слика одудара од наше суморне стварности а људи из целог света се у том чину осећају јединствено. Колонија је превазишла слична уобичајена догађања, постала је истински самит уметности и културе, преплет многих ликовних веза сликара из целог света. Тек на тим дешавањима, која по правилу измичу пажњи јавности, показује се колико је језик уметности општи без обзира на духовно наслеђе. Није случајно што Удружење наших ликовних стваралаца у Пожаревцу носи управо име Ђуре Јакшића, песника, боема, сликара и прослављеног српског романтичара. У данашњем свету нестаје рафинирано уживање у животу, уметници више нису боеми, нити су опуштени, против чега се бори Снежана Милошевић. На овој Међународној ликовној колонији одржаној у новембру говори се универзалним језиком, јер је то начин изградње поверења и пријатељства, треба створити оазе духовног стваралаштва у данашњој пустињи материјалног света. Важне су везе међу људима, тиме и међу народима, прожимања која се остварују на личном плану.

У духу своје идеје безинтересног повезивања путем уметности, Агенција „Codex“ и УЛС „Ђура Јакшић“ отишли су и даље од локалног. Снежани Милошевић је успело немогуће – да из Пожаревца за наше сликарство заинтересује страног селектора. Њен гост је пред Колонију био председник престижног Удружења „Focus-Europa“ Луц-Бено Краке. У Београду, Новом Саду, Вршцу и Пожаревцу трагао је за најбољим уметницима, чија ће дела најпре бити представљена у јуну, у Немачкој, у изложбеном простору Удружења „Focus- Europa“ а потом у септембру у Ђенови. Први пут после Етјена Шатона из Швајцарске, страни познавалац није код нас желео да упозна експерименталну, постконцептуалну или авангардну уметност, већ се одушевљавао српским сликарством а свидели су му се и људи које је упознао, српска спонтаност и гостољубивост. Дао је одговор на старо зловољно закерање сорошевских кустоса да ми немамо шта да покажемо свету осим нове уметничке праксе. Најзадовољнији је био тиме што је више него успешно остварио своју потрагу за најбољим уметницима из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Словеније. Снежана Милошевић је, уз сарадњу једног од београдских критичара, предложила избор уметника од којих ће петорица из Србије гостовати у Европи. Она, Луц-Бено Краке и млади уметник Предраг Радошевић обишли су сликарске атељее Стојана Миланова, Небојше Ђурановића, Михајла Петковића, Жељка Ђуровића, Саше Монтиља, Младена Ђуровића, Васе Доловачког, Милана Туцовића и Бранислава Бошковића, сликара о којима је писано у „Печату“. Ти су уметници ушли у најужи круг а стручни жири сачињен од немачких историчара уметности у фебруару ће одабрати пет уметника који ће представљати Србију на изложбама у Немачкој и Италији. Подразумева се лично присуство одабраних сликара, којима Удружење „Focus-Europa“ плаћа транспорт дела, путне трошкове и боравак.

„FOCUS-EUROPA” Међу задацима и циљевима Удружења „Focus-Europa“ прокламовани су европски начин размишљања, догађаји окренути публици, као што су изложбе, концерти, позоришта и предавања, сарадња са уметницима, уметничким организацијама, приватним институцијама и јавним организацијама и, неизоставно, унапређење вештина путем менторства, курсева, радионица и предавања познатих уметника. Удружење дела са задатком да допринесе европској интеграцији путем пројекта „Уметност без граница“, циљ је да направи сарадњу са познатим уметницима. Председник ове престижне организације, Луц-Бено Краке, истиче да је позив упућен уметницима са целог Балкана и додаје: „То је пут за успостављање нових партнерстава, за уметнички дијалог и размену, јер када се људи удруже, сусретну, тада европска идеја о интеграцији и може бити остварена. Има ли ичег бољег него да се та идеја реализује управо путем уметности?“ Удружење „Focus-Europa“ основано је 2005. године као Друштво за промоцију регионалних и транснационалних уметничких и културних размена. Рачуна на добровољне активности свих чланова и подстиче умрежавање људи добре воље, превазилазећи националне и културне границе. На првом месту је културом уједињена Европа или преведено на свакодневни језик, Европа о којој је маштао Драгош Калајић, где су Срби прихваћени равноправно а не као жртве, Европа традиција и нација. Да је и то могуће у овом времену, доказала је једна предузимљива млада жена из Пожаревца.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Prvi ozbiljan nedostatak ovom članku je kompletan spisak imena uglednih članova umetničkog saziva.Kako je moguće da se paušalno omalovažaju sve druge organizacije kolonija osim ove u Požarevcu.Takođe je neprimereno ne navesti ko su ljudi i institucije koje su dobile pomoć i po kojim kriterijumima.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *